Skip to main content

Dubravka Stojanović: Opozicija u Srbiji je u ogromnoj većini nacionalistička

Građani 06. nov 2022.
2 min čitanja

Istoričarka Dubravka Stojanović izjavila je da je opozicija u Srbiji i danas nacionalistička, kao i režim, jer je i formirana na nacionalističkoj ideologiji krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka.

“Opozicione stranke u Srbiji su stvorili zapravo srpski nacionalisti, a Milošević im je pre toga zapravo ukrao nacionalistički program. I zato i danas nema opozicije, jer je nacionalizam njen program i ona nema drugi program, sem nekih izuzetaka. U taj korpus nažalost spada i Demokratska stranka, koja je takođe formirana na nacionalističkom programu”, kazala je Dubravka Stojanović na tribini u Novom Sadu.

Prema njenim rečima, posle rušenja Slobodana Miloševića istorijski revizionizam se veoma intenzivirao: donose se zakoni, rehabilituju se zločinci, menjaju se imena ulica, menjaju se udžbenici.

“U udžbenicima je odjednom, 2022. godine, došlo do promene uloge partizana i četnika. I onda piše: partizani su za sobom ostavljali pasja groblja, neobeležene masovne grobnice, oni su kolaborirali, a četnici nisu sarađivali sa okupatorom i bili su antifašisti”, navela je Dubravka Stojanović.

Prema njenim rečima, nacionalizam je u Jugoslaviji prvo krenuo iz Srbije, dok su nacionalizmi u ostalim republikama nekadašnje Jugoslavije bili reakcija na nacionalizam iz Srbije.  

“Srpska akademija nauka i umetnosti, Srpska pravoslavna crkva (SPC), Udruženje književnika, Univerzitet u Beogradu, vladajuće i opozicione stranke, mediji, Crvena zvezda… Dakle, sve glavne nacionalne institucije su bile uključene u širenje nacionalizma tokom osamdesetih godina 20. veka”, kazala je Dubravka Stojanović.

Ocenila je da su “okidači” za porast srpskog nacionalizma bili Titova smrt 1980. godine, kosovska kriza 1981. godine, ekonomska kriza, a potom 1982. izlazi roman Vuka Draškovića “Nož”, pa potom predstave “Golubnjača” i “Kolubarska bitka”.

“To je bila vrsta kolektivnog transa. Iste godine SPC izlazi sa jednim dokumentom o lošem položaju Srba u Jugoslaviji, sa predlogom da su potrebne promene, uključujući i promene granica i raspad Jugoslavije. I onda 1985. sve kreće i u javnost i u štampu, u ‘Politiku’, u ‘Dugu’…”, navela je Dubravka Stojanović.   

Prema njenim rečima, Slobodan Milošević je 1987. godine došao na vlast u Srbiji kao “izvršilac, egzekutor, jer je do tada apsolutno sve bilo spremno”.

Dodala je da su mitovi o porazu, poput kosovskog mita, mnogo važniji za homogenizovanje nacije, nego slavljenje heroja.

“Poraz je mnogo važniji za naciju od pobede, poraz je ono što homogenizuje naciju, što vas zbija u tor i mnogo ćete se pre identifikovati sa žrtvama nego sa herojima, jer se sa herojima običan čovek teško identifikuje, a sa žrtvama mnogo lakše”, rekla je Dubravka Stojanović.

Voditelj tribine Daško Milinović rekao je da je Dubravka Stojanović dobitnica francuskog priznanja “Legija časti”, dok su istoričari koji su nacionalisti “više u fazonu da ih Legija časti”.

On je ocenio da je Milošević imao praktično plebiscitarnu podršku za ratove.

Tribina je organizovana u okviru 22. Festivala „Ulice protiv fašizma“, koji su organizovali Antifašistički front „23.oktobar“ i Antifašistička akcija Novi Sad.

Festival se održava povodom 9. novembra, odnosno Svetskog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma, koji se obeležava u znak sećanja na “Kristalnu noć”, kada je počeo progon Jevreja u nacističkoj Nemačkoj.

(Autonomija)