Praksa da neka članica EU odbije zahtev za sticanje državljanstva pa neko zbog toga uzgubi status građanina Unije koji je ranije imao, suprotna je pravu Evropske unije, odlučio je Evropski sud pravde.
Najviši sud EU je takvu presudu doneo protiv Austrije, čije su vlasti zbog minornog saobraćajnog prekršaja odbile da daju državljanstvo jednoj bivšoj državljanki Estonije koja je tako ostala apatrid.
Estonska državljanka J.Y. zatražila je 2008. godine austrijsko državljanstvo, a pokrajinske vlasti Beča su joj 2014. dale uveravanja da će ga dobiti čim se odrekne estonskog.
Međutim, kada je pružila dokaze da je to uradila, austrijske vlasti su odbile da joj daju državljanstvo, čime je praktično ostala bez državljanstva neke zemlje članice EU i bez statusa građanina EU.
Njen je zahtev odbijen uz obrazloženje da je počinila dva manja saobraćajna prekršaja – da je vozila autoputem bez plaćene putarine i da je jednom zatečena kako vozi sa blago povišenim nivoom alkohola u krvi.
Zbog toga je zaključeno da prema austrijskim zakonima više ne ispunjava uslove za sticanje državljanstva.
Ipak, austrijski upravni sud je predmet prosledio Evropskom sudu pravde, koji je presudio da odluka bečkih vlasti krši načelo proporcionalnosti.
Sud je ocenio da zemlja porekla, čijeg se državljanstva neka osoba odriče kako bi stekla neko drugo i nastavila da uživa status građanina EU, ne treba da donese konačnu odluku o otpustu iz državljanstva a da se prethodno ne uveri da je stvarno i stečeno novo državljanstvo.
Ako je neka osoba već ostala bez ranijeg državljanstva, onda je, prema oceni suda, obaveza zemlje čije državljanstvo traži da joj garantuje sve praktične pogodnosti statusa građanina EU, i da vodi računa o posledicama uskraćivanja ranije obećanog državljanstva.
„Takva odluka može biti doneta samo iz legitimnih razloga i uz poštovanje načela proporcionalnosti“, što znači i procenu da li je odluka srazmerna prekršaju koji je neko počinio, navodi se u obrazloženju suda.
U presudi je zaključeno da saobraćajni prekršaji koje je J.Y. počinila nakon što joj je obećano austrijsko državljanstvo, nisu dovoljan dokaz da ona ugrožava osnovne interese i poredak Austrije, niti mogu biti opravdanje za konačan gubitak statusa građanina EU.
Status građanina EU uveden je Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice 1992. godine, koji je kasnije Lisabonskim ugovorom 2009. preimenovan u Ugovor o funkcionisanju EU.
Taj status imaju svi državljani zemalja članica EU i on se dodaje nacionalnom državljanstvu i ne zamenjuje ga.
Status građanina EU garantuje slobodu kretanja i zapošljavanja, zabranu diskriminacije, biračko pravo na komunalnim izborima u mestu stanovanja, kao i pravo učešća na izborima za Evropski parlament.
Pord toga, svaki građanin EU ima pravo na diplomatsku i konzularnu zaštitu, bez obzira da li njegova zemlja negde ima diplomatsko predstavništvo, pravo na podnošenja peticija i žalbi i pravo da sa svim institucijama EU komunicira na nekom od 24 zvanična jezika EU i da na njemu dobije i odgovor.
STUPS: Bestijarijum