Skip to main content

EBRD uložila rekordnih 846 miliona evra u Srbiju u 2023.

Info 25. jan 2024.
2 min čitanja

Banka je do danas uložila više od 8,8 milijardi evra u zemlju kroz 347 projekata

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uložila je rekordnih 846 miliona evra u Srbiju prošle godine, što je skoro 200 miliona evra više u odnosu na 2022. godinu i znatno iznad prethodnog maksimuma od 679 miliona evra u 2020. godini.

Obim investicija ravnomerno podeljen između privatnog i javnog sektora

Matteo Colangeli, Regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan je rekao: „Veoma smo ponosni na naše rezultate u Srbiji prošle godine, gde smo pružili rekordne investicije i dali podršku privredi. Srbija je po prvi put među pet najvećih tržišta EBRD-a, što je još značajnije s obzirom na veličinu njene privrede. Finansirali smo značajne projekte u energetskom sektoru, u infrastrukturi, inovacijama, privlačenju stranih direktnih investicija i podršci malim i srednjim preduzećima. To se događalo paralelno sa širenjem našeg prisustva na terenu, sa našim regionalnim habom u Beogradu, koji je narastao na više od 60 ljudi“.

U 2023. godini, Banka je finansirala 28 projekata u Srbiji, sa snažnim fokusom na zelenu tranziciju, digitalni napredak i ekonomsku inkluziju. U godini je, takođe, Banka odobrila novu strategiju zemlje do 2028., koja ima tri ključna prioriteta: (a) ubrzanje tranzicije zelene energije u Srbiji; (b) povećanje konkurentnosti privatnog sektora, produktivnosti i pristupa finansijama; i (c) finansiranje održive infrastrukture i jačanje regionalne povezanosti.

Pored rekordnih brojeva, ovo je bila i godina prekretnica. Energetika je zauzela centralno mesto, sa kreditom od 300 miliona evra državnom komunalnom preduzeću EPS, uz značajan paket tehničke pomoći za podršku reformama u društvu i šire u sektoru. EBRD je, takođe, odigrala ključnu ulogu u pripremi i završetku prve aukcije energije vetra i solarne energije u zemlji – prve u trogodišnjem planu za izvođenje ugovora za 1.300 MW obnovljivih izvora energije na tržištu.

U godini je, takođe, zabeležila velike rezultate u infrastrukturi. Banka je investirala u telekomunikacione tornjeve i nastavila da finansira železnički sektor uz pozajmicu Srbija Vozu, nacionalnom železničkom putničkom operateru. Takođe je nastavila da širi svoj program za jačanje otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje. EBRD je prvi put uložila i u infrastrukturu koja omogućava inovacije, sa kreditom od 80 miliona evra za naučno-tehnološke parkove Niš, Čačak i Kruševac i kampus Bio4 u Beogradu.

Kao i do sada, Banka je bila veoma aktivna u privatnom sektoru, gde je finansirala veće strane direktne investicije, kao što su retail parkovi kompanije BiG i podržavajući lokalna mala i srednja preduzeća sa više od 300 miliona evra u kreditima i finansiranju trgovine putem partnerskih banaka. EBRD je nastavila da širi svoju delatnost na promovisanju obuke za razvoj veština, takođe i kroz svoj savetodavni program za MSP i novoosnovana društva (startup).

Srbija se postala članica EBRD-a 2001. godine. Banka je do danas uložila više od 8,8 milijardi evra u zemlji kroz 347 projekata, uglavnom u privatnom sektoru.

(tekst i foto: EBRD)