Evropska komisija predložila je zakonske izmene prema kojima će kompanije koje vrše transfere u kriptovalutama, kao što je bitkoin, morati da prikupljaju podatke o pošiljaocima i primaocima.

Komisija je predstavila paket zakonskih predloga kojima se pooštravaju propisi EU o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i proširuje njihova primena na ceo sektor kriptovaluta.

Izmene zakona će osigurati „potpuno praćenje transfera u kriptovalutama, kao što je bitkoin“ i omogućiti „sprečavanje i otkrivanje njihovog mogućeg korišćenja za pranje novca ili finansiranje terorizma“, saopštila je EK 20. jula.

Takođe je predloženo da se zabrane anonimni „kripto novčanici“, vrsta softvera za čuvanje kriptovaluti, kao što su i anonimni bankovni računi već zabranjeni propisima EU.

Kompanije koje vrše transfere, prema predlogu EK, moraju da dostavljaju podatke o pošiljaocima, uključujući njihovo ime, adresu, datum rođenja i broj naloga, kao i ime osobe koja prima kriptovalutu.

Komisije je predložila i osnivanje nove agencije EU za suzbijanje pranja novca (AMLA) koja će koordinisati rad nacionalnih službi kako bi se osiguralo da privatan sektor primenjuje evropske propise.

Agencija će takođe direktno nadzirati velike finansijske institucije koji se smatraju riskantnim, a pomoći će i saradnju i koordinaciju nacionalnih službi za finansijke istrage radi efikasnijeg otkrivanja nelegalnih prekograničnih finansijskih tokova.

Komsiija je saopštila da bi Agencija trebalo da počne sa radom 2024. godine.

Paket zakona koji je predložila EK predviđa i limit za gotovinsko poslovanje od 10.000 evra.

„Ograničavanje velikih gotovinskih plaćanja otežava kriminalcima da peru prljav novac“, saopštila je Komisija.

Limit već postoji u dve trećine članica EU, ali njegov iznost varira, saopštila je EK dodajući da ograničenja niža od 10.000 evra mogu ostati na snazi.

U saopštenju se dodaje da će EU imati „crnu“ i „sivu listu“ zemalja rizičnih za pranje novca i finansiranje terorizma.

Sve zemlje koje su na listi Operativne grupe za finansijske akcije (FATF) biće i na listi EU, a Unija će moći da doda i druge zemlje za koje smatra da predstavljaju pretnju po finansijski sistem EU na osnovu nezavisne procene.

Da bi predlozi Komisije postali zakon treba da ih odobri Evropski parlament i sve članice EU, za šta će možda biti potrebno dve godine.

(Euractiv.rs, ilustracija: Pixabay)