Sudbina 9.876 osoba nestalih tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije do danas nije utvrđena, što je posledica sporog procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka, ali i nespremnosti vlasti zemalja regiona da otvore vojne i civilne arhive, rečeno je u Beogradu na konferenciji za novinare povodom 30. avgusta, Međunarodnog dana nestalih.

Po podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, tokom ratova devedesetih u bivšoj SFRJ nestalo je više od 35.000 osoba, a od avgusta 2021. godine pronađeni su i identifikovani posmrtni ostaci 102 osobe što je, kako je rečeno, tek jedan odsto svih ljudi koji se vode kao nestali.

Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije Duško Čelić ocenio je da nedostaje institucionalna podrška države naporima porodica da reše sudbine nestalih.

„Nestale nisu zaboravile porodice, kumovi, prijatelji, ali koliko naše društvo pamti tragedije hiljada porodica koje su posle ratova devedesetih našle utočište u Srbiji? Prethodnih godina beležimo napredak u pogledu kulture sećanja, ali to ne znači da društvo sistematski i trajno neguje kulturu sećanja“, naveo je Čelić.

Upitao je zašto Srbija, „jedina u regionu“, nije sistematski rešila pitanja vezana za nestala lica i priznala pravo članova njihovih porodica na satisfakciju i „posebnu podršku“.

„Zašto se Dan nestalih ne obeležava uz podršku države? Koliko ljudi zna da veliku socijalnu grupu u Srbiji čine porodice prognanih koje su izgubile nekog od svojih najmilijih i tragaju za istinom o sudbini nestalih?“, upitao je Čelić.

Najavio je da će Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije zatražiti „deblokadu“ rada Radne grupe za izradu nacrta zakona o nestalim licima i okončanje postupka usvajanja tog akta do kraja godine.

(Beta, Foto: VCC)