Lideri Evropske unije trebalo bi da odbace svaki novi razgovor o etničkoj podeli i secesiji na Zapadnom Balkanu i konačno ispune svoja obećanja državama regiona, napisale su poslanice „Zelenih“ u Evropskom parlamentu, Holanđanka Tineke Strik i Nemica Viola fon Kramon-Taubadel (Von Cramon-Taubadel).

U autorskom tekstu za briselski portal EURACTIV, pod naslovom „Otvaranje Pandorine kutije: Opasna igra EU u BiH“, one su ukazale da pristupanje EU i prethodni proces treba da posluže kao pouzdan put ka stabilnosti, demokratiji i prosperitetu, donoseći mir i pomirenje zemljama Zapadnog Balkana posle tragične novije istorije tog regiona 1990-ih.

Međutim, u BiH proteklih nekoliko meseci postoje pokušaji produbljivanja etničke podele i isključivosti, navele su one.

Realni izgledi pridruživanje Zapadnog Balkana u EU već su godinama bili ozbiljno potkopani zbog nedostatka strategije i neslaganja lidera EU, a to je dovelo do neispunjenih obećanja, gubitka kredibiliteta i velikog političkog vakuuma, napisale su one.

Poslanice smatraju da taj vakuum nudi idealno mesto za strane aktere poput Rusije koja otvoreno pokušava da „spreči evroatlantske integracije svih zemalja u regionu i ostavi nestabilnu teritoriju otvorenu za manipulacije i mešanje u srcu Evrope“.

Prema njihovim rečima, političku prazninu koju je ostavila EU, „popunio je krajem aprila drugačiji ton sramno promovisan u okviru Unije, kad se pojavio non-pejper, navodno slovenačkog premijera Janeza Janše, u kojem se poziva na prekrajanje granice u regionu i to po etničkoj osnovi, kao i na mirno razbijanje BiH“.

Poslanice ocenjuju da glasine o non-pejperi nisu slučajnost, već „dobro orkestrirana politika destruktivnih, ciničnih i zaostalih snaga unutar regiona, EU i verovatno šire“.

Neuspeh lidera EU da odmah reaguju i oštro odbace opasne ideje iznete u tom dokumentu, doprinosi jačanju glasova koji se već duže vreme zalažu za etničke podele u regionu. Trebalo je da lideri EU budu među prvima koji će javno osuditi svaki poziv koji nagoveštava prekrajanje granica, „bez obzira da li to dolazi od snaga unutar EU ili bosanskih etno-nacionalističkih političkih lidera“.

Prema njihovim rečima, strategija EU na Zapadnom Balkanu trebalo bi da bude vođena jasnim promovisanjem zajedničkih vrednosti EU kao što su jednakost, demokratija i vladavina zakona.

Jedan od ciljeva strategije trebalo bi da bude zaustavljanje diskriminacije, posebno onih građna koji nisu identifikovani kao jedna od tri etničke grupe u BiH. Dodale su da su ustavne reforme hitno potrebne BIH, a da EU treba da omogući „širok i inkluzivan dijalog“.

Kao razlog odugovlačenja reforme, autorke teksta navode da je tumačenje reforme ostavljeno „jednom ili dvojici lidera bosanskih političkih partija koji predstavljaju etničku i nacionalističku ideologiju“.

Poslanice su rekle da ministarski sastanak u Briselu o Zapadnom Balkanu, održan 10. maja, predstavlja „savršenu priliku da se čvrsto izjasne protiv bilo kakvih ideja etničke podele i secesije“.

„Krajnje je vreme da EU i njene države članice podnesu konkretne i posvećene rokove za ispunjenje svojih obećanja, čime se ispunjava politički vakuum obnovljenim, iskrenim i verodostojnim angažmanom EU u regionu“, zaključile su one.

(Beta)