Nakon što je došao na ideju da Pljevljake vozi da organizovano dišu po Žabljaku i okolini, pa da se onda vrate na zagađenje u Pljevlja, direktor EPCG je juče tokom dana dobio novi nalet genijalnosti: traži da se probije tunel prema Prijepolju pa da zagađeni vazduh ide iz bratske Crne Gore za bratsku Srbiju. Ovih zapleta nema ni u ,,Mućkama“ ni u ,,Monti Pajtonu“. Možda ne bi bilo loše da Rovčanin malo odmori glas: dovoljna je jedna besmislena ideja dnevno.

Jeste muka u Pljevljima, ljudi udišu vazduh koji ih ubija. Ne od danas, ne od juče, već godinama. Ali, Pljevljacima ipak ne treba stajati na muku još većom mukom.

Iznenadna akcija mlađanog izvršnog direktora EPCG Nikole Rovčanina, ideja da autobusima Elektroprivede izletuju građani Pljevalja na Žabljak, da koji sat udahnu svježi vazduh, vjerovatno je proizvod dobrih namjera, možda je i motivisana humanizmom.

Ali, da prostite, izgleda kao da je prepisana iz onih urnebesnih zapleta iz čuvenih ,,Mućki“.

Ne bih da mračim, samo pitanje: koja je korist za zdravlje onih 150 srećnika što su juče autobusima i kombijima EPCG prebačeni na visoravan Durmitora po vedrom danu kada je zagađenost najmanja, da bi ih onda predveče sve pokupili nazad u Pljevlja, baš u vrijeme kada svi najjače lože i kad je koncentracija PM10 čestica najveća?

Pri tom, ne valja zaboraviti neke stvari. Novi populisti u novoj vlasti prvo daju, iz državnog Rudnika, besplatno ugalj socijalno ugroženima, svojim partijskim uhljebima, preletačima i brojnim drugima kojima je već navika da ugalj dobijaju džabe. Tako im državni trudbenici omogućavaju da se besplatno truju. A onda te iste građane vode, opet o državnom trošku, da organizovano dišu svjež zrak. Da bi ih potom vratili da se opet truju zagađenim?! Divota od strategije.

Neko sklon cinizmu, poput autora ovih redova, ne bi propustio priliku da još ponešto da priupita, čisto radi provjere smislenosti akcije. Eto, planirano je da autobusi EPCG svaki dan transportuju 150-ak građanki i građana na Žabljak. Pljevlja broje nekih tridesetak hiljada stanovnika, pa matematika otkriva zanimljivu efikasnost ove akcije: ova jučerašnja prva tura ponovo će doći na red – za 200 dana. Što znači da će, ovim tempom, za nekih pet sljedećih godina, Pljevljaci u prosjeku disati na Žabljaku – pet puta.

Da je ovu ideju stvarno smišljao neko iz legendarnih „Mućki“, ne bi to bio lukavi Del-boy, nego – benasti Triger, on je najpoznatiji po besmislenim zamislima. Ili je ovo, ipak, neka verzija ,,Letećeg cirkusa Monti Pajtona“, samo što u crnogorskoj izvedbi nije leteći nego više drumski.

Da su se momci iz, kako se to kaže, top-menadžmenta Elektroprivrede dosjetili, možda se moglo razmisliti i o investiranju u toplifikaciju Pljevalja. O tome se, inače, priča najmanje četrdesetak godina. Jeste, o tome su pričali još oni omrznuti komunisti. Da, to je bio skoro-pa-projekat i još omrznutijih depeesovaca.

Ali, ne budimo ekstremisti, uvedimo ponovo matematiku u analizu.

Elem, investicija u toplifikaciju Pljevalja procijenjena je na oko 18 miliona eura, a izgradnja je moguća za nekih pet godina. Dakle: moguće je trajno riješiti problem za isto ono vrijeme za koje će ona jučerašnja grupa Pljevljaka pet puta udisati vazduh na Žabljaku. I sve to košta dva miliona manje od cijene koju je EPCG iskeširala za Željezaru u Nikšiću, koja – poznato je – neće više biti željezara nego solarna elektrana?!

Možda je laički, ali čini se da – ako ne bude nekog globalnog otopljenja i brzih dana baš ne užeže Zvijezda-Sunce, Nikšić baš i nije prvak po broju sunčanih dana i neće se nekog profita od nikšićkog solarijuma gledati.

Mada ne treba potcjenjivati već pominjanog demokratu Rovčanina. Tek što je počeo sa realizacijom vazdušnih litija na Žabljaku, sinula mu je još jedna ideja: veli da valja ,,razmotriti mogućnost proboja tunela prema Prijepolju u cilju provjetravanja Pljevalja“!

Kakva je ruža vjetrova iznad Pljevalja, da li će se Pljevlja zaista tek tako provjetriti kad se prokopa tunel – nije baš najjasnije. Ipak, možda je ipak trebalo bolje razmisliti o političkoj korektnosti ove ideje. Ne zbog situacije u Crnoj Gori, već radi budućih odnosa sa našim dragim susjedom – Srbijom.

Ako Vučić ovo čuje, a on sve čuje, da se direktor EPCG, visoki funkcioner partije nove vlasti, svojski zalaže da se otvori tunel da bi se sav pljevaljski zagađeni vazduh izbacio na teritoriju bratske Srbije, moglo bi da bude veoma nezgodno.

I, ko zna, može da izazove diplomatski skandal među braćom. A i nije, brate, korektno: nakon što im je Vučić toliko pomogao da zatruju političku scenu u Podgorici, sad bi oni da zagađenje reeksportuju za Beograd.

Zato bi Rovčanin mogao malo da odmori glas: dovoljno je jedna besmislena ideja dnevno.

(tekst i foto: Pobjeda)