Skupština Socijalističke Republike Srbije je 28. septembra 1990. godine jednostrano donela Ustav Srbije kojim je, protivno tada važećem Ustavu Socijalističke Federativne Jugoslavije od 1974, ukinula ovim ustavom utvrđena prava autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova i Metohije. Federativnu strukturu Jugoslovenske federacije koju je činilo šest republika i dve autonomne pokrajine Srbija je ovim samovoljno narušila. Kao federalna jedinica Srbija se stavila iznad Federacije – i time započela njen kraj. Nelegalnim Ustavom od 1990. Srbija je „legalizovala“ rezultate „antibirokratske revolucije“, takođe  nelegalnog čina, nasilnog obaranja vlasti u Socijalističkoj Autonomnoj pokrajini Vojvodini, kao i na Kosovu.

Ustav Srbije od 1990. ukinuo je sledeća prava i ovlašćenja Socijalističke Autonomne pokrajine Vojvodine garantovana Ustavom  Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1974:

1. SVOJSTVO SUVERENITETA – po Ustavu SFRJ, suverenitet je bio podeljen i ostvarivao se na tri nivoa: Jugoslavija, republike, pokrajine. Ovo je važno jer su po osnovu suverenosti proistekla druga bitna prava Pokrajine.

2. STATUS FEDERALNE JEDINICE – federalnu strukturu Jugoslavije po Ustavu SFRJ činilo je šest republika i dve autonomne pokrajine, Vojvodina i Kosovo i Metohija, a zasnivala se na načelu „ravnopravnosti učešća republika i autonomnih pokrajina u organima Federacije“ i „sporazumevanju republika i pokrajina, dok po Ustavu Republike Srbije, Vojvodina spada u poglavlje VI “teritorijalna organizacija Republike“, gde spadaju i opštine i Grad Beograd. (Osnovna načela I, čl.4. i dr.)

3. TERITORIJA AUTONOMNE POKRAJINE – zagarantovana je Ustavom SFRJ tako što se ne može menjati bez pristanka Autonomne pokrajine (čl.5/1), dok Ustavom Republike Srbije teritoriju pokrajine određuje Skupština Srbije, i to prostom većinom, bez obzira na volju pokrajine (čl.108/III).

4. USTAV  AUTONOMNE POKRAJINE – garantovan Ustavom SFRJ (čl.206/I, 378, 389/I i dr.) ukinut je Ustavom Republike : namesto njega najviši akt je statut  (čl.206/I), koji ima i opština.

5. ZAKONI AUTONOMNE POKRAJINE – pravo pokrajina da donosi svoje zakone garantovano je Ustavom SFRJ (čl.207/I, II, 268/II,III, 384/I,II,III, 387/II, tačka 9,389/I i dr.) ukinuto je Ustavom Republike Srbije a Pokrajina donosi odluke i opšte akte (čl.109. tačka 3 )

6. PREDSEDNIŠTVO AUTONOMNE POKRAJINE – garantovano je Ustavom SFRJ (čl.147 i 387/III), ukinuto je Ustavom Republike Srbije.

7. USTAVNI SUD AUTONOMNE POKRAJINE – garantovan Ustavom SFRJ (čl.375, tačka 6, 387/II tačka 4, i dr.), ukinut je Ustavom Republike.

8. VRHOVNI SUD AUTONOMNE POKRAJINE – garantovan Ustavom SFRJ (čl.371), ukinut je Ustavom Republike Srbije.

9. JAVNO TUŽILAŠTVO AUTONOMNE POKRAJINE – garantovano Ustavom SFRJ (čl.373/II), ukinuto je Ustavom  Republike Srbije.

10. NARODNA BANKA AUTONOMNE POKRAJINE – garantovana Ustavom SFRJ (čl.263/I i III, Amandman XXXV, tačka 2/I i II i 3/I i II), ukinuta je Ustavom Republike Srbije.

11. PLAN RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE – garantovan je Ustavom SFRJ, na osnovu prava odgovornosti pokrajina na sopstveni razvoj (Amandman XVIII, tačka 4/I i tačka 5), ukinut je Ustavom Republike Srbije.

12. PRIHODI, POREZI, FONDOVI AUTONOMNE POKRAJINE – finansijska samostalnost pokrajine po Ustavu SFRJ, te Fond za zdravstvo, Penzioni fond, Fond voda i drugi, kao i pravo na učešće u utvrđivanju poreske politike i sistema Jugoslavije (čl.265/II, Amandman XXX, tačka 2), ukinuti su Ustavom Republike Srbije.

13. STATISTIČKA SLUŽBA POKRAJINE – uspostavljena na osnovu prava i ovlašćenja po Ustavu SFRJ, nije uspostavljena po osnovu Ustava Republike Srbije.

Kako je sve ovo bilo moguće?

Politički vrh Jugoslavije nije se suprotstavio Srbiji, već je pustio pokrajine „niz vodu“. Nadao se da će pokrajinama nahraniti aždaju srpskog nacionalizma ne shvatajući da će i sami doći na red. Da li je imao pravo na ovu grešku? Ovde ću izneti  neke odredbe Ustava Srbije od 28. septembra 1990. koje su jasno uputile na dalje namere Srbije:

„Narodna skupština (Srbije) odlučuje o ratu i miru“ (čl.73. stav 1. tačka 6. Ustava Srbije od 1990.)

„Predsednik Republike (Srbije) rukovodi oružanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom u ratu, naređuje opštu i delimičnu mobilizaciju …“ (čl.83.stav 1. tačka 5.Ustava Srbije od 1990.)

Ove frapantne odredbe, koje se pomno kriju tj. prećutkuju, upućuju da je Ustav Srbije od 1990. trasirao pravni put za vođenje rata. Bio je deo priprema za rat – RATNI USTAV. Lako je biti pametan kada sve prođe, ali zar čelnici Jugoslavije nisu to primetili, zar nisu razumeli poruku?

Grupa građana iz Vojvodine svojevremeno je podnela zahtev Ustavnom sudu SFRJ zbog narušavanja Ustava SFRJ od 1974. od strane Ustava Srbije od 1990. ali Ustavni sud isti nije uvažio niti reagovao (predsednik Suda je bio Milovan Buzadžić).

Vojvodino, pamti! I znaj da se celokupna pravno-politička struktura koja nas danas određuje i prikiva u poniženju i siromaštvu, zasniva na nelegalnom, protivustavnom Ustavu Republike Srbije od 28. septembra 1990. PRAVO je na „našoj“ strani a MOĆ je na „njihovoj“ strani. Bar ovo razaznati prvi je neophodan korak, jer vera u pravo daje snagu da se stekne i moć.

(Autonomija)