Radimo sa našim partnerima iz Evropske unije (EU) na tome da se uspostave sankcije protiv destabilizujućih akcija Milorada Dodika, člana Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH), izjavio je Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), zamenik pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja State departmenta.

Eskobar je to rekao u četvrtak (28. oktobra) pred Potkomitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma na sednici o angažmanu SAD na Zapadnom Balkanu.

Odgovarajući na pitanje kongresmenke En Vagner (Ann Wagner) šta SAD rade po pitanju secesionističkih izjava Milorada Dodika i opstrukcije rada institucija, Eskobar je kazao da Vašington vidi BiH “isključivo kao multietničku, inkluzivnu i demokratsku zemlju”, te najavio da će u novembru doći u zvaničnu posetu BiH.

“Jednostrao povlačenje iz centralnih institucija je opasno i bezobzirno. Radimo sa našim evropskim partnerima, NATO-om, EUFOR-om i Kancelarijom visokog predstavnika u BiH da se to ne dogodi. Radimo sa našim evropskim partnerima na tome da budu izrečene konsekvence za sve ilegalne i destabilizujuće akcije”, rekao je Eskobar.

Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), najveće stranke bosanskih Srba, je tokom oktobra već više puta ponovio kako će za šest mjeseci proglasiti nezavisnost RS-a, ako dotad ne budu vraćene nadležnosti ovom bh. entitetu.

Ovo podrazumijeva povlačenje saglasnosti za formiranje Oružanih snaga BiH, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH i Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Osim toga, Narodna skupština RS-a donijela je 20. oktobra zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima koji predviđa osnivanje entitetske agencije za lekove, što nije u skladu s Ustavom BiH, koji je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine.

U uvodnom obraćanju pred Potkomitetom za spoljne poslove, Gabrijel Eskobar je rekao da SAD i EU „vrše pritisak“ kako bi BiH ubrzale reforme na putu evrointegracija.

„Jasan put Bosne od Dejtona do Brisela vodi kroz kontinuirane reforme, uključujući izborne reforme, vladavine prava i ekonomske reforme korak po korak to će koristiti svim njenim građanima. Mi i EU vršimo pritisak na ove promene“, rekao je Eskobar.

EU da otvori pristupne pregovore sa S. Makedonijom i Albanijom

Najsnažnija poruka koju bi EU sada mogla dati je da zakaže početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije EU pre kraja ove kalendarske godine, poručio je Gabrijel Eskobar u svom izlaganju.

„Obe zemlje su uradile težak posao koji se od njih zahtevao. Odlaganja nakon odluke Evropskog saveta iz marta 2020. da započne taj proces seju sumnje u celom regionu i rizikuju da naruše nade novih generacija koje žele evropsku budućnost“, poručio je Eskobar.

On je podsetio da su upravo zbog toga američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony) i visoki predstavnik EU Žozep Borel (Josep Borell) 14. oktobra objavili zajedničku izjavu u kojoj su potvrdili da je pristupanje EU jedini put napred za region.

Na pitanje predsedavajućeg potkomiteta, Bila Kitinga (Bill Keating), šta američka administracija može da uradi kada je reč o tome da Bugarska blokira evropski put Severne Makedonije, Eskobar je kazao da Vašington razgovara sa vladama u Sofiji i Skoplju da se pronađe rešenje korisno za obe strane.

„Takođe radimo sa našim partnerima u EU koji se slažu sa nama da taj spor treba da bude rešen što pre. Svi imamo dogovor da je u strateškom interesu SAD i EU da Severna Makedonija i Albanija treba što pre da postanu deo EU. Nadamo se da će to biti rešeno i da će Severna Makedonija i Albanija otvoriti pristupne pregovore ove kalendarske godine“, rekao je Eskobar.

Briselski dijalog jedina platforma za Srbiju i Kosovo

Eskobar je u uvodnom obraćanju izjavio da Sjedinjene Države daju podršku Briselskom dijalogu uz posredovanje EU, kao najboljem putu za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova.

On je podsetio da je prošlog meseca otputovao u Brisel kako bi pružio podršku specijalnom predstavniku EU Miroslavu Lajčaku u naporima da EU izvrši pritisak na Beograd i Prištinu da smanje tenzije oko registarskih tablica i „da obezbede dogovor o rešenju koje bi im stvorilo prostor da se fokusiraju na komplikovanija pitanja“.

„Zajedno smo jasno stavili do znanja da je Briselski dijalog platforma na kojoj obe strane ravnopravno moraju da rade na rešavanju svojih razlika i normalizaciji odnosa, idealno kroz međusobno priznanje“, rekao je Eskobar.

Bajdenova administracija udvostručila rešenost SAD da pomognu Zapadnom Balkanu

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara izjavio je da je cilj Sjedinjenih Američkih Država podrška uspešnim integracijama šest država Zapadnog Balkana u evropske institucije sa ciljem njihovog članstva u Evropskoj uniji.

Tu poruku Eskobar, koji obavlja i funkciju specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan, uputio je danas tokom pretresa u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa o angažmanu američke administracije na Zapadnom Balkanu, preneo je Glas Amerike.

Eskobar učestvuje u sesiji koju organizuje pododbor za Evropu, energetiku, životnu sredinu i visoke tehnologije.

On je rekao da je administracija (Džozefa) Bajdena udvostručila rešenost SAD da rade sa saveznicima i partnerima kako bi pomogla Zapadnom Balkanu da napreduje na evropskom putu.

„Saradjujemo sa našim partnerima u Uniji na osnaživanju poruke da je pristupanje realna mogućnost u realnim okvirima i ključnom podsticaju političkoj volji aspiranata da sprovedu teške reforme i ojačaju otpor štetnom ruskom i kineskom uticaju, kao i aktivnostima na pragu Evrope“, rekao je Eskobar.

On je podsetio na zajedničko saopšenje državnog sekretara Entonija Blinkena i visokog predstavnika Evropske unije Žozepa Borela objavljeno 14. oktobra, u kom se naglašava da je pristupanje EU jedini put za napredak regiona.

„Mir, stabilnost i prosperitet kroz integraciju u EU je naš cilj koji nastojimo zajednički da ostvarimo, izmedju ostalog i podrškom dijalogu kojem posreduje Unija – kao najboljem putu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova“, ukazao je Eskobar.

On je rekao da je nedavno putovao u Brisel kako bi podržao specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.

Američki zvaničnik je ukazao da su u okviru napora da se izvrši pritisak na obe strane da stišaju tenzije zbog registarskih tablica i da se obezbedi sporazum koji bi im otvorio prostor da se usredsrede na složenija pitanja, zajedno njima stavili do znanja da je „dijalog način da obe strane, kao jednake, moraju da rade u nastojanju da prevazidju razlike i normalizuju odnose – idealno kroz medjusobno priznanje“.

On se osvrnuo na pristupni proces Evropskoj uniji Severne Makedonije i Albanije i rekao je da bi najsnažnija poruka koju bi EU mogla da pošalje utvrdjivanje datuma početka pristupnih pregovora sa dve zemlje do kraja godine.

„Obe zemlje su uradile težak posao koji je bio neophodan. Odlaganje odluke Evropskog saveta, iz marta 2020, da se započne taj proces – seje sumnje širom regiona i rizikuje da rasprši nade nove generacije koja želi evropsku budućnost“, istakao je Eskobar tokom obraćanja u kongresnom pododboru.

Govoreći u svom izlaganju o Crnoj Gori, američki zvaničnik primetio je da je intenzivan politički proces rezultirao značajnom promenom u Crnoj Gori avgusta 2020. godine.

„Jasno smo stavili do znanja da je naše partnerstvo sa Crnom Gorom – partnerstvo sa državom, njenim narodom i demokratskim institucijama, a ne bilo kojom političkom strankom. Spremni smo da saradjujemo sa svim crnogorskim partnerima koji dele viziju suverene, inkluzivne, demokratske zemlje koja sprovodi neophodne reforme kao aspirant za članstvo u EU, dok istovremeno poštuje svoje važne obaveze kao odlučna saveznica u NATO-u. To može da se unapredi kroz inkluzivni dijalog, uključujući i sa civilnim društvom, usredsredjen na ciljeve koji ujedinjuju Crnogorce – mir, demokratski procese, ekonomski razvoj, umesto na identitetska pitanja i nacionalističku retoriku koja ih deli“, rekao je Eskobar.

Prema njegovim rečima, u Bosni i Hercegovni američko liderstvo i dalje je ključno za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, ali i kako je ustvrdio, napretka postignutog prethodnih 26 godina nakon donošenja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

„Saradjujemo sa Evropskom unijom i drugima da izvršimo pritisak kako bi se sprovele reforme i kako bi se za BiH osiguralo mesto u evroatlantskoj zajednici. Jasan put Bosne od Dejtona do Brisela vodi kroz dalje reforme, uključujući izborne, ekonomske i reforme u vladavini prava od kojih će koristi imati svi gradjani. Mi i Evropska unija vršimo pritisak da se te reforme ostvare“, poručio je Gabrijel Eskobar.

On se posebno osvrnuo na Milorada Dodika, člana predsedništva BiH iz redova srpskog naroda, ukazavši da su Dodikove nedavne pretnje institucijama na državnom nivou „opasne“.

„Prete da podriju Dejton, evropski izbor i perspektivu svih gradjana BiH. Intenzivno smo angažovani sa lokalnim akterima i našim partnerima da se suprotstavimo bilo kojim potezima koji prete povratkom na problematičnu prošlost Bosne, umesto da se osigura njena svetlija budućnost“, rekao je Eskobar.

U obraćanju članovima pododbora za Evropu, energetiku, životnu sredinu i visoke tehnologije Gabrijel Eskobar se osvrnuo i na američku novčanu pomoć izdvojenu za Zapadni Balkan.

„Sjedinjene Države su obezbedile više od 2,4 milijarde dolara pomoći regionu u protekloj deceniji. Samo u 2021. godini, više od 145 miliona dolara obezbedjeno je za napredak regiona na evropskom putu i izgradnji otpornosti na negativne spoljašnje uticaje. Moskva i Peking se aktivno protive zapadnoj integraciji regiona, koriste se dezinformacijama i eksploatišu ranjivosti da bi skrenuli zemlje Zapadnog Balkana sa njihovog demokratski izabranog puta, dok istovremeno, stiču ekonomsko i političko uporište u region“, upozorio je Eskobar u izlaganju.

Prema njegovim rečima, Rusija instrumentalizuje energetske zalihe da bi vršila pritisak na političare, podsticala korupciju i suzbila potencijal za rast, dok Kina, kako je rekao, širi uticaj u vitalnoj infrastrukturi i kroz ekonomsku iznudu.

„Ne možemo im dozvoliti da uspeju. Zapadni Balkan je ekonomski dinamičan region koji obećava, čvrsto usredsredjen na priključivanje jedinstvenom evropskom tržištu. Saradnjom, ove zemlje mogu da reše političke izazove i ubrzaju promene da bi poboljšale životni standard, zaustavile odliv mozgova i osigurale osnov za dugoročni prosperitet“, rekao je Eskobar.

On je dodao da su SAD rešene da pomognu u obezbedjenju integracija i održivih investicija u infrastrukturu i čistu energiju.

„Prelaskom sa uglja i podsticanjem regionalne energetske povezanosti. Inicijative kao što su Zajedničko regionalno tržište, Otvoreni Balkan i Zelena agenda pokazuju da su regionalna ekonomska integracija i saradnja mogući, korisni i neophodni za održivi rast“, zaključio je Eskobar.

(Slobodna Evropa / Beta, Foto: Beta-AP)