Skip to main content

Evolucija ekstremne desnice: Sa ulice ušli u odela i parlamentarne procese

Građani 15. jul 2022.
6 min čitanja

Nasilje jača povratkom na vlast političara koji su vladali devedesetih

Verbalni i fizički napadi na aktiviste i aktivistkinje, lepljenje neonacističkih plakata, crtanje grafita i farbanje ulaznih vrata njihovih kancelarija, ali ignorisanje krivičnih prijava od strane tužilaštava, čine svakodnevnicu dela nevladinog sektora, na koji su ekstremisti naročito fokusirani.

Jedna od najnapadanijih organizacija definitivno je mirovni pokret „Žene u crnom“. Prema njihovoj publikaciji „Hajke, psovke i ostalo, dosije o napadima na žene u crnom“, tokom 30 godina rada, aktivisti i aktivistkinje ove organizacije odražli su preko 2.500 uličnih akcija protiv rata, ratne represije, negiranja različitih zločina počinjenih tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije i slično, a gotovo svi ti događaji bivali su na različite načine i meta ekstremnih decničara.

Veliki broj ovih događaja je prekinut od strane različitih organa, desno orijentisanih partija i frakcija i sličnih koji se suprotstavljaju njihovom radu. Među odgovornim za napade na ovu organizaciju najčešće se navode osuđeni ratni zločinac i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, predsednica sada već političke partije „Zavetnici“ Milica Đurđević Stamenkovski i drugi predstavnici desno orijentisanih političkih partija i organizacja.

Napadi na Žene u crnom su heterogeni i variraju od verbalnih napada, preko gađanja jajima, crtanja nacističkih i fašističkih obeležja na vratima njihove kancelarije, pa sve do farbanja vrata njihove kancelarije u crvenu boju, ali i pozive na fizičko obračunavanje sa predstavnicima ovog pokreta, kao na primer onog od strane političara i nekadašnjeg novinara Radomira Počuče, putem njegovog Fejsbuk naloga.

DRŽAVA ĆUTI, NAPADI SVE UČESTALIJI

Suosnivačica i koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović objašnjava za VOICE da se čak ni za vreme režima Slobodana Miloševića nije dešavalo da neko poziva na fizičko obračunavanje sa aktivistima Žena u crnom kao što je u slučaju Počuče i da represija i negativne tendencije usmerene ka predstavnicima ovog pokreta jačaju sa povratkom političara koji su bili na čelu Srbije tokom devedesetih godina prošlog veka.

Foto: Autonomija

Publikacija koja predstavlja dosije nasilja nad ovom organizacijom pokazuje da iza napade na njih često stoje i marginalizovani, ali itekako opasni pokreti i organizacije. Tako je u julu 2019. godine, udruženje „Ko nam truje decu“, koje na njihovom Fejsbuk profilu prati skoro osamdeset hiljada ljudi, podnelo krivičnu prijavu protiv više lica zbog akcije postavljanja ljubičastih kecelja na spomenike muškarcima u Beogradu koju je organizovao pokret Žene u crnom.

Iako udruženje „Ko nam truje decu“ sebe definiše kao organizaciju koja se bori za „Zaštitu maloletnika od negativnih uticaja društva i kriminalnih interesnih grupa“, na svom Fejsbuk profilu pišu nacionalističke tekstove o „demonizaciji Srba“ na dan godišnjice genocida u Srebrenici, homofobne statuse u kojima govore kako je zbog LGBT zajednice tradicionalna porodica ugrožena, kao i druge objave.

Jedan od napadača na Žene u crnom tokom 2016. godine bio je i Nemanja Ristić, o kom je BIRN pisao kao o članu više ekstremno desničarskih organizacija, a koji se i dan danas nalazi na Interpolovoj poternici zbog učešća u pokušaju “državnog udara“ u Crnoj Gori 2016. godine.

U periodu od 2014. do 2021. godine Žene u Crnom doživele su čak 36 napada, od kojih nijedan nije dobio nikakav sudski epilog.

Staša Zajović objašnjava da je u Srbiji na delu apsolutno potpuno ćutanje tužilaštva, kao i da su tokom trideset godina rada ovog pokreta državni organi samo u jednom slučaju adekvatno reagovali. I to poprilično kasno.

“Oni su jako hitri i agilni kada se radi o krivičnim prijavama protiv nas. Nikada se nije desilo da oni ne reaguju, da nam ne dolaze na vrata, i onda ako se ja ne pojavim na sudu, kreće haos. M smo mnogo novca izgubili zbog tih silnih prijava. Kada nama nešto treba, onda ih nema nigde. Oni imaju neverovatne mehanizme da se na sve moguće načine iživljavaju nad nama. Krivične prijave Zavetnika i sličnih uperene protiv nas će uvek biti prihvaćene. Zanimljivo je da kad god ih nešto pitamo, samo nam odgovore, slučaj je i dalje u tužilaštvu…”, kazala je naša sagovornica.

Staša Zajović (Foto: printscreen/Al Jazeera)

EKSTREMISTI SAD IMAJU MNOGO VEĆU PUBLIKU ZA ŠIRENJE HOMOFOBIJE

Prema “Izveštaju o incidentima motivisanim mržnjom prema LGBT+ osobama u Srbiji u 2021. godini” koji je izdala organizacija “Da se zna!”, u Srbiji je tokom prošle godine počinjeno 83 napada na LGBT zajednicu, što je za skoro 40% više u odnosu na 2020. godinu, od čega je bilo čak 20 fizičkih napada na pripadnike te zajednice.  

Koordinator “Europrajda 2022” Goran Miletić objašnjava da su ti napadi posledica evolucije predvodnika fašističkih organizacija sa početka 21. veka, koji su sa ulice ušli u odela i parlamentarne procese, gde imaju mnogo veću publiku za širenje homofobije.

“Ideolozi nekadašnih ekstremno desničarskih partija, poput Mladena Obradovića iz Obraza, su i dalje tu i uče neke nove mlade generacije kako da budu njihovi adekvatni naslednici. To je prilično opasno budući da oni znaju da uče iz grešaka koje su napravili u prošlosti i jako često koriste jezik i standarde ljudskih prava tvrdeći da neke akcije koje izvode predstavljaju njihova ljudska prava. Kada oni šire mržnju i ugrožavaju ljudska prava, to je njihova sloboda izražavanja i okupljanja”, kazao je Miletić za VOICE.

On je dodao da ideolozi koji sede u foteljama današnjih desničarskih partija više ne šalju transparentno svoje aktiviste da napadaju pripadnike LGBT populacije, već daju instrukcije maloletnicima koji obavljaju “prljav” posao za njih i koji su podobni za ovakve akcije, jer ne podležu krivičnom zakonu.

Kao i i kod nasilja nads Ženama u crnom, tako i nasilje nad pripadnicima LGBT zajednice, karakteristično je ćutanje nadležnih institucija. Tako je, prema pomenutoj publikaciji, tokom prethodne godine preko 80% dokumentovanih incidenta bilo nevidljivo državnim organima.

Koordinator Europrajda objašnjava da svaki slučaj koji uključuje kršenje ljudskih prava članova LGBT zajednice često odmah na samom početku bude odbačen, kao i da u slučaju napada pripadnici ove zajednice nemaju institucije koji će da ih brane.

“Ja ne verujem da ćemo se vratiti u situaciju da pripadnike LGBT zajednice tuku po ulicama svakodnevno, ali ono što uvek vredi naglasiti jeste da treba učiti na primeru zemalja koje su nam slične. Nekada su i u Rusiji i Turskoj pravila za LGBT zajednicu bila mnogo olakšavajuća, dok je sada nemoguće uraditi bilo šta slično. To nam govori da progres nije zagarantovan i da nije sve stalno bolje, nego može da postane i gore”, kazao je Miletić.

Goran Miletić (Foto: N1)

SISTEM OHRABRUJE NASILNIKE

Zbog prirode svoga rada i ciljne grupe koja većinu vremena provodi na društvenim mrežama, aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), koji teške teme poput ratova devedesetih i zločina počinjenih u tom periodu pokušavaju da približe mladima, često trpe uvrede, pretnje i izlive mržnje na društvenim mrežama.

Predstavnica ove organizacije Sofija Todorović navela je za VOICE da su njihovi najčešći napadači predstavnici nekadašnjeg pokreta Obraz, stranke Dveri, pokreta Levijatan i Zavetnici, koje se obračunavaju sa Inicijativom mladih uglavnom šireći neistine o tome šta oni rade, zbunjujući javnost i poigravajući se sa traumama građana i njihovim emocijama.

“Imali smo situaciju, kao onda u Beški, da nas neke stranke koje su na vlasti nazivaju fašistima, nacistima, pa čak i to da ni da predsednik ne govori o nama kao o građanima ove zemlje. To sve poprima sve jedan negativan ton, u krajnjoj liniji kod ljudi stvara pogrešnu percepciju o našem radu. Razni ljudi nas napadaju, ali im je zajednička pogrešna slika kako se Srbija voli, brani i štiti”, kazala je ona.

Sofija Todorović (Foto: Medija centar Beograd)

Lažne bombe, zahtevi za zabranu održavanja i slični aspekti represije su tokom prethodnih godina bili instrumenti kojima se pokušalo sprečavati održavanje festivala „Mirëdita, dobar dan!“, koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava.

Sofija Todorović ocenila je da je svoj apsolutni paradoks srpska desnica pokazala kada su predstavnici nove Demokratske stranke Srbije protestvovali protiv održavanja izložbe koja je predstavljala pomen srpskim žrtava tokom ratova devedesetih.

Kao i kod prethodnih organizacija, najveći problem leži u ćutanju institucija koje svojim ignorisanjem nevladinog sektora stvaraju klimu koja potpiruje i ohrabruje ekstremiste da se obračunavaju sa pripadnicima nevladinog sektora, dodala je sagovornica VOICE-a.

Aleksandar Bugarin (VOICE, naslovna fotografija: Žene u crnom)