Pozicija Beograda je oslabljena posle napada u selu Banjska na severu Kosova i među predstavnicima međunarodne zajednice se budi sumnja u krediblitet koji je kao partner do sada imao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavio je američki stručnjak za Balkan Edvard Džozef.

Džozef, predavač na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins, rekao je za Glas Amerike da se Vučić, za razliku od Srpske pravoslavne crkve (SPC), nije distancirao od akcije oružane grupe Srba u Banjskoj 24. septembra, već da je posle toga „napravio eskalaciju“.

„Vučić ne pokazuje karakteristike partnera. On ja napravio eskalaciju posle 24. septembra, a mogao je malo da smiri situaciju. SPC se distancirala od tog događaja, čak su izrazili saučešće Albancima zbog pogibije policajca. On se mogao takođe malo distancirati od toga, ali je uradio obrnutu stvar. Imamo eskalaciju u medijima, čak je poslao vojsku prema granici. Bela kuća, koja ima problema koliko hoćete, reagovala je na to“, kazao je Džozef.

Ocenio je da Vašington i Brisel sada treba da izvrše snažniji pritisak na Vučića, ali i na kosovskog premijera Aljbina Kurtija i dodao da se „moraju definisati odgovornosti svakoga“.

„Mi smo videli šta je rekao predsednik Vučić odmah posle susreta u Ohridu (18. marta) – da ništa nije potpisao, da to nije validno, da Srbija neće priznati Kosovo. Kako posle takvog stava možemo da očekujemo da Zajednica srpskih opština bude formirana“, upitao je Džozef.

Dodao je da specijalni predstavnik EU za dijalog Beograd i Prištine Miroslav Lajčak „mora zajedno sa Amerikancima da iskoristi tu situaciju“, da uvede princip „uzmi ili ostavi“ i da kaže koje su posledice po Srbiju u slučaju odbijanja.

Hil: Potrebne su nam garancije da se Banjska neće ponoviti

Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio je večeras da su potrebne garancije da se događaji iz Banjske neće ponoviti, te da to nikome nije bilo korisno.

„Moramo da znamo šta se desilo i zašto, potrebne su nam garancije da se to neće ponoviti, trebaju nam mir i bezbednost“, izjavio je on za N1.

On nije direktno odgovorio na pitanje novinarke da li je moguće da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije znao ništa o napadu Srba sa Kosova u Banjskoj, već je dodao da mu za konkretan odgovor treba da vidi rezultate istrage.

Dodao je da je potrebno političko rešenje koje će zahtevati određene kompromise. Kao dva glavna elementa tog rešenja naveo je Zajednicu srpskih opština (ZSO) i međunarodno učešće Prištine.

Kada je reč o ZSO, istakao je da ne zna da li će ona uskoro biti formirana, ali najavio da će biti izneti predlozi od interesa za obe strane i da se nada da će ljudi pažljivo proučiti.

To što je najavljen dolazak predstavnika SAD, Francuske, Nemačke, Italije i EU posetiće 21. oktobra u Prištinu i Beograd, kaže Hil, pokazuje da je ovo pitanje važno Evropi, a samim tim i SAD.

Hil je rekao da su posledice ukoliko se utvrdi da je Beograd znao za napad u Banjskoj „hipotetičko pitanje“.

„Međutim postoji pitanje ko je znao, kada, ne želim da ometam istragu, to je jedan od razloga zašto nam je istraga i potrebna“, rekao je on i dodao da on i njegov kolega u Prištini nemaju razlike u stavovima, ali možda u formulaciji poruka.

Upitan da prokomentariše navode iz Prištine, ali i iz Beograda da podržava Vučića, Hil je rekao da on podržava politiku američke vlade.

„Svaki dan komuniciram sa Stejt departmentom, treba nam potpuno objašnjenje, da se rasvetli Banjska, da budemo sigurni da se neće ponoviti, zato sam bio na jugu sa ambasadorom (EU Emanuele) Žofreom da pogledamo raspored vojske i svi žele da se vrate dijalogu“, rekao je Hil i dodao da je na jug Srbije otišao na poziv srpske strane.

(Beta, Foto:Beta)