Veliko mi je zadovoljstvo što imam priliku da se obratim novoj generaciji budućih viših rukovodilaca kako političkih tako i institucija sistema odbrane i bezbednosti Srbije. Posebno se radujem razgovoru nakon predavanja kao i da čujem vaša razmišljanja. Kao neko ko je relativno nov ambasador, željan sam da slušam koliko i da govorim. Smatram da naši odnosi treba pre svega da se zasnivaju na međusobnom poštovanju i zajedničkim interesima – rekao je ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson.

Četiri prioriteta britanske spoljne politike

Srbija je važna zemlja, ne samo u regionu, već u celoj Evropi i ja želim da se usredsredim na izgradnju našeg partnerstva.

To ne znači da ćemo se složiti po svim pitanjima, ali smatram da je izuzetno važno da pažljivo slušamo jedni druge i probamo da razumemo naša gledišta.

Dozvolite mi da se za početak osvrnem na poziciju Ujedinjenog Kraljevstva po pitanju globalnog bezbednosnog konteksta i ulogu i mesto regiona Zapadnog Balkana , kao i na moje ambicije kada govorimo o britansko – srpskim bilateralnim odnosima.

Mi smo 2021. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu objavili dokument pod nazivom „Integrisani pregled“ (Integrated Review) u kome su izneti naši prioriteti spoljne politike, odbrane, bezbednosti i međunarodnog razvoja. Nazvan ‘Globalna Britanija u konkurentom vremenu’, ističe četiri krovna prioriteta britanske Vlade:

• Kao prvo, prepoznavanje važnosti tehnološkog primata, koji leži u osnovi svih oblika moći u modernom svetu, od političkih do odbrambenih i bezbednosnih, i ambicija Ujedinjenog Kraljevstva da postane i ostane vodeća i odgovorna globalna sila iz oblasti nauke, tehnologije i kibernetike.
• Kao drugo, prepoznavanje rastućeg pritiska na međunarodne institucije, zakone i normative koji čuvaju jedinstveni globalni mir i napredak od 1945. godine, uz isticanje potrebe za njihovim obnavljanjem i modernizovanjem, uključujući i one koji se odnose na novo doba konkurencije između velikih sila u sajber prostoru i svemiru.
• Kao treće, isticanje potrebe da ojačamo britansku odbranu i bezbednost, kako u našoj zemlji tako i izvan nje, po pitanju velikog broja pretnji, uključujući: pretnje od drugih država, terorizam, organizovani kriminal i proliferaciju oružja.
• I na kraju, ističem neophodnost jačanja naše nacionalne otpornosti i snage kako bismo sprečili, pripremili se za i pružili odgovor na čitav dijapazon pretnji počevši od globalnih pandemija do ekstremnih vremenskih uslova, od privredne do energetske bezbednosti – uz napomenu da je rešavanje problema klimatskih promena i nestanka biodiverziteta broj jedan međunarodni prioritet Ujedinjenog Kraljevstva.

Smatram da su ovi prioriteti smisleni i ostaju u potpunosti relevantni.

Posebno sam zadovoljan što vidim da su oni odraz kako rizika tako i mogućnosti koje su nerazdvojive od neverovatno brzog tehnološkog razvoja.

Od suštinskog je značaja da sarađujemo u ovim oblastima tako da mi je izuzetno drago što vidim sa koliko energije Srbija prilazi i prihvata tehnološku revoluciju iz oblasti veštačke inteligencije i biotehnologije.

Srbiji nije u interesu da Rusija bude uspešna u Ukrajini

Ipak, samo dve godine nakon objavljivanja „Integrisanog pregleda“, napad Rusije na Ukrajinu je pokazao da je neophodno da osvežimo našu strategiju. Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje pri svojoj odluci koja je potpuno jasna i nedvosmislena da je bezbednost i napredak Evroatlantskog regiona naš prioritet broj jedan.

Surova invazija Rusije na miroljubivog suseda, oduzimanje rezervi hrane i energenata pod oružjem, njena neodgovorna retorika po pitanju nuklearne politike, promenila je pravila igre. Rusija ne preti samo Ukrajini.

Želja da se oživi princip da su moćni u pravu, da velike zemlje mogu nekažnjeno da napadnu slabije susedne zemlje, je pretnja svima.

Mi pozdravljamo jasnu osudu ovog nezakonitog rata od strane Vlade Srbije, kao i važnu finansijsku i tehničku vrstu pomoći koju ste uputili Ukrajini.

Znam da mnogi građani Srbije imaju visoko mišljenje o Rusiji i možda im je teško da se pomire i razumeju ovaj bratski rat između dva pravoslavna naroda.

Ali ipak, čvrsto sam uveren, Srbiji nije u interesu da Rusija bude uspešna u Ukrajini.

Dakle, prvi od pet prioriteta našeg novog ministra spoljnih poslova je pomoć Ukrajini da dobije rat protiv ruske agresije i ponovo izgradi svoju privredu.

Drugi je da pokuša da obezbedi održivi mir, i polazeći od te osnove, izgradi dugoročno, dvodržavno rešenje, kako bi se konačno završio decenijski sukob između Izraela i Palestinaca na Bliskom istoku, i sprečilo njegovo širenje.

Treći je realizacija „Integrisanog pregleda“ na način koji jača bezbednost i otpornost UK na čitav niz pretnji.

Četvrti je da iskoristimo našu prednost vodeće međunarodne razvojne sile kako bi pomogli kod rešavanja ključnih globalnih izazova, uključujući klimatske promene i smanjenje siromaštva. Peti je jačanje ekonomije i kreiranje većeg broja radnih mesta u UK.

Srbija i Zapadni Balkan

Gde se i kako Srbija i Zapadni Balkan uklapaju u tu širu sliku?

Dakle, kao što sam već napomenuo evroatlantska bezbednost ostaje tema broj jedan za UK, a mi znamo da se ovaj region nalazi u srcu Evrope, ne na njenoj periferiji. Istorija nas je naučila da bezbednosni problemi ovde mogu brzo da preskoče druge prioritete.

Tako da bezbednost ovog osetlivog regiona nam je izuzetno važna. Vi razumete bolje od mene nasleđa nerešenog sukoba iz 1990-ih – između Srbije i Kosova, kao i u Bosni i Hercegovini.

Kada su formirani KFOR i EUFOR niko od nas nije očekivao da će oni biti potrebni 20 godina kasnije. I nažalost dokaz da je to i dalje slučaj, kao što je pokazala nedavna sramotna epizoda u Banjskoj, je naš zajednički neuspeh.

Sve ove nerešene tenzije, u okviru država i između država, koče potencijal regiona.

Prvo pitanje koje svaki investitor postavi se tiče bezbednosti. Srpska privreda je na dobrom putu. Ali nije dovoljno razvijena s obzirom na razliku u odnosu na zemlje koje su se priključile Evropskoj uniji pre okvirno 15 godina. Širom regiona, BDP po glavi stanovnika je između 25-50 odsto proseka EU.

Ovo sve dovodi do odliva mozgova iz zemalja regiona, što otežava sprovođenje reforme zbog nedostatka kapaciteta i začarani krug postaje sve komplikovaniji.

Ceo sadržaj pročitajte na sajtu Danasa.

(Danas/foto: Beta)