U Mađarskoj će, kao i u Srbiji, ova godina biti izborna. U obe države će 3. aprila biti održani parlamentarni izbori, a u Srbiji i predsednički. Evropska unija veoma je zainteresovana za ishod izbora u Mađarskoj zbog kontroverzne (i) međunarodne uloge mađarske vlade i samog premijera Viktora Orbana, kaže novinar Gabor Bodiš u intervjuu za portal Magločistač.

Ujedinjenu opoziciju u Mađarskoj čini šest stranaka čiji je zajednički kandidat za premijera Peter Marki-Zai, koji ne pripada ni jednoj stranci.

„Posle 12 godina Orbanove vladavine, opozicija sada prvi put ima šansu da ugrozi autoritarnu vlast mađarskog premijera. Ispitivanja javnog mnjenja trenutno daju prednost od nekoliko procenata vladajućem Fidesu (Fidesz), ali do aprila ima još malo više od dva meseca”, ocenjuje Bodiš.

Da li je izborna kampanja u Mađarskoj već počela i kako ona izgleda? Kakva su očekivanja – da li će kampanja biti prljavija u odnosu na ranije godine?

Kao i u Srbiji, tako i Mađarskoj (to su dva identična politička sistema), predizborna kampanja zapravo nikada ne prestaje. Zvanično počinje dva meseca do izbora, ali to „ograničenje” nema nikakvog značaja. Iz godine u godinu kampanja je sve prljavija, i s obzirom na to da je 90 odsto medija pod totalnom kontrolom vlade, ne može se govoriti o fer izborima. Zato nije isključeno da će OEBS poslati veliki broj posmatrača, što je običaj kada se radi o banana-državama. Orban je do sada tri puta dobio izbore vodeći kampanju mržnje. Setite se samo poslednjih izbora 2018. godine, kada su glavni neprijatelji Mađara postale izbeglice, koje se ovde obavezno nazivaju migrantima. I sada se vodi ta kampanja, mada migranata jedva ima a Mađarskoj.

Na koji način se opozicija organizovala, ko je kandidat za premijera i kakve su njegove šanse u odnosu na Fides, stranku Viktora Orbana?

Opozicione stranke su se – podstaknute iskustvima sa prethodnih izbora na kojima su učestvovale pojedinačno ili u manjim grupacijama – najzad odlučila (i pod pritiskom javnog mnjenja) za zajednički nastup. Po ugledu na predizbore u SAD (za kandidate Demokratske odnosno Republikanske stranke), i u Mađarskoj su se održali predizbori za izbor zajedničkih kandidata za 106 pojedinačnih izbornih okruga. Tako će se u svakom okrugu Fidesovom kandidatu suprotstaviti jedan jedini zajednički kandidat. Pošto većinu parlamenta od 199 članova čine ovi pojedinačni kandidati, verovatno će oni odlučiti krajnji ishod izbora. Samo za 93 poslanika se daju glasovi za stranačke liste.

U drugom krugu predizbora pobedu među tri kandidata za premijera, znači čoveka koji će biti direktni izazivač Viktoru Orbanu, odneo je na opšte iznenađenje vanpartijski gradonačelnik Hodmezevašarhelja, Peter Marki-Zaj. Predizbori i veliki odaziv birača (oko 12 odsto celokupnog izbornog tela, što se smatra odličnim rezultatom i u Americi) dali su nalet opoziciji, koji može da doprinese, čak i da pobedi uprkos, blago rečeno, nejednakim uslovima izborne kampanje.

Kako ocenjujete organizovanost opozicije u Mađarskoj, a kako u Srbiji, i da li, po Vašem mišljenju, opozicija u Mađarskoj ima šanse da osvoji vlast?

Pošto je reč o istim političkim sistemima (nazivi su od autoritarne vlasti do diktature), i izborni uslovi su slični. Što se tiče kontrole medija, uslovi su identični. U Mađarskoj je mešoviti izborni sistem (pojedinačni kandidati, partijske liste), koji odgovara samo velikim strankama. To je uslovilo ujedinjenje opozicije, doduše, sa zakašnjenjem od najmanje osam godina. Ali bolje ikad nego nikad. Fides je pre četiri godine dobio oko 48 odsto glasova i time je ostvario dvotrećinsku većinu.

Ovog trenutka izgleda da mađarska opozicija ima bolje šanse zbog organizovanosti, mada ni ovde ne treba isključiti unutaropoziciona trvenja na relaciji najvećih stranaka (DK bivšeg premijera Ferenca Đurčanja i konsolidovanog Jobika, koji je još pre nekoliko godina bio krajnja desnica) i nezavisnog kandidata za premijera oko večne teme – ko je pravi gazda.

Ukoliko posle 12 godina pobedi opozicija u Mađarskoj, šta će to doneti građanima i samoj državi?

Opozicija ima poruku: Orban ili EU. To će biti najveća promena, jer još jedna pobeda Orbana daje mu odrešene ruke čak i za napuštanje Evropske unije. Samim tim jer se u Briselu zadržavaju pare za Budimpeštu zbog stanja pravne države i narušenih ljudskih prava. Reč je i o ozloglašenom Zakonu o „zaštiti dece”, zapravo o namernom povezivanju homoseksualnosti i pedofilije, a sve u cilju predizborne kampanje. Ali bez obzira da li će opozicija pobediti na izborima, ja pred sobom ne vidim sliku na kojoj Viktor Orban sa smeškom na licu, ponosan zbog dobro organizovanih demokratskih izbora, predaje vlast u ruke Petera Marki-Zaja.

(Magločistač)