Skip to main content

FHP i REKOM podsećaju na činjenice koje se tiču operacije ‘Oluja’

Jugoslavija 03. avg 2023.
2 min čitanja

"Žalbeno veće nije oslobodilo Republiku Hrvatsku obaveze da procesuira počinioce čiji je identitet utvrdilo Raspravno veće, kao i da istraži i kazni počinioce ratnih zločina koji nisu bili deo predmeta Tužitelj protiv Ante Gotovine i Mladena Markača"

Povodom 28. godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja“, Fond za humanitarno pravo (FHP) i REKOM mreža pomirenja podsetile su danas na činjenice o zločinima, koje su dostupne za preuzimanje i korišćenje.

FHP i REKOM upućuju čitaoce na linkove na kojima se nalazi sudska i druga dokumentacije, kao i izjave svedoka.

U dokumentu „Vojno policijska akcija ‘Oluja’ – sudske činjenice o žrtvama“, između ostalog navodi da je Žalbeno veće MKSJ je 16.novembra 2012. godine poništilo osuđujuću presudu generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u vojnoj akciji „Oluja“, preduzetoj s legitimnim ciljem uspostavljanja kontrole na području Krajine i suvereniteta na celoj teritoriji Republike Hrvatske.

„Tom presudom, Žalbeno veće nije oslobodilo Republiku Hrvatsku obaveze da procesuira počinioce čiji je identitet utvrdilo
Raspravno veće, kao i da istraži i kazni počinioce ratnih zločina koji nisu bili deo predmeta Tužitelj protiv Ante Gotovine i Mladena Markača“, dodaje se u pomenutom dokumentu.

U dokumentu „Izjave žrtava pred MKSJ i sa REKOM foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama“, zmeđu ostalog, precizira se da su tokom operacije „Oluja“, hrvatska vlada, vojska, policija, sigurnosne i obaveštajne snage izvršile progon srpskog stanovništva iz Krajine deportacijom i prisilnim premeštanjem; uništavanjem i granatiranjem stambenih i poslovnih objekata, pljačkanjem imovine, ubistvima, okrutnim postupanjem prema civilima, napadima na civile i civilne objekte, oduzimanjem imovine, zatočenjem i nestancima.

„Podaci Human Rights Watch pokazuju da je operacija ‘Oluja’ završena ubistvom najmanje 526 Srba i prinudnim raseljavanjem oko 200.000 Srba. U mesecima nakon operacije, najmanje 150 Srba je ubijeno a najmanje 110 prinudno nestalo. Od novembra 1995. do aprila 1996. godine nastavljeno je sa ubistvima starijih osoba“, dodaje se u dokumentu.

Izveštaj „Bombardovanje izbegličkih kolona tokom ‘Oluje’ – avgust 1995.“ nastao je u cilju utvrđivanja činjenica o bombardovanju izbegličkih kolona na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, a Fond za humanitarno pravo u njemu je objavio podatke i delove izjava svedoka o tim događajima, koje je prikupio neposredno nakon njihovog dolaska u Srbiju.

Tu je i Digitalni narativ „Prisilna mobilizacija izbeglica“, u kome se podseća na te događaje, između ostalog i na to da je sredinom decembra 1993. godine predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević delegaciji Republike Srpske preneo da će policija isporučiti vojne obveznike kada ih vlasti RS zatraže.

„Naredne, 1994. godine, u Srbiji otpočinje sistemska kampanja prisilne mobilizacije, koja je intenzivirana 1995. godine, uz dogovor vlasti SRJ, RSK i RS. Najveći broj izbeglica mobilisao je MUP Srbije tokom leta 1995. godine, u periodu od juna do kraja septembra..“, citira se izveštaj specijalnog izvestioca Komisije UN za ljudska prava Tadeuša Mazovjeckog.

(Autonomija)