Tempo pristupnih pregovora Srbije i EU zavisiće od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom, koje su ključne za taj proces, ocenila je Evropska komisija u preporukama iz novog izveštaja o napretku Srbije u evrointegracijama.

U dokumentu u koji je Beta imala uvid ocenjuje se da je tokom izveštajnog razdoblja Srbija postigla vrlo ograničen napredak u pravosuđu i osnovnim pravima (poglavlje 23) i određeni napredak u oblasti pravde, slobode i sigurnosti (poglavlje 24), dok su odnosi Prištine i Beograda i dalje izazovni, iako je nastavak dijaloga uz podršku EU u julu vrlo pozitivan korak.

Što se tiče normalizacije odnosa s Kosovom, Komisija je ocenila da je Srbija pokazala predanost i angažman u obnovljenom procesu dijaloga ali treba da uloži dodatne značajne napore i da doprinese uspostavljanju povoljnog okruženja kako bi se omogućilo sklapanje sveobuhvatnog pravno obvezujućeg sporazuma s Kosovom.

Takav sporazum je hitan i presudan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju svako na svom evropskim putu, navodi EK i dodaje da bi Srbija takođe trebalo da nastaviti da podržava i sprovodi sve prošle sporazume o dijalogu.

Uz ocenu da napredak u vladavini prava nije tako brz i efikasan kao što se moglo očekivati od zemlje koja je počela pristupne pregovore, Komsija dodaje da Srbija mora hitno da ubrza i produbi reforme, posebno o nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, procesuiranju ratnih zločina i borbi protiv organizovranog kriminala.

Srbija bi takođe trebalo da teži ispunjavanju privremenih merila za poglavlja 23 i 24, uključujući kroz sprovođenje revidiranih akcionih planova za poglavlja 23 i 24 orijentisano na postizanje rezultata.

U zaključcima i preporukama EK za Srbiju navodi se i da političku scenu Srbije obeležava kontinuirana polarizacija.

Kao odgovor na kovid-19, vlada je u martu 2020. proglasila vanredno stanje i uvela široke privremene mere. Parlament je sazvan tek više od šest nedelja po uvođenju vanrednog stanja, što je ograničilo njegovu mogućnost da vrši nadzor izvršne vlasti tokom tog perioda. Parlamentarni, pokrajinski i opštinski izbori u Srbiji (prvobitno predviđeni za april) odloženi su za 21. jun, ali, iako su izbori sprovedeni efikasno, vladajuće stranke su dominirale, uključujući i u medijima.

Brojne opozicione stranke bojkotovale su izbore, uprkos naporima koje je predvodio Evropski parlament da stvori međustranački konsenzus o izbornim reformama, izražavajući zabrnutost za demokratiju i neujednačene uslove, ocenjuje EK i dodaje da novokonstituisani srpski parlament karakteriše ogromna većina vladajuće koalicije i odsustvo efikasne opozicije.

U preporukama iz izveštaja EK ukazuje se i da je usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU i dalje na niskom nivou, a Vlada Srbije koja članstvo u EU proglašava svojim strateškim ciljem, poziva se da stavi veći naglasak na objektivno, pozitivno i nedosmisleno obaveštavanje o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Srbije..

Srbija se poziva i da bitno smanji prekomerni broj vršilaca dužnosti na višim rukovodećim položajima u javnoj upravi. Nedostatak transparentnosti i poštovanja procedure regrutovanja za viša radna mesta u državnoj službi na osnovu zasluga razlog je za sve veću zabrinutost, navodi se.

EK konstatuje takođe da je Srbija pojačala rad na usklađivanju zakonodavstva sa tekovinama EU u poglavljima o ekonomiji i unutrašnjem tržištu.

Ekonomske reforme nastavile su da daju rezultate, posebno na makroekonomskoj stabilizaciji. Funkcionisanje tržišta rada se dalje poboljšalo, napredak je postignut u reformama poreske uprave i u privatizaciji državnih banaka, dok su neke druge ključne reforme – posebno javne uprave i državnih preduzeća – nastavile da napreduju ali polako, navodi EK i dodaje da država zadržava snažan trag u ekonomiji i da se predviđa se da će kriza zbog kovida-19 snažno pogoršati ekonomske izglede u 2020, posebno u pogledu rasta BDP, javnih finansija i zaposlenosti.

Varheji: Za napredak Srbije ka EU potreban istinski dijalog i hitno jačanje vladavine prava

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je danas u Briselu da je za napredak Srbije na evropskom putu neophodan istinski dijalog širom političkog spektra i hitno ubrzanje reformi u oblasti vladavine prava.

Predstavljajući novi godišnji izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku zemalja Zapadnog Balkana i novi investicioni paket za taj region, Varheji je na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET) rekao da će to omogućiti otvaranje novih poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije s EU.

„Sprovođenje reformi u Srbiji na održiv način zahteva istinski dijalog širom političkog spektra. Izveštaj ohrabruje vođstvo Srbije da hitno ubrza i produbi reforme u oblasti političkih kriterijuma i vladavine prava“, kazao je Varheji.

On je naveo da je izveštaj „ključna smernica“ novoj Vladi Srbije za nastavak reformi i dodao da se „nada da će je na taj način i koristiti“.

Varheji je rekao da je Zapadni Balkan prioritet za EK „od prvog dana“, da je „budućnost svih zemalja u EU“.

„To je i naš strateški interes, a ne samo regiona, i radićemo na tome da približimo te zemlje Evropskoj uniji“, kazao je Varheji.

Naveo je da je fokus EU sada na dugoročnom socio-ekonomskom oporavku Zapadnog Balkana i da je zbog toga Koledž komesara EU danas usvojio investicioni paket za region.

„EK predlaže do devet milijardi evra iz fondova IPA 3, za period od 2021. do 2027. godine, radi jačanja investicionog kapaciteta regiona“, dodao je evropski komesar za proširenje.

On je kazao da investicioni paket obuhvata pet ključnih oblasti, među kojima su transport i infrastruktura, čista energija, životna sredina, digitalna budućnost i privatni sektor i socijalni kapital.

Plan treba da poboljša regionalnu integraciju i da približi Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu, rekao je Varheji i dodao da je to „integralni deo procesa“ na putu regiona ka EU.

„Jačanje investicija i ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu biće moguće jedino ako se vlade čvrsto obavežu i primene reforme zasnovane na evropskim vrednostima. Reč je o strukturnim ekonomskim reformama, jačanju vladavine prava, borbi protiv korupcije, poboljšanju javne administracije. To mora da bude ispunjeno da bi zemlje regiona napredovale ka EU“, naveo je Varheji.

Izveštaj EK o Srbiji: Sporazum Srbije i Kosova ključan za napredak u evrointegracijama

Evropska komisija ocenila je danas u izveštaju o evrointegracjama Srbije da je sporazum sa Kosovom ključan za napredovanje ka članstvu u EU, pozvala je Srbiju da pojača napore da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom i istakla značaj što bržeg imenovanja šefa tima za pregovore sa EU.

Kada je u pitanju normalizacija odnosa sa Kosovom, EK u sažetku izveštaja u koji je Beta imala uvid podseća da je obnovljen dijalog pod okriljem EU, da su nastavljeni tehnički pregovori i da su održana tri sastanka na visokom nivou.

„Srbija mora da učini dodatne suštinske napore i da doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Takav sporazum je hitan i ključan za napredovanje Kosova i Srbije“ ka članstvu u EU, navodi se u izveštaju.

Srbija je ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama koje su u procesu pristupanja EU i susednim članicama EU i aktivan je učesnik regionalne saradnje, ali su „odnosi sa Crnom Gorom bili obeleženi tenzijama“, navodi se u izveštaju i u tom smislu ukazuje na parlamentarne izbore u Crnoj Gori održane 30. avgusta.

„Srbija je pokazala svoju posvećenost da ponovo podstakne regionalnu saradnju na samitima u Novom Sadu, Ohridu i Tirani“, ocenila je EK.

U izveštaju se ističe da je važno da regionalne inicijative uključe sve zemlje Zapadnog Balkana i da su zasnovane na pravilima EU, nadovezujući se na obaveze ranije preuzete u okviru inicijativa CEFTA, Regionalni ekonomski prostor i Sporazuma o transportnoj zajednici.

EK je ocenila da je Srbija ostvarila napredak u usklađivanju zakona s pravnim tekovinama EU u ekonomskoj oblasti, navodeći kao primere zakon o privrednim društvima, zakon o intelektualnoj svojini, konkurenciji i finansijskim uslugama, ali da nije bilo većeg napretka kada su u pitanju javne nabavke.

U izveštaju piše da zakon o posebnim procedurama za linijske infrastrukturne projekte, usvojen u februaru 2020, omogućava da se za infrastrukturne projekte od „posebne važnosti“ za Srbiju ne primenjuju propisi koji se odnose na javne nabavke što „omogućava zaobilaženje propisa i standarda EU“.

„Posebno primena međuvladinih sporazuma zaključenih sa trećim zemljama izgleda da nije sistematski u skladu sa principima jednakog tretmana, nediskriminacije, transparentnosti i konkurencije, niti je potpuno u skladu sa relevantnim pravom EU i nacionalnim zakonodavstvom“, ocenjuje se u izveštaju.

EK navodi i da životna sredina i klimatske promene treba da dobiju adekvatnu političku pažnju, što će voditi ka boljoj koordinaciji, jačim institucijama i većem finansiranju.

Srbija takođe, navodi se u izveštaju, treba da ostvari napredak u prelasku na zelenu energiju i da udvostruči napore na smanjenju zagađenosti vazduha.

„Adekvatni finansijski i ljudski resursi i zdravi strateški okviri biće ključni za brzinu reformi, posebno uključujući imenovanje šefa pregovaračkog tima za pregovore Srbije i EU“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se navodi da je usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU 2019. godine bila 60 odsto i da Srbija mora da pojača napore kako bi postepeno uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom u periodu do prijema u EU.

EK podseća da je saradnja Srbije i Kine pojačana tokom pandemije kovida-19 i da je bila obeležena prokineskom retorikom visokih zvaničnika i skepticizmom prema EU.

Dodaje se da su održavani kontakti na visokom nivou i redovne bilateralne posete sa Rusijom, kao i vojno-tehnička saradnja, uključujući zajedničke vojne vežbe i sporazume o prodaji oružja.

U izveštaju se podseća i da je Srbija obećala da će premestiti svoju ambasadu u Izraelu u Jerusalim do jula 2021.

Izveštaj EK o Srbiji: Investicione odluke treba da prate EU standarde

Evropska komisija danas je u izveštaju o evrointegracijama Srbije ocenila da je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija postigla određeni napredak i da je umereno pripremljena odnosno na dobrom nivou pripremljenosti za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije.

Takođe je EK pozvala Srbiju da poštuje standarde i pravila EU kod ulaganja, državne pomoći, procene ekoloških uticaja investicija.

„Sve investicione odluke treba da prate EU standarde o javnim nabavkama, državnoj pomoći, proceni uticaja na životnu sredinu i analizi troškova i koristi“, ukazuje se u izveštaju.

U izveštaju u čiji je sažetak Beta imala uvid dodaje se da je pre krize sa koronavirusom tempo rasta BDP ubrzavao sa jačanjem domaće tražnje.

EU je ocenila da su spoljni debalansi povećani ali da su finansije Srbije ostale „zdrave“ zahvaljujući prilivu direktnih stranih investicija, kao i da je smanjenjem budžetskog deficita i mudrom fiskalnom politikom Srbija značajno poboljšala održivost duga.

U izveštaju se ocenjuje i da su performanse tržišta rada unapređene, sa najnižom stopom nezaposlenosti u poslednjih deset godina. Međutim, kako se dodaje, to je delom rezultat velike emigracije.

Kriza zbog kovida-19 je međutim veoma pogoršala ekonomske izglede za 2020, posebno kada je reč o rastu BDP, javnim finansijama i zaposlenosti.

Dalje se ukazuje da je neki napredak ostvaren u reformama poreske službe i privatizacije državnih banaka, ali da ostale strukturne reforme javne administracije i državnih preduzeća sporo napreduju.

Navodi se da je potrebno ukloniti slabosti u budžetskom okviru i da nema napretka u jačanju fiskalnih pravila.

„Država je i dalje snažno prisutna u ekonomiji a privatni sektor je sputan slabostima u vladavini prava“, ističe se u izveštaju.

Kako se ocenjuje, Srbija je ostvarila izvestan napredak i umereno je pripremljena da se izbori sa pritiscima konkurencije i tržišta u EU.

Navodi se da je struktura ekonomije dalje unapređena i da je ekonomska integracija sa EU i dalje velika ali da, uprkos nekom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka ne odgovara u punoj meri potrebama tržišta rada.

Investicije su, navodi se, nastavile da rastu ali, posle godina nedovoljnog investiranja, i dalje nisu dovoljne za ozbiljne infrastrukturne potrebe.

Srbija, piše dalje, mora da primenjuje ista pravila za određivanje prioriteta, izbor i kontrolu svih kapitalnih investicija bez obzira na vrstu investicija ili izvor finansiranja, uključujuči za one po međuvladinim sporazumima.

„Sve investicione odluke treba da prate EU standarde o javnim nabavkama, državnoj pomoći, proceni uticaja na životnu sredinu i analizi troškova i koristi“, ukazuje se u izveštaju.

Navodi se i da se mala i srednja preduzeća, iako je cena zaduživanja u poslednje vreme smanjena, i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nestabilno poslovno okruženje i nelojalnu konkurenciju.

(Beta)