Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da bi pristupanje Crne Gore inicijativi „Otvoreni Balkan“ bilo ravno „novoj veleizdaji“.

Đukanović je za TV Crne Gore naveo da je Vlada Crne Gore bila legitimna kada je usvojila Temljni ugovor i dodao da je uputio prigovor zato što veruje da je to bila „zakulisna rabota, u korist nekih centara van Crne Gore“.

Naveo je da je to učinio premijer Dritan Abazović, koji je želeo to da uradi bez uključivanja stručne i laičke javnosti.

Đukanović je ocenio da bi uvođenje Crne Gore u „Otvoreni Balkan“ bilo „neodgovorno, providno i slugansko u interesu nekih država, a protivno interesima Crne Gore“.

Prema njegovom mišljenju to bi „direktno vodilo pred sud“.

Istakao je da su „Otvoreni Balkan“ lansirali ljudi koji su izgubili poverenje u realnost evropske perspektive za njihove zemlje, pre svega Srbije, Albanije, pa i Severne Makedonije.

„Inicijativa je samim tim hendikepirana u odnosu na Berlinski proces. Ta inicijtiva nas ne priprema za život u EU, podrazmeva saradnju po balkanskim standardima, a ja smatram da nam to ne treba“, rekao je Đukanović.

On je zaključio da Crna Gora ne treba da se pridruži onima koji su izgubili poverenje u evropsku perspektivu.

Do narušavanja Ustava došlo je u parlamentu

Predsjednik države Milo Đukanović istakao je kako cilj izazivanja aktuelne krize vodi ka tome da se dokaže da Crna Gora ne zaslužuje da postoji kao nezavisna država.

Do narušavanja Ustava došlo je u parlamentu, dodao je Đukanović.

„Uz to, pojedini poslanici i poslanice koje su glasale za donošenje Zakona o predsjedniku su rekle da nije dobro mijenjati zakonom Ustav, ali se pojavila nužda. Ne postoji nužda zbog koje bilo ko ko je državno odgovoran rušio Ustav. Ovdje je došlo do narušavanja Ustava, ne greškom, pri saznanju da ne postoji Ustavni sud, koji je prethodno blokiran od strane te iste većine“, naglasio je on.

Očigledna je, kaže, želja da se pokaže da je Crna Gora institucionalno nefunkcionalna.

„I da kao takva ne zaslužuje napredak na evropskom putu, a finalni zaključak treba da bude da Crna Gora ne zaslužuje da postoji kao nezavisna država i da, nakon što se dokaže njena ekonomska i institucionalna neodrživost, treba da bude pripojena većoj susjednoj državi“, istakao je Đukanović.

Upitan da li je prekršio Ustav kada dio parlamentarnih stranaka nije pozvao da razgovaraju o mandataru za sastav nove Vlade, on je kazao da je postupio onako kako je postupio i u svakom prethodnom slučaju.

„Podsjetiću da sam od 2020. dao dva mandata – jedan Krivokapiću, drugi Abazoviću. Kada sam pozivao predstavnike stranaka na konsultacije, vodio sam računa da to bude racionalno“, poručio je, dodajući kako nije bio u obavezi da pozove dio stranaka.

Povodom pritužbi kako na konsultacije nijesu pozivani Radnička partija i druge stranke, on je kazao kako je DF jasno saopštio svoj stav.

„Ako ja pozovem Demokratski front, a ako oni kažu da nema potrebe za konsultacijama i da će mi do posljednjeg dana roka dostaviti ime mandatara sa 41 potpisom, onda je besmisleno da trijebim unutar DF-a pa tražim nekoga ko bi se odazvao. Smatram da je to bila poruka da DF nema potrebu za konsultacijama i da će mi dostaviti svoj prijedlog, koji će imati 41 potpis i podrazumijeva se da ću ja tog kandidata predložiti. Ali, to se nije dogodilo“, istakao je on.

Živimo u karikaturalnom političkom ambijentu

Rekao je kako se u ozbiljnim društvima ne raspravlja o tome da li ovakva Vlada može da funkcioniše, ali da je u karikaturalnom političkom ambijentu, u kakvom Crna Gora danas živi, svako pitanje legitimno.

„Ako ste vi kao premijer izgubili mandat od onih koji su vam ga dali – vi ste tu da ‘pridržite vodu’ dok se ne izabere sljedeća Vlada. Ovo što se danas događa i interpretacija da bi ova Vlada mogla da traje do 2024. ili da bude rekonstruisana – moje pitanje je ko će to da rekonstruiše? Premijer koji je izgubio podršku, Vlada koju podržava 2,8 odsto građana? Ako želite da pravite cirkus, da srljate u nepodnošljivu odgovornost prema državi, onda ćete to da radite. Nema alibija za to što žele da urade“, konstatovao je.

Kaže kako je jedina ispravna odluka da se ide u nove parlamentarne izbore i da se dobije nova Vlada.

Ugovor sa SPC – „zakulisna rabota“

Govorio je i o potpisivanju Ugovora sa SPC, navodeći kako je u pitanju bila „zakulisna rabota“.

„A ona je rađena u korist nekih centara van Crne Gore, a to je činila Vlada ili, da budem još precizniji, da je to učinio premijer, a Vlada neodgovorno aminovala. To je želio da uradi bez crnogorske stručne i druge javnosti“, naglasio je on.

Opet bih bio sa građanima na Cetinju, vrlo eksplicitno podržavam proteste

Kaže kako „vrlo eksplicitno“ podržava proteste „Ima nas“, a upitan da li je u redu da predsjednik države daje podršku jednoj strani – kao što je to učinio i prošle godine prilikom protesta povodom ustoličenja Joanikija na Cetinju – rekao je kako bi taj prigovor mogao da stoji, ali da se mora razjasniti koja je to strana.

„Ja sam podržao proteste koji traže poštovanje Ustava. Na drugoj strani su oni koji podržavaju rušenje Ustava, jer žele rušenje ove zemlje. Na Cetinju – da se danas dogodi takva situacija, a nadajmo se da neće – ja bih opet stao tamo. Jer mislim da treba stati na stranu onih koji ne dozvoljavaju ponižavanje Crne Gore i Crnogoraca. Sveta obaveza predsjednika je da se tome usprotivi“, naglasio je.

Srpska pravoslavna crkva ne prihvata realnost, kazao je – ni to da je Crna Gora od 2006. godine nezavisna država, niti priznaje kulturni i nacionalni identitet Crnogoraca.

„Dakle, mi smo imali djelovanje Srpske pravoslavne crkve, imamo ga i dalje, nažalost, dakle, koja kaže da je problematičan državni identitet Crne Gore, a posebno da je problematičan nacionalni, kulturni i vjerski identitet Crnogoraca. Ako pristajete na to i ako smatrate da nakon toga treba, kao da se ništa nije dogodilo, dozvoliti da se činom ustoličenja mitropolita, protivno volji građana Prijestonice, i protivno volji značajnog broja građana Crne Gore, dakle nastavi sa ponižavanjem, ja ne mislim da bi predsjednik Crne Gore tada bio na pravoj strani. Mislim da bi takođe trpio prigovor da je na jednoj strani, ali bi tada bio na pogrešnoj strani. Ja smatram da predsjednik mora da bude na strani poštovanja Ustava i zaštite državnog i nacionalnog dostojanstva Crne Gore i svakog građanina Crne Gore“, istakao je Đukanović.

(FoNet / N1 / Portal Analitika, Foto: Kabinet predsednika CG)