Za sve one koji su odrastali uz dečju TV emisiju Duška Radovića “Na slovo, na slovo”, za sve one koji su tokom školovanja dobili osnovno obrazovanje i znanje o fašizmu i za one koji su učili o najgorim zločinima koje je nacistička vlast tokom Drugog svetskog rata počinila, užasavajuće su vesti da u Novom Sadu novinari bivaju napadani, da im se preti tako što im se po ulazima gde stanuju iscrtavaju fašistički grafiti, da je do smrti pretučen ulični svirač od strane mladića starog 21 godinu, da đaci četvrtog razreda osnovne škole đuskaju sa učiteljicom uz pesmu “Ne volim te, Alija, zato što si Balija”… da je na mostu “Duga” koji vodi do Petrovaradinske tvrđave, ali i u okolnim ulicama, preko noći na stotine slova “Z” koje je simbol, direktna podrška ruskoj agresiji nad Ukrajinom.

Užasnuti jer se ovo dešava ne samo dan pre muzičkog festival Exit, već i dan uoči 7. jula, Dana ustanka naroda Srbije protiv fašističkih okupatora. Suviše je sada već toga u Novom Sadu, nedvosmisleno okupiranom gradom. Ljudi više ne mogu ni da se stide, suviše su se stideli tokom devedesetih i kasnije.

Stideli su se i kada je lik osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja dominirao pored centralne bine 13. januara kada je grad, ove godine, zvanično poneo titulu Evropske prestonice kulture.

Sada su, nakon što je slovo “Z” osvanulo svuda po gradu, revoltirani zbog okupacije nacionalističke i korumpirane vlasti. Ovo nisu mogli ispisati klinci “preko noći”, isto kao što nisu mogli prekrečiti ni čuveni umetnički mural usred centra grada pre nekoliko godina. To je neko, ipak, morao aminovati.

Komunalci su juče ujutro od slova “Z” napravili sive kvadrate tako da je sve zakamuflirano pre početka festivala i na sam Dan ustanka, da podsetimo, naroda Srbije protiv fašističkih okupatora.

Ostalo je sivilo i bojazan da će jednog dana neki ovdašnji književnik tražiti tragove slova “Z” po gradu kako bi rešio rebus da li je Novi Sad kadgod zaista bio grad kulture, čak Evropska prestonica kulture.

Jer, hrvatski književnik Damir Karakaš je godinama radio jedan projekat u kojem je po fasadama, koži, drveću, raznim površinama skupljao slova “U”, fotografisao ih, nameravajući jednog dana napraviti izložbu i konceptualnu knjigu u kojoj bi bila samo ta slova.

(Danas, ustupljena fotografija)