"Zadržalo je multikulturalnost upisanu u svom sećanju"
Opsada glavnog grada BiH, koja je počela 6. aprila 1992. godine, trajala je gotovo četiri godine, ali je duh Sarajeva opstao, čak i ako rat u Ukrajini ponovo budi traume stanovništva Sarajeva, preneo je pariski list Figaro.
„Suočeni s pretnjama secesije Milorada Dodika, moćnog čoveka Republike Srpske, i zahtevima Dragana Čovića, lidera bosanskih Hrvata, strah od novog rata proganja umove ljudi. Atmosferu još više opterećuje rat u Ukrajini, koji budi traume i gura stanovništvo da pravi zalihe testenina i brašna“, naveo je Figaro.
Prenoseći izjave stanovnika o opsadi Sarajeva, od kopanja rovova, skupljanja brašna za hleb, vode po bunarima, bonova za konzerve hrane, nabavke kafe i cigareta do političkih dešavanja u to vreme, Figaro prenosi da je posle rata većina uništenih zgrada obnovljenja i da je ostala mešavina istočne i austrougarske arhitekture i socijalističkog modernizma.
Fizički tragovi opsade su jedva vidljivi, iako mnoge fasade i dalje nose tragove rupa od metaka, a spomen-ploče žrtvama opsade su deo pejzaža. I dalje voze isti klimavi predratni tramvaji. Samo staklene kule i tržni centri govore da se vreme promenilo.
„A šta je ostalo od jedinstvenog duha Sarajeva? Onaj koji je oduvek razlikovao gradsku ‘raju’ od nacionalista i grubih brđana“, upitao je Figaro u opširnoj reportaži o Sarajevu.
Većina od 150.000 Srba koja je živela u predratnom Sarajevu od 500.000 stanovnika je otišla, kao i većina Hrvata. Grad sada ima manje od 400.000 stanovnika, gotovo 90 odsto bosanskih Muslimana. Deca starih sarajevskih porodica, koji su bili nosioci urbane kulture, otišla su u inostranstvo, a umesto njih su se naselili meštani sela koji su proterani sa područja pod kontrolom Srba, piše Figaro.
„Sarajevo više nije isto, ali je grad sa najviše pluralizma u BiH i zadržalo je multikulturalnost upisanu u svom sećanju, baš kao i antifašizam“, izjavio je za francuski list politikolog Adnan Huskić.
Prema njegovim rečima, posle rata su počele da kao pečurke niču nove džamije, ali ne i verski fanatizam. „Pravoslavna crkva, katolička katedrala, sinagoga i Ali-pašina džamija, smešteni u centru grada, ostali su simboli grada“, rekao je Huskić.
Stanovnik Haris Bjelak, koji je 1992. godine imao 19 godina i pridružio se Armiji BiH, rekao je Figarou da ima i dalje isti mešoviti krug prijatelja. To što mu je otac poginuo od gelera nije ništa promenilo, dodao je Figaro.
„Tradicionalna, ali ne nacionalistička, endemska vrsta starog Sarajeva je opstala, čak i ako je u opasnosti“, rekao je Bjelak, preneo je pariski list.
(Beta, foto: Pixabay)