Gospodine Bursać, uđite slobodno. Ne ustručavajte se ne ujedamo. A šta ste vi mislili da smo mi neki nasilnici? Ne, gospodine Bursać, mi želimo da pomognemo i vama i sebi, ali i javnosti. Želimo da razjasnimo neke stvari.

Pogledah ravno ispred sebe i ugledah dva čovjeka u odijelima mastilo plave boje. Jedan od njih, onaj viši mi pokazuje na stolicu i rukom daje znak da sjednem.

-Pretpostavljam da znate zašto ste ovdje. Naša kancelarija je otvorena za sve ljude, za sve građane i za sve organizacije, ali smo vas lično pozvali jer ste izuzetno cijenjeni u nevladinom sektoru, reče onaj viši.

-Bili, bili cijenjeni, završi mu misao i rečenicu niži i tek tada ugledah mu na vrh glave naočale za sunce koje su odudarale od njegovog strog držanja i formalno-kafkijanskog odijela.

Pa nastavi nešto dubljim tonom:

-Vi ste ovdje jer ste ekstremista! A naša Mreža je zadužena da procjenjuje ekstremiste, pogotovo one u Crnoj Gori. Vi ste zapravo jedan od najvećih ekstremista jer kao necrnogorac propagirate crnogorski nacionalizam. Reklo bi se, gospodine Bursać, da to radite iz uvjerenja i ljubavi. A znate kako Britanci kažu, ljudi ne vjeruju u ideale, ali vjeruju u ljude koji vjeruju u ideale. Dakle, vi ste dvostruka opasnost, gospodine ili da vas zovem druže Bursać! Vi ne samo da radite na crnogorskom nacionalizmu, vi tjerate i druge da ga zavole!

-Kako vas nije sramota, počeh ja, kao da me dave. Zar ste u stanju izjednačiti srpski nacionalizam, isti onaj koji izjeda Balkan, sa ljudima koji bi da brane i odbrane Crnu Goru od neočetnika? Zar ste u stanju izjednačiti osvajača i branitelja? Zar ste u stanju javno etiketirati antifašiste, e da bi završili neki svoj posao. Zar ste u stanju…?

-Dosta je, gospodine Bursać, prekinu me onaj viši! Dosta je te vaše patetike i uopštavanja! I nemojte više te argumente, o nepostojanju drugog nacionalizma, molim vas. To iz vas Milo progovara. A mi sa svakim Milom, zna se…žiiik, pa pokaza nešto kao kad Italijani pokazuju niz bradu kad im nije stalo do tuđeg mišljenja.

-Ali čekajte ljudi, za šta me tačno optužujete, počeh da urličem? Za to da sam se borio protiv malignog uticaja Crkve Srbije, koju zovete Srpska pravoslavna? Za to što sam priječio četnike da građansku Crnu Goru u NATO paktu okrenu i iz NATO pakta ali i sa vrata EU? Što sam kazao kako je od apostolske vlade Krivokapićeve gora jedino nakaradna vlada Dritana Abazovića? Jel’ me za to optužujete? E onda ste u pravu! Jesam, kriv sam, za sve sam kriv i još za hiljadu drugih stvari, kojih se sad ne mogu sjetiti, već dobro zapljuvan vlastitom pljuvačkom odgovorih ovoj dvojici!

-Vidite, gospodine ili da vas zovem druže Bursać, kako vi sami možete kad hoćete, poče opet onaj niži. Vidite, kako se civilizovano govori, a bez da smo vas išta pitali. Tako je, za sve navedeno vas optužujemo i naravski, vremena su takva, i osuđujemo na zvanje ekstremiste! Crnogorskog, onog iz uvjerenja, kakav je najgori, udari šakom o sto onaj manji. I samo da znate, prvi put smo vam progledali kroz prste, govorili su nam iz Sarajeva, neka ga, smiriće se. Ali, nećete vi da se smirite, nećete da poslušate dobronamjerne savjete. Na koncu beogradska centrala zna bolje. Znaju vas ko zlu paru, Bursać!

-Ama, čekajte ljudi, ko ste vi, kakva ste vi kurčeva Mreža, zacenuh se? Ko vas je ovlastio da žigošete ljude Crne Gore, da im uzimate građansku antifašističku slobodu, da im stavljate metu na čelo, da ih etiketirate po slobodnoj ili još gore po volji nadređenih u Beogradu? Ko ste vi i sa kojim pravo to radite, stoji li iza vas Vučić, BIA, Moskva, ili svi zajedno? Smetam li vam nešto jače od ovoga što radim, jer ću ja nastaviti koliko me pero, tastatura i grlo nose.

-Opustite se, druže, jel’ vas mogu zvati druže Bursać. Neće se ništa loše desiti vama, samo ćete imati tu titulu ekstremiste, dok nam ne kažu drugačije ili za stalno. Mi, znate, imamo specijalnu licencu kojom proglašavamo ljude ekstermistima i to je tako, vi tu ništa ne možete. Na koncu, nije više do nas, sad je sve na unutrašnjoj kontroli i na spoljašnjoj, nezavisnoj analizi. To su nove metode, ne razumijete se vi u to. Ako bude kakvih promjena, obavijestiće vas naša Mreža, mirno će onaj niži.

-I šta ja sad da radim??? Eto, došao sam, kazao sam šta sam imao, vi ste kazali svoje i šta, šta sad?

-Sad idite kući Bursać. Naspavajte se. San je zdrav. Razmislite o svemu. Idite na koncu gdje hoćete i radite šta hoćete. Ili nemojte ništa raditi. Svejedno nam je. Pište kao i do sad i protiv Crkve, i protiv Srbije, i protiv Vučića, i protiv četnika… Vi ste jedan obični ekstremista i nama je potpuno svejedno, mi imamo dozvolu da vas tako zovemo, završi mali.

-Aman uzaman ljudi, pa tako možete proglasiti ekstremistima makar 60 odsto Crne Gore i Crnogoraca, skočih sav u znoju.

-I hoćemo, i hoćemo, čuh dvoglas u daljini, a zadnje što dođe do mene kroz omorinu nakovnja, čekića i Eustahijeve trube bi, neka se pripremi Andrej Nikolaidis.

Probudih se. Noć. Mrkli mrak. Na ekranu mobitela 3:43. Prokleti džetleg. Budim se tako par noći u goloj vodi po dolasku u Hjuston i onda niti znam ko sam, niti znam gdje sam, niti znam što mi je činiti. Samo zurim u ekran telefona, dok misli ne počnu pristizati u frontalni korteks.

-Auuu, kakav san! Nije san, nego noćna mora, mislim se. To mi je zato što sam suviše obraćao pažnju na BIRN-ovo istraživanje u kome su pošteni ljudi Crne Gore, aktivisti i antifašisti proglašeni ekstremistima, samo zato što je beogradska centrala BIRN-a URA-ška i samo zato što su im ljudi na trenu ljubitelji i Dritana i litijaša. Bogme i ja svašta sanjam. Ču ja ekstremista!?

A onda pogledah poruku koja mi je upravo stigla. Pošiljalac Ljubomir Filipović. Šalje mi link na vijest, a u vijesti piše:

“Građanska inicijativa 21. maj na BIRN-ovoj listi ekstremističkih organizacija. “

Na satu 3:45

Kakav gadan san u snu. Dupla noćna mora. A opet znam da sanjam.

Čitam i čekam da se probudim. Ali se ne budim, evo svanulo u Hjustonu. Ne budim se…

(CDM, foto: Autonomija)