Skip to main content

Đurović: U Srbiji oko 10.000 migranata, nedovoljni smeštajni kapaciteti, upliću se kriminalci

Građani 07. sep 2022.
2 min čitanja

"Nedostaju im osnovni uslovi za život, socijalna i zdravstvena podrška, kao i adekvatna nega"

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas, da je po podacima tog centra od početka godine više od 70.000 migranata ušlo u Srbiju i da je trenutno u zemlji njih oko 10.000.

Đurović je rekao agenciji Beta da je među njima najviše ljudi i Avganistana, Sirije, Pakistana, iz severne Afrike i sa Bliskog istoka.

Naveo je da je njih oko 4.500 u državnom smeštaju, odnosno prihvatnim centrima, a da su ostali u privatnom smeštaju i na otvorenom, najviše uz severnu granicu Srbije.

“Te brojke pokazuju da je broj dolazaka bukvalno udvostručen u odnosu na isti period prošle godine”, rekao je on.

Kazao je da migranti ulaze u Srbiju iz pravca Severne Makedonije, Kosova i Bugarske i da mahom idu ka granici sa Mađarskom.

Dodao je da se, po podacima sa terena, smanjio broj pokušaja ljudi da uđu u Hrvatsku i da oni uglavnom idu ka BiH i ka mađarskoj granici.

“Na terenu vidimo jednu komplikovanu situaciju, značajno tešku, imamo okršaje krjumčarskih klanova, veliki broj ljudi je na otvorenom, a imamo i “pušbekove”, (vraćanje ljude) posebno iz Mađarske u Srbiju”, kazao je on.

Rekao je da su predstavnici tog centra “primetili i hronični nedostatak smeštaja u kapacitetima Komesarijata za izbeglice i migracije”.

Naveo je kao primere Adaševce, Sombor i Suboticu.

Kazao je da migranatima nedostaju i osnovni uslovi za život, socijalna i zdravstvena podrška, kao i adekvatna nega, te podsetio da među njima ima i maloletnika bez pratnje.

Rekao je da takvu situaciju, uz krijumčare ljudi, pokušavaju da iskoriste i lokalne ekstremne grupe na stvaranju sopstvene poltičke agende.

Prema njegovim rečima, ta situacija, koja bi mogla da bude uvod u humanitarnu krizu na severnim granicama, mora stalno da se prati i popravlja.

Podsetio je da je nedavno došlo do promena na čelu Komesarijata za izbeglice i migracije, te naveo da od nove komesarke očekuje da vidi kakve će mere preduzeti na terenu i da li će da “popravi situaciju”.

Smatra da bi ona trebalo da poveća smeštajne kapacitete, da bude proaktivnija, da pomogne lokalnim samouopravama na terenu.

(Beta, foto: VOICE)