Urođene anomalije poput zečje usne, nemogućnosti pokretanja usled opekotina, teški prelomi… To su kliničke slike na koje nailazi dr Vulf Šmikling tokom svog dobrovoljnog rada u inostranstvu. Sedam puta je već bio u Africi i Indiji kako bi pomogao ljudima sa teškim povredama i telesnim ograničenjima. U oktobru, 72-godišnji hirurg leti za Sumbvangu, grad sa 100.000 stanovnika u istočnoj Tanzaniji.
Godine 2005. je Vulf Šmiking, koji je imao sopstvenu ordinaciju u Bergiš-Gladbahu, otišao u penziju. Dve godine kasnije je lekar iz Leverkuzena prvi put odleteo za Afriku da bi operisao ljude. Radio je u misionarskoj bolnici u Pumi, Tanzaniji. „Tada je to već bilo ‘bacanje u hladnu vodu’. Ali sve je divno prošlo.“
Maratonske operacije najjednostavnijim sredstvima
Do kasno u noć hirurg je operisao u Pumi, uz podršku lokalnih medicinskih sestara; 12 do 14 sati dnevno, dve i po sedmice. Ništa neobično – to je normalno radno vreme tokom humanitarnog angažovanja. Vulf Šmiking opisuje situaciju za rad u Pumi kao katastrofalnu: bolesnici sa loše zaraslim i inficiranim ranama, opremljenost svedena na minimum. „Imali smo samo najjednostavnija sredstva, vodonik peroksid i penicilin, ništa drugo.“ Šmiking je za dezinfekciju i zarastanje gnojnih rana koristio med, i to je bilo uspešno. Svim pacijentima je bilo bolje na kraju njegovog rada u Pumi.
Da bi se što više ljudi informisalo o mogućnosti za besplatnu operaciju, dolazak lekarskog tima se najavljuje u zemlji nedeljama pre njihovog angažovanja: plakatima na javnim objektima i drveću, vestima na radiju, ali pre svega usmenom propagandom. Mnogi bolesni ljudi moraju da pređu velike razdaljine, autobusom, često i višednevnim pešačenjem, da bi dobili pomoć od lekara iz Nemačke.
Pomaganje umesto odmora
Humanitarnu pomoć organizuje udruženje „Interplast“ osnovano 1980. godine. Organizacija se finansira isključivo donacijama i članarinom njenih 2.000 članova. Udruženje godišnje organizuje oko 80 misija u 20 država, u kojima dobrovoljno učestvuju lekari, medicinske sestre i negovatelji. Pri tom nisu samo angažovani medicinari u penziji, naglašava direktor „Interplasta“ Arnulf Lemkester: „Velika većina naših članova su lekari i negovatelji koji još uvek rade. Oni se angažuju tokom godišnjeg odmora.“
I u drugim državama Evropske unije postoji organizacija Interplast, između ostalih, u Holandiji, Francuskoj i Švajcarskoj. Ipak, udruženja rade autonomno, kaž Arnulf Lemkester. Postoji razmena između pojedinačnih organizacija, ali ne i nekakvo krovno udruženje.
Samo u izuzetnim slučajevima lekari putuju sami. Uobičajeni su timovi od četiri do šest osoba. Pored hirurga tu su i anesteziolozi, kao i medicinske sestre i negovatelji. U pojedinim slučajevima neophodne su grupe i od 12 do 15 osoba, kaže Lemkester. Ipak cilj je da timovi budu što manji, kako bi se medicinsko osoblje na licu mesta integrisalo u rad.
STUPS: Telohranitelji