Šta Srbiju očekuje narednih nedelja i meseci? Koliki je domet strategije „vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija“, za koju se opredelila država, odlučivši da istovremeno ne uvede nijednu dodatnu meru? Možemo li ovim putem ikada doći do kolektivnog imuniteta i po koju cenu, neka su od pitanja o kojima je u razgovoru za Danas govorio epidemiolog dr Predrag Đurić.

Osvrćući se na trenutne prilike sagovornik Danasa kaže da je jasno da je „situacija van kontrole, zbog čega možemo očekivati da će pandemija ići svojim prirodnim, nesputanim tokom, dok god postoje osetljive osobe“.

– Predstojeća masovna porodična okupljanja (slave, imendani, verski praznici), kao i nesmetana javna okupljanja i intenzivniji boravak ljudi u zatvorenom prostoru samo nagoveštavaju još težu situaciju. Pitanje je samo koliko ćemo, nastavi li se ovako netransparentno izveštavanje, to moći i da zvanično saznamo, kaže Đurić.

„Netransparentno izveštavanje“ o kome govori sagovornik Danasa odnosi se na činjenicu da se javnosti od početka pandemije predstavljaju oskudni podaci. Kako kaže, „tvrdoglavo se skrivaju“ informacije o strukturi testiranih, obolelih, vakcinisanih, vrsti urađenih testova…

Pored toga dr Đurić primećuje i druge nelogičnosti, zbog čega je kako kaže „vrlo upitan kvalitet i tih minimalnih dostupnih podataka“.

– Procenat pozitivnih testova u Srbiji je najviši u Evropi. Iako je u Sloveniji tri i po puta manje stanovnika nego u Srbiji, testira se skoro duplo više – na primer 11. oktobra u Sloveniji je testirano oko 34.000 građana, u Srbiji oko 19.000. Takođe je teško razumeti zašto je odnos hospitalizovanih i onih na respiratoru u Sloveniji 3,7:1, u Hrvatskoj 6,6:1, u Danskoj 8:1, a u Srbiji 25:1. Ili, ako uporedimo broj testiranih i hospitalizovanih, vidimo da se u Sloveniji na jednog hospitalizovanog testira 82 građana, u Danskoj, koja ima 80 odsto vakcinisanog stanovništva, 700, a u Srbiji tri. Imajući u vidu težinu epidemiološke situacije, potpuno je neshvatljiv drastičan pad broja testiranih – recimo 14. septembra je testirano gotovo 28.000 građana u Srbiji, a 11. oktobra svega 19.000 – kaže Đurić.

Čak i sa tako ograničenim testiranjem, svakodnevno se registruje hiljade novozaraženih. U takvim okolnostima država se opredelila za strategiju „vakcinacija, vakcinacija, i samo vakcinacija“, a nove mere nisu na vidiku.

– Od starta je bilo jasno i bezbroj puta ponovljeno da je vakcinacija samo jedna, a ne jedina mera i da se mora kombinovati sa ostalim merama. Ogroman neuspeh kampanje vakcinacije samo dodatno naglašava značaj ostalih mera, kaže Đurić.

Ukidanje, nepridržavanje i odbijanje pooštravanje mera kakvo smo videli prethodnih meseci ima svoju posledicu. Sve to zajedno, kako navodi dr Đurić, „direktan je uzrok stotinama i hiljadama smrtnih ishoda“, koji je proistekao i iz „stavljanje ekonomskih, verskih i političkih interesa ispred očuvanja života i zdravlja građana“.

Upitan o kolektivnom imunitetu i da li je on uopšte dostižan, sagovornik Danasa kaže da „dok god postoje osetljivi pojedinci, odnosno dok gotovo svi građani ne steknu imunitet bilo preležanom infekcijom, bilo vakcinacijom, pandemija će biti prisutna“.

– Nažalost, tzv. kolektivni imunitet samo vakcinacijom neće biti dostignut ni u Srbiji, ni u većini drugih zemalja, što zbog otpora vakcinaciji, što zbog kratkog imuniteta koji se postiže nekim vakcinama, kao i mogućnosti ponovne infekcije, a što zbog sporog procesa vakcinacije, koji otvara vrata za nastanak novih sojeva otpornih na vakcinu, objašnjava sagovornik Danasa.

Na drugoj strani, kako naglašava, „opredeljenje za postizanje kolektivnog imuniteta prirodnom infekcijom je sa stručnog i moralnog aspekta neprihvatljivo“.

– Nedopustivo da se dozvoli umiranje hiljada ljudi kada takvo umiranje može da se spreči, a u isto vreme bez bilo kakve garancije da se u međuvremenu neće pojaviti novi sojevi koji će zaobilaziti stečeni imunitet. Bojim se da se radi o kockanju sa životima građana, zarad ekonomske i političke dobiti. Sve i da u određenom momentu i dođe do nastanka kolektivnog imuniteta žrtvovanjem hiljada života, ne treba izgubiti iz vida još mnogo više izgubljenih života onih kojima adekvatna zdravstvena zaštita nije mogla da bude pružena zbog opterećenosti zdravstvenog sistema obolelima od kovida 19, navodi dr Đurić.

Jedino što nam sada preostaje, kako kaže, jeste pokušaj da se „ublaže drastične posledice pogrešnog rukovođenja pandemijom“.

– Svaki život spašen tokom narednih meseci je bitan. To se može ostvariti samo vraćanjem poverenja građana. Ipak, bojim se da je to sad neuporedivo teže, nego da se epidemijom upravljalo u skladu sa pravilima struke, a da se na komunikaciji sa građanima radilo mnogo više i bolje i pre i na početku pandemije, zaključuje dr Đurić.

Prebacivanje odgovornosti

Dr Đurić ističe i da svedočimo prebacivanju odgovornosti na građane za trenutnu situaciju.

„Ako bilo ko godinama promoviše paternalistički, zaštitnički pristup prema građanima, a kada stvari krenu loše, svu odgovornost skida sa sebe i prebacuje na građane, ne samo što demonstrira etički neprihvatljivo ponašanje, već ne razume osnovne principe prevencije i kontrole bolesti“, navodi dr Đurić.

(Danas, foto: privatna arhiva)