Zajmovi Evropske investicione banke (EIB) na Zapadnom Balkanu su među najpovoljnijim, i to važi i ukoliko se uporede sa onim investicijama koje dolaze iz Rusije ili Kine.

To navodi potpredsednica Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Liljana Pavlova, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Naše odobravanje projekata daje pečat izuzetnosti da je projekat u skladu sa najvišim evropskim standardima, u oblasti zaštite životne sredine, zatim da će projekat biti primenjen kroz evropske procedure nabavki. Još jedan značajan element su socijalni standardi. Takođe značajan element našeg investiranja je transparentnost”, navodi Pavlova.

Odgovarajući na tvrdnje da su kineski krediti jeftiniji, Pavlova podvlači da „takozvani jeftini krediti koji se nude vladama stvaraju ozbiljne prepreke i probleme u otplati“. Primer za to pronalazi u Crnoj Gori, državi koja i kroz EU mehanizme pokušava da pronađe način za otplatu duga kineskim kompanijama od milijardu dolara za projekat auto-puta Bar-Boljare.

“Rekla bih da je na svakoj vladi da odlučuje o upravljanju dugom i strategiji. Ali, što se nas tiče, kada god savetujemo vlade i promotere projekata prilikom odlučivanja koji tip finansijskih ugovora i dogovora da preuzmu, navodimo da je neophodno uzeti u obzir neophodnost snažnog okvira upravljanja dugom, jer ponekad takozvani jeftini krediti koji se nude vladama stvaraju ozbiljne prepreke i probleme u otplati”, navodi Pavlova.

EIB je jedan od glavnih finansijera na Zapadnom Balkanu, što pokazuju i računice za tekuću godinu.

„Od početka godine do danas smo već potpisali ugovore vredne 600 miliona evra za podršku razvoju infrastrukture, transportne infrastrukture, ekološke infrastrukture, kao i za podršku malim i srednjim preduzećima kroz obezbeđivanje likvidnosti i radnog kapitala za nove operacije“, navodi Pavlova.

Među najznačajnijim projektima za koje će deo sredstava obezbediti EIB, prema njenim rečima, su pruga Beograd – Niš, autoput Niš-Merdare, modernizacija gradskog prevoza u Kantonu Sarajevo, gasni interkonektor između Srbije i Bugarske.

“Istovremeno, kada je reč o grantovima EU i zajmovima EIB, tu nije samo reč o finansiranju i novcu. To predstavlja polugu i pruža podršku državama da reformišu svoje zakonodavstvo, da usvoje sve neophodne evropske standarde, u oblasti zaštite životne sredine, socijalne zaštite, standarde u oblasti nabavke, što su sve takođe važni elementi kada govorimo o reformskom procesu na evrointegracijskom putu regiona”, navodi Pavlova.

Ona ističe da će u fokusu Evropske investicione banke biti investicije u oblasti zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i digitalizacije.

Evropska investiciona banka na Zapadnom Balkanu je prisutna 40 godina a u tom periodu u države regiona investirala je više od 6,5 milijardi evra.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)