Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je da će sledeće nedelje inicirati izglasavanje nepoverenja vladi Dritana Abazovića ako ona sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) potpiše Temeljni ugovor koji bi bio protivan interesima Crne Gore.

Đukanović je u intervjuu za televiziju N1, emitovanom večeras, rekao da tekst Temeljnog ugovora koji je usvojila Abazovićeva vlada sadrži delove koji „krivotvore istoriju Crne Gore“ i da ugovor koji bi njemu bio prihvatljiv za potpisivanje ne bi imao interpretacije istorije.

„Mi smo jasno kazali da u tekstu Temeljnog ugovora nisu dovoljno zaštićeni državni interesi Crne Gore“, naveo je Đukanović i dodao da se u nekoliko tačaka teksta krše Ustav i zakoni Crne Gore.

U slučaju izglasavanja nepoverenja vladi, parlament Crne Gore bi nastavio da funkcioniše do održavanja izbora, do kojih bi moralo da prođe između 60 i 90 dana, rekao je Đukanović.

Premijer Abazović je juče izjavio je da se potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC može očekivati tokom avgusta, ocenivši da je to „proces koji je doveden do kraja“.

O odnosima Beograda i Podgorice Đukanović je za N1 rekao da „državna politika Srbije mora da prihvati da je Crna Gora nezavisna država koja ima pravo na izbor svog puta“.

„Da se prestane sa ocenama od predsednika (Aleksandra) Vučića, koje ste kao i ja puno puta pročitali, kao ključna zamerka njegovom prethodniku Borisu Tadiću da je pustio Crnu Goru da ode. Crnu Goru nije niko puštao, Crna Gora je hiljadugodišnja država koja je svojom voljom ušla u drugu Jugoslaviju, bila njen deo sve do 1990-ih godina, ostala deo SRJ posle raspada SFRJ i u datom trenutku odlučila da obnovi svoju nezavisnost i to je stvar naše volje“, naveo je Đukanović.

Upitan da li je bio u Beogradu posle 2013. godine, Đukanović je rekao da „sigurno nije bio u poslednje dve godine“, ali da pre toga jeste dolazio.

„Imam prijatelje u Beogradu, Novom Sadu, imam porodicu. Dolazio sam u zvanične i u nezvanične posete sa državnim vrhom Srbije i razgovarali smo i potpuno privatno, nezvanično. Nisam ni antisrbin, ni antihrvat, ja sam Crnogorac, čovek koji ima najbolje emocije prema svima koji žive u Crnoj Gori i prema svima iz našeg okruženja. Prema tome, ne pada mi na pamet da izbegavam Beograd“, kazao je šef crnogorske države.

Povodom fotografije na kojoj je on u društvu Vučića i bivšeg palestinskog obaveštajca Mohameda Dahlana, Đukanović je naveo da je nastala u kući sadašnjeg predsednika Srbije, ali da ne može da se seti koje je tačno to godine bilo.

„Mislim da je predsednik Vučić upravo bio prešao na predsedničku dužnost, prethodno je bio u vladi, potpredsednik pa predsednik“, kazao je Đukanović.

On je rekao i da je sa Vučićem često delio iskustva o brojnim političkim pitanjima, među kojima je najmanje bilo onih koja se tiču odnosa Srbije i Crne Gore „jer su tada ti odnosi izgledali dobro“.

„Bilo je više pitanja koja su se ticala ekonomskog i političkog razvoja i neke spoljnopolitičke saradnje. Ja sam, imajući u vidu dugi staž, imao više iskustva i saradnje sa određenim zemljama, sa određenim regijama. Trudio sam se da to svoje iskustvo podelim sa predsednikom Vučićem, računajući da od toga može biti samo dobro i Srbiji“, rekao je Đukanović.

Za Dahlana je kazao da o njemu misli „isto što i ranije, da je jedan jako ozbiljan čovek koji se bavi bitnim pitanjima bezbednosti i koji je stekao ozbiljno iskustvo kao jedan od prvih saradnika (nekadašnjeg palestinskog lidera) Jasera Arafata“.

„Mohamed Dahlan je neko koga ja i dalje doživljavam kao svog prijatelja“, naveo je Đukanović.

Povodom nedavnih hapšenja u Crnoj Gori, Đukanović je odbacio optužbe da je pretio i vršio pritisak na istražne organe.

„Ja sam taj koji sebi daje za pravo da iz ove pozicije kaže da ne može dalje trajati praksa da je potrebno određivati pritvor za ugledne ljude. Da li je potrebno praviti spektakularna hapšenja, da li je potrebno rektora Univerziteta sa lisicama sprovoditi u istražni zatvor, ili se to može uraditi civilizovanije? Međutim, mislim da nikome titula ne garantuje da ne može da prekrši zakon“, naveo je Đukanović.

On je kazao da je imao firme u Crnoj Gori, i da su one, uvek kada se aktivno bavio politikom, imale prenos ovlašćenja na neku drugu osobu.

„Kada sam poslednji put izabran na dužnost predsednika Crne Gore i kada sam shvatio da će biti prekasno da se bavim biznisom, nakon kraja ovog mandata, onda sam finalno ovlašćenja preneo svom sinu, koji i danas održava tu firmu“, naveo je.

Dodao je da je odlučio da se bavi biznisom „koji neće doticati Crnu Goru“ i da je zato otvorio firme u zemljama koje važe za „poreske rajeve“.

„Kada krećete da se bavite poslom u kojem ste posvećeni svome dobru, onda je logično da birate mesta gde ćete sa najvećom verovatnoćom to dobro ostvariti. A ostvarićete ga sa najvećom verovatnoćom tamo gde su najniži porezi. To je logika biznisa“, rekao je.

Na pitanje da li će se ponovo kandidovati za predsednika Crne Gore na izborima 2023. godine, odgovorio je da još nije doneo odluku.

„Privatno sam uvek bliži da budem van politike, jer kada neko toliko vremena provede na nekim teškim poslovima, onda se i umori. I valjda normalan čovek ima potrebu da se odmori od tog posla. Da priušti sebi malo mira, zadovoljstva, druženja sa unucima. Ali, u susret izborima ću sam i sa svojim saradnicima proceniti da li i dalje postoji potreba za mojim daljim političkim angažmanom“, naveo je predsednik Crne Gore.

(Beta, Foto: Kabinet predsednika Crne Gore)