Ekološki aktivisti, koji traže donošenje zakona o zabrani istraživanje i eksploatacija litijuma i bora u Srbiji, postavili su šatore u Pionirskom parku, ispred ulaza u zgradu u kojoj je sedište predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kako su ranije najavili, nameravaju da „kampuju“ do ispunjenja zahteva.
Učesnici protesta su blokirali Ulicu kralja Milana, a nakon obraćanja govornika krenuli su u protestnu šetnju do Trga republike. Protest protiče mirno i bez vidljivog prisustva policije.
Aktivista Udruženja Ne damo Jadar Zlatko Kokanović izjavio je za N1 da su „dešavanja na terenu ista kao pre ukidanja Uredbe o prostornom planu projekta posebne namene“.
„Kompanija je posle 20. januara otkupila još jedno domaćinstvo, devet parcela, nešto šuma i poljoprivrednog zemljišta“, rekao je on.
Prema rečima Kokanovića, sve to im govori da nije stavljena tačka na projekat Jadar.
Protest organizuju Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i inicijativa Kreni-promeni.
Na protestu su i uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović, kandidat za gradonačelnika Beograda Vladeta Janković, advokat Božo Prelević, arhitekta Dragoljub Bakić, profesorka i članica Skupštine slobodne Srbije Biljana Stojković, kao i glumica Bojana Novaković.
Manojlović: Proterivanje sopstvenog stanovništva
Savo Manojlović iz Pokreta Kreni-promeni kaže za N1 da će ispred Predsedništva Srbije kampovati između 100 i 200 aktivista.
„Na ovaj protest su došli meštani iz ugroženih krajeva Srbije, to je simboličan protest. Ljudi dolaze kako se ne bi desilo da imamo rasejanja u Srbiji i progon sopstvenog stanovništva“, kazao je.
Manojlović je pokazao i traktor igračku i rekao da je to simbol političara na vlasti.
„Ljudi su na traktorima dolazili u Srbiju zbog nesposobnosti političara, a sada će na traktorima odlaziti iz sopstvenog zavičaja. Političari očekuju da im verujemo na reč umesto da donesu zakon“, ocenio je.
I dodao: „Kažu da svaki narod zaslužuje vlast kakvu ima, ali nijedan narod ne zaslužuje ovako lošu vlast“.
Manojlović je objasnio i da su promenili zahteve od moratorijuma na 20 godina na potpunu zabranu iskopavanja litijuma u Srbiji zbog zahteva meštana ugroženih područja.
„Meštani osećaju nesigurnost i smatraju da niko neće investirati u njihove krajeve ako ne bude trajne zabrane. Usaglasili smo zahteve i izašli s jedinstvenim zahtevom“, kazao je.