Skip to main content

Glavni zadatak regiona je prevazilaženje stereotipa

Autonomija 28. jan 2022.
5 min čitanja

Centar za regionalizam iz Novog Sada i Društvo Majka Tereza iz Prištine pre više od 20 godina započeli su saradnju s ciljem obnavljanja komunikacije i uspostavljanja partnerskih odnosa između organizacija civilnog društva Kosova i Srbije, a najviše se radilo sa mladima. Ogroman broj mladih prošao je kroz programe ove dve organizacije, da bi danas mnogi od njih bili deo nove društvene elite. Veliki broj njih, kaže za Autonomiju direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, osnovao je zatim i sopstvene organizacije koje su nastavile saradnju na različitim poljima sa bratskim i sličnim organizacijama u različitim oblastima poput kulture, ekologije i slično.

„Neki od tih naših učesnika, koji su tada bilo omladinci, 2004. ili 2005. godine, postali su čak i neki značajniji faktor na Kosovu. Ja ću navesti samo primer Petrita Seljimija, koji je kao omladinac tada učestvovao na našim sesijama, a 2015. bio zamenik ministra spoljnih poslova i organizovao jedan skup na temu međureligijskog razumevanja. To je velik međunarodni skup, učestvovale su mnoge ugledne ličnosti i on je pred svima rekao, pokazujući na mene i Zefa Šalju: evo, ovi ljudi su počeli dijalog kada Tači i Dačić još nisu ni pomišljali da je moguć bilo kakav dijalog“, priseća se Popov.

Dodaje da je važno da je ta saradnja iznedrila neke nove lidere, kako civilnog društva, tako i političke sfere, što je važan doprinos omekšavanju odnosa i rušenju dominantnog trenda podsticanja zavade i mržnje jednih prema drugima.

Tokom te dvodecenijske saradnje, između ostalog, Centar za regionalizam i Majka Tereza su u više navrata organizovali susrete novinara iz medijskih kuća iz Srbije i Kosova, s ciljem da se upoznaju, uspostave saradnju i razmene informacije. Kako je tada isticano, ovi susreti su osmišljeni i organizovani zbog potrebe da se javnosti u svakoj od ovih država bolje i istinitije informiše o događanjima u onoj drugoj.

„Od početka našeg projekta zvanog Civilni Dijalog s Kosovom, organizovan je i sastanak nevladinih organizacija mladih na Paliću, gde je uspostavljen temelj normalizacije odnosa između te ciljne grupe, odnos koji je i dan danas u funkciji međusobne saradnje, finansiranjem preko malih grantova NVO sa obe strane“, rekao je za Autonomiju Zef Šalja, direktor Društva Majka Tereza. Popov dodaje da je glavni zadatak bio prevazilaženje stereotipa.

Građani spremniji na saradnju od političara

„To smo uspešno savladavali, jer sam viđao da su neki mladi ljudi odavde, kad su išli na Kosovo, imali određene predrasude prema Albancima, kao što su mladi Albanci imali predrasude kada su dolazili ovamo. Onda, kada su se međusobno družili tamo ili ovamo, videli smo da su to sve normalni ljudi koji imaju iste ideje, iste probleme i mnoga prijateljstva su se tokom te saradnje uspostavila i traju i dan danas“, istakao je Popov.

Aleksandar Popov

Dodao je da je saradnja uspostavljana i na nivou lokalnih samouprava, gde su se bavili problemima multietničkih sredina na Kosovu, što je u dvadesetak opština i dovelo do poboljšanja situacije u toj oblasti.

Saradnja pomenute dve organizacije išla je često pre političkih procesa, a najbolji primer za to je, kaže Popov, zajednički projekat koji se ticao slobode kretanja roba i ljudi.

“Mi smo ga počeli 2011. godine negde u proleće, a pola godine nakon toga su otpočeli tehnički pregovori između Srbije i Kosova. Tada je Borko Stefanović bio na čelu našeg tima a Edita Tahiri je bila sa kosovske strane i baš je prva tema bila sloboda kretanja robe i ljudi između Srbije i Kosova“, priča Popov.

Napominje da je tada njihov mešoviti ekspertski tim utvrdio da se oko 40 odsto trgovine obavljalo u sivoj zoni, a posebno je tu bila problematična uredba vlade Vojislava Koštunice iz 2006. godine, kojom su građani severa Kosova bili oslobođeni PDV-a na robu široke potrošnje, kao jedan vid pomoći. Međutim, nastavlja Popov, ispostavilo se da je ta uredba obuhvatala i naftne derivate, automobile i mobilnu telefoniju, a da su se u tim oblastima odvijale ogromne malverzacije, sa čime su upoznali i pregovarački tim Srbije.

„I, par meseci kasnije, na telefonskoj sednici Vlade Srbije suspendovan je taj deo uredbe koji se odnosio na naftne derivate, automobile i mobilnu telefoniju i to je jedan naš doprinos da se suzbije bar jedan deo korupcije i sive ekonomije koja je tu vladala“, istakao je Popov.

Za razliku od nivoa na kom odlučuju političari, i gde se godinama ne postiže gotovo nikakav napredak, Šalja ističe da je nivo na kojem sarađuje civilno društvo daleko napredniji.

„Ako bi se uzela u obzir saradnja civilnog društva, mislim da bi normalizacija odnosa već bila pri kraju i možda bismo imali i finalni dokumenat dogovora, pa možda i obostrano priznavanje“, smatra Šalja.

Zef Šalja (u sredini)
Foto: Radio KiM

Dodaje da je sadašnji zvanični proces koji vode predstavnici dve države toliko loš da bi za generacije koje dolaze, nažalost, mogao da bude i dobar primer lošeg modela. Naši sagovornici se slažu i u oceni da su dva društva i na nivou običnih građana uveliko spremna za normalizaciju odnosa i međusobnu saradnju.

„Ne samo da su spremni, oni već sarađuju u mnogim oblastima života poput imovine, trgovine, zdravstva, medija i slično“, kaže Šalja.

Dodaje da su najvažniji preduslovi za to zajedničko nasleđe, te slobodan protok robe i radne snage, kao i učešće u zajedničkim inicijativama Evropske unije.

Ukazuje i da će implementacija brojnih drugih projekata biti nastavljena čim to okolnosti sa situacijom u vezi sa COVID – 19 dozvole, jer, kako kaže, saradnja bez fizičkog prisustva nije baš poželjna.

‘Srpski svet’ plaši susede

Fokus javnosti u Srbiji prethodnih nedelja udaljen je od Kosova i u njemu se nalazi Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska. Kada je u pitanju nastavak pregovora između Kosova i Srbije, naši sagovornici smatraju da je taj proces u ćorsokaku uprkos tome što su u njemu angažovani i Miroslav Lajčak ispred Evropske unije i Gabrijel Eskobar u ime SAD, jer su trenutno u opticaju dva suprotstavljena stava – stav Albina Kurtija da u obzir dolaze jedino pregovori oko obostranog priznanja i stav Srbije da se mora ispoštovati Briselski sporazum kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština.

„Sve u svemu, između te dve opcije nemamo prostora za neku srednju varijantu. Mislim da i Evropska unija taj ceo proces ne vodi ništa čvršće nego što ga je vodila Mogerinijeva, gde se to svodilo na čajanku utroje, tako da se ne miču sa mrtve tačke i ja stvarno ne znam kako će se taj proces odblokirati“, rekao je Popov.

Dodao je da dodatno situaciju komplikuju priče o Otvorenom Balkanu i Srpskom svetu, koji posebno ozbiljno plaši susede.

Ni on ni Šalja ne očekuju stoga da kosovsko pitanje ponovo preovlada u predstojećoj izbornoj kampanji u Srbiji.

„Kosovskoj delegaciji odgovara to, zato što ovoj vladi dijalog između Kosova i Srbije nije u glavnim prioritetima, tek je na trećem mestu, dok je nestabilnost u Bosni još jedan dokaz da se srbijanska vlast i tamo još meša, bolje rečeno diktira uslove, pa je situacija još gora ili neizvesnija“, ocenjuje Šalja.

On dodaje da su odnosi između Kosova i Srbije trenutno najgori, a najbolji su, prema njegovom mišljenju, bili u periodu 2012-2013.

Dalibor Stupar (Autonomija)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.