Skip to main content

Dobrodošlica vagnerovaca za srpske desničare u Rusiji

Info 30. nov 2022.
6 min čitanja

Evropska unija je u decembru 2021. godine ovu formaciju stavila na listu sankcija

Ni punih mesec dana od kada je u Rusiji otvoren, vojno-tehnološki centar paravojne grupe Vagner ugostio je srpskog ultradesničara.

Damjan Knežević, vođa ultradesničarske organizacije “Narodna patrola” pohvalio se na Telegram kanalu svoje neformalne organizacije posetom centru paravojne grupe Vagner u Sankt Peterburgu.

Vagner, koji učestvuje u agresiji na Ukrajinu, otvorio je 4. novembra vojno-tehnološki centar u drugom po veličini gradu u Rusiji.

Grupe za ljudska prava i ukrajinska vlada optužuju pripadnike ove plaćeničke grupe – koju je pre osam godina osnovao ruski biznismen blizak Kremlju Jevgenij Prigožin – za ratne zločine u Siriji i na istoku Ukrajine od 2014. godine.

Desničarske organizacije u Srbiji od početka agresije na Ukrajinu glasno pružaju podršku politici Kremlja i protive se uvođenju sankcija Rusiji.

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Damjan Knežević naveo je da će ovaj, kao i prethodni odlasci u Rusiju, doneti njegovoj organizaciji “nešto novo u smislu novih kontakata”.

“Narodna patrola”, organizacija na čijem je čelu, široj javnosti je poznata po antimigrantskim akcijama i organizovanju protesta podrške Ruskoj Federaciji u Beogradu, nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

O poseti najpre na Telegramu

Na snimku objavljenom na Telegram kanalima krajnje desničarskih grupa iz Srbije i Rusije, vidi se Knežević u modernoj zgradi od čelika i stakla.

“Mnogi moji prijatelji biće ponosni što sam imao čast da posetim Vagner centar. Taj centar i ta organizacija su izuzetno popularni u Srbiji”, rekao je Knežević u video prilogu za ruske medije.

Taj video objavljen je 27. novembra na Telegram grupi “Narodna patrola” i kanalima bliskim ovoj neformalnoj organizaciji.

Sa Damjanom Kneževićem je, između ostalih, bio i Aleksandar Lisov, osnivač desničarskog “Rusko-srpskog centra Orlovi”.

Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal Srbije je u avgustu formiralo predmet zbog pretnji koje su antiratnim aktivistima u Srbiji upućene sa Telegram grupe Lisovljeve organizacije. RSE nije dobio od Tužilaštva informaciju u kojoj fazi je ovaj predmet.

‘Podrška za eventualni sukob na Kosovu’

Knežević u razgovoru za RSE kaže da je povod za njegovu posetu Sankt Peterburgu bio performans navijača lokalnog Fudbalskog kluba Zenit.

Oni su, kako je objavljeno na Telegram kanalima, 22. novembra, uoči prijateljske utakmice sa beogradskom Crvenom zvezdom, razvili srpsko-rusku zastavu dugu nekoliko stotina metara.

Identičan performans je, u organizaciji “Narodne patrole”, upriličen u Beogradu 11. septembra tokom šetnje protiv održavanja Evroprajda u glavnom gradu Srbije.

Prema Kneževićevim rečima, “prijatelji iz Rusije” su insistirali da događaju u Rusiji prisustvuju on i još nekoliko predstavnika iz Srbije. Kako se vidi na snimku sa njim je bio i Zoran Lekić, ratni veteran Srbije i jedan od učesnika proruskih protesta u Beogradu.

Poseta gostiju iz Srbije je, dodaje Knežević, bila interesantna ruskoj javnosti, pa je dobio poziv zamenika glavnog urednika Vojno-tehnološkog centra Vagnera da poseti novootvorenu zgradu.

“Što smo mi sa zadovoljstvom prihvatili”, kaže.

On, međutim, negira da je ikada radio ili na bilo koji način bio povezan sa Vagnerom.

“Nisam nikada imao kontakte sa njima. Imam dosta kontakata sa ljudima koji su na liniji fronta i sa onima koji rade obuke, ali nikad nisam imao kontakte sa ljudima iz Vagnera, iako poznajem neke Srbe koji su bili tamo”, kaže Knežević.

Viši sud u Beogradu je marta 2017. godine osudio jednog državljanina Srbije zbog ratovanja u jedinici Vagner. Kako se navodi u presudi, u kojoj je iz proceduralnih razloga sakriven identitet osuđenog, on je osuđen na godinu dana uslovne kazne u trajanju od tri godine.

Na pitanje šta očekuje od posete Vagnerovom centru, Knežević kaže da on lično nastoji da “osigura podršku u slučaju nekog sukoba na Kosovu”.

“Ovo je naša potreba da pružimo ruskom narodu, ali je dobrim delom ovo i naša podrška Srbiji. Nama je potrebno da obezbedimo što veću saradnju i pomoć od Ruske Federacije i ruske vojske u slučaju sukoba na Kosovu”, kaže Knežević.

Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije. Zvanični Beograd ne priznaje ovaj potez i Kosovo i dalje smatra svojom južnom pokrajinom. Priština i Beograd od 2013. pregovaraju o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije (EU).

Odgovor iz Ambasade Ukrajine

Iz Ambasade Ukrajine u Beogradu kažu za RSE da nemaju informacije o rezultatima kontakata koje je Damjan Knežević ostvario sa Vagnerom, ali napominju da ovakvi susreti nose potencijalne bezbednosne rizike po zemlju.

“Dakle, ovakvi kontakti Damjana Kneževića (ako su postojali) trebalo bi da zabrinu, pre svega, bezbednosne strukture Srbije čije zakonodavstvo zabranjuje ne samo terorizam, već i plaćenike”, navodi se u pisanom odgovoru Ambasade Ukrajine.

U diplomatskom predstavništvu Ukrajine podsećaju da nacionalno zakonodavstvo Ruske Federacije ne predviđa stvaranje privatnih vojnih kompanija.

“Dakle, zloglasna grupa Vagner spada pod karakteristike terorističke organizacije, koja je van zakona i objedinjuje zločinačke i neonacističke snage Ruske Federacije, koju čine ratni zločinci koji tokom već osam godina ubijaju branioce i mirne građane Ukrajine”, navodi Ambasada Ukrajine.

MUP Srbije nije odgovorio na upit RSE o tome da li kontakti srpskih desničarskih organizacija i ruskih paravojnih grupa predstavljaju bezbednosnu pretnju.

‘Bezbednosni alarm’

Darko Obradović iz nevladinog Centra za strateške analize sa sedištem u Beogradu, kaže za RSE da kontakti srpskih desničarskih grupa i ruske paravojne jedinice koja učestvuje u agresiji na Ukrajinu predstavljaju “bezbednosni alarm”.

On podseća da je Rusiju Evropski parlament označio kao državu-sponzora terorizma i dodaje da je potrebno da nadležne institucije posvete pažnju ovom događaju, kako bi “ušle u prirodu tih veza”.

“Nadležni bi morali da se pozabave ovim slučajem. Vagner nije lovački savez niti neko društvo dokoličara, već jedna jako opasna naoružana organizacija koja predstavlja bezbednosnu pretnju po jednu suverenu državu, ali je bila umešana i u mnogo bezbednosnih skandala, poput kršenja običaja ratovanja po afričkom kontinentu i Bliskom istoku”, kaže Obradović.

Prema pisanju svetskih medija, pripadnici ruske privatne paramilitarne grupe Vagner dovode se u vezu s masakrima i ubistvima civila u Maliju i drugim afričkim zemljama.
Evropska unija je u decembru 2021. godine ovu formaciju stavila na listu sankcija.

Damjan Knežević kaže da je Vagnerov vojno-tehnološki centar zamišljen da bude medijski i IT centar koji će se “baviti podrškom Vagner grupi”.

“Još uvek razrađuju program. Oni će napraviti svoj medij i IT tim koji će podržati ono što Vagner radi”, kaže Knežević.

On negira da je tokom posete Vagnerovom centru upoznao biznismena i osnivača Vagner grupe Jevgenija Prigožina.

“Da jesam, verujte mi da to ne bih ni krio”, kaže.

Ko je Jevgenij Prigožin?

Prigožin (Yevgeny Prigozhin) je otvaranje Vagnerovog vojno-tehnološkog centra najavio na Dan nacionalnog jedinstva Rusije u izjavi na veb stranici svoje ketering kompanije Konkord (Concord).

“Misija PMC Vagner centra je da obezbedi udobno okruženje za generisanje novih ideja za unapređenje odbrambenih sposobnosti Rusije”, naveo je Prigožin u saopštenju, a prenosi Euronews.

Prigožin, koga često nazivaju “Putinovim kuvarom” jer njegova ketering kompanija ima ugovore sa Kremljem, zvanično je optužen da sponzoriše “farme trolova” sa sedištem u Rusiji koje žele da utiču na američku politiku.

U julu je američki Stejt department ponudio nagradu do 10 miliona dolara za informacije o Prigožinu u vezi sa njegovom “ulogom u mešanje u izbore”.

On sam je 7. novembra potvrdio da se mešao u američke izbore i da će to nastaviti da čini i ubuduće.

“Mi smo se mešali (u izbore u SAD), mešamo se i nastavićemo da se mešamo. Pažljivo, precizno, hirurški i na naš način, kao što znamo da radimo”, navodi se u komentaru koji je pres služba njegove firme objavila na ruskoj društvenoj mreži VKontakte.

Prethodno je u septembru 2022. priznao da je osnovao plaćeničku grupu Vagner koja je aktivna na ratištima u Siriji, na afričkom kontinentu i u Ukrajini.

Zbog svojih veza sa grupom Vagner, Prigožin se nalazi na listi sankcija Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Evropske unije.

Ovaj ruski biznismen je izašao iz senke i počeo češće da istupa u javnosti tokom rata u Ukrajini.

Britanska vojna obaveštajna služba je u julu saopštila da Rusija koristi privatnu paravojnu grupu Vagner kako bi ojačala svoje oslabljene vojne snage.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da Vagner snižava svoje standarde zapošljavanja i angažuje osuđenike i osobe koje su ranije bile na crnoj listi, što potencijalno utiče na efikasnost ruske vojske.

Raniji kontakti srpskih i ruskih desničara

Najnovija poseta Damjana Kneževića Rusiji je samo jedna u nizu od početka ruske invazije. On je u maju, više od dva meseca nakon što je Kremlj pokrenuo vojnu invaziju, posetio Moskvu.

Tamo je govorio za više ruskih medija, gde je najavio da će on i njegova organizacija nastaviti da podržavaju Rusiju.

Knežević je jedan od organizatora nekoliko protesta podrške Rusiji, koji su održani u Beogradu.

Povod za proteste je bila odluka Srbije da na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija početkom marta pridruži osudi invazije Rusije na Ukrajinu.

Zvanični Beograd, koji pretenduje na članstvo u EU, međutim, do danas nije uveo sankcije Rusiji niti ima naznaka da će se to u skorijoj budućnosti desiti.

Rusiju su nakon početka invazije posetili i predstavnici neregistrovane klerofašističke grupe “Srbska akcija”.

Kako je ranije pisao RSE, na YouTube kanalu ove organizacije je objavljen snimak posete “Imperijalnom legionu”, koji predstavlja militantno krilo “Ruskog imperijalnog pokreta” (RIM), ultranacionalističke organizacije iz Rusije, koju je Stejt department 2020. označio kao globalnu terorističku pretnju.

Darko Obradović iz Centra za strateške analize podvlači da desni ekstremizam nosi opasnost po celu Evropu, te da postoji opasnost od radikalizacije grupa koje ostvaruju saradnju sa ruskim militantnim organizacijama.

“Ne zaboravite da ruski militanti deluju na nekoliko nivoa, a jedan od tih nivoa je ideološka indoktrinacija”, upozorava Obradović.

Srbija trenutno nema Nacionalnu strategiju za borbu protiv terorizma, pošto je prethodna istekla 2021. godine. Pravni eksperti i pojedine nevladine organizacije su ukazivale da je veliki propust to što ni u prethodnoj strategiji desni ekstremizam nije bio prepoznat kao jedan od ključnih problema.

Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće državljana Srbije na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.

Kazna je, međutim, viša ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe. U tom slučaju je zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina.

Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.

Za učešće u ratu u Ukrajini na strani proruskih strana u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiji je doneto 32 osuđujuće presude. Kazne su uglavnom bile blage. Jedna osoba je 2021. osuđena i zbog organizovanja odlaska na ratište u Ukrajinu, a kazna je šestomesečni zatvor u kućnim uslovima.

Sve presude su donete po osnovu sporazuma o priznanju krivice. U 28 slučajeva, sud je okrivljenima presudio uslovnu kaznu zatvora, dok je na kućni pritvor u trajanju od šest meseci osuđeno četiri osobe.

Određeni broj srpskih državljana koji su osuđeni u Srbiji zbog ratovanja u Ukrajini prekršio je uslovnu kaznu i vratio se na front u Ukrajini da se bori na proruskoj strani.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Twitter)