Skip to main content

Gosti N1: Ide se ka procesuiranju Putina, verovatno podizanje tajnih optužnica

Info 02. maj 2022.
2 min čitanja

U međunarodnoj pravdi reč “nikada” ne postoji, kaže pravnik Milan Antonijević na pitanje da li je realno očekivati da se predsednik Rusije Vladimir Putin nađe pred tribunalom za ratne zločine u Ukrajini. Regionalna direktorka BIRN-a Marija Ristić kaže da je saopštenje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope “pokazatelj da se u tom smeru ide”.

“Ono na šta se Savet Evrope fokusira je da se nađe model koji će procesuirati zločin agresije”, rekla je Ristić u Novom danu na N1.

Ona objašnjava da zločin agresije mogu da počine jedino lideri neke države, ali i da se ti zločini ne mogu procesiurati pred Međunarodnim krivičnim sudom, zbog čega se sada traži drugi model za to.

Antonijević kaže da je međunarodna pravda poslednjih decenija evoluirala.

Prema njegovim rečima, Rusija bi mogla da “uvidi da je granica odavno pređena” i da “nakon nekih promena imate spremnost da se otvore razna pitanja”, uključujući ratne zločine.

Marija Ristić ističe da će suštinski i najveći izazov biti kako uhapsiti potencijalne optužene za ratne zločine u Ukrajini, i smatra da će biti podizane tajne optužnice.

“Ono što je realno je da će se određeni ljudi hapsiti ako se nađu na teritoriji drugih država”, rekla je ona.

Sve drugo podrazumevalo bi promenu režima u Rusiji, nakon koje bi nove vlasti pristale da sarađuju sa sudom, “međutim u ovom trenutku to izgleda kao bajka”, napominje ona.

Antonijević se slaže da su za početak tajne optužnice rešenje, ali ističe da bi zbog javnosti i odnosa prema samim zločinima bilo bolje što pre objaviti “sve detalje iz optužnica kako bi se javnost odredila prema tome”.

Sagovornici N1 se slažu da bi bilo bolje da tribunal ima mandat za zločine počinjene od 2014. godine, a ne samo od februara 2022, kada je počela invazija Rusije.

Antonijević se nada da će se osnovati sveobuhvatan sud koji bi analizirao ceo konflikt na teritoriji Ukrajine i eventualne zločine obe strane.

Sama svrha bilo kog tribiunala je da bude okrenut ka žrtvama, kaže on, a politizacija koja bi zanemarila jedne žrtve na račun drugih nije dobra.

Bitno je da međunarodna pravda obuhvati sve koji su činili zločine, kaže Marija Ristić.

“Bilo je kredibilnih izveštaja da je bilo zločina ukrajinske strane, naročito kada su u pitanju ratni zarobljenici”, rekla je ona.

Antonijević kaže da se iz saopštenja koje je izdao Savet Evrope vidi da je fokus na zločinima agresije, ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti.

Istražni organi očigleno rade na terenu, kaže on i dodaje da sve članice Saveta Evrope i UN mogu pomoći, pa i Srbija – slanjem stručnjaka koji bi pomogli međunarodnoj istrazi.

“Ima ovde ljudi koji imaju iskustva u takvim istragama”, kazao je Antonijević.

(N1, Foto: Beta)