SLIKA: Postoje ljudi po belom svetu koji Novi Sad i dalje smatraju „prelepim gradom po meri čoveka“. Koliko god ga voleli, jasno je da ga u proteklih 20+ godina nešto nisu posećivali. Ako sretnete takve, i ne pokušavajte da ih privedete surovoj novosadskoj zbilji: naljutiće se, u najboljem slučaju.

PITOMA: Ništa bolje nije ni kod (pra)percepcije Vojvodine. Ti koji Vošu nisu posetili u poslednjih 20+ godina u glavi i dalje imaju „aww, sve je u njoj ravno, mmm, dobra hrana, žitnica Evrope, Janika, tamburaši i hej salaši“. Iznad svega – pitoma im je.

KONSENZUS: Je li takva zbog svojih ljudi? Je li takva kakvom je doživljavaju (i) zbog njenog krajolika? Ljudi jesu njen najdragoceniji resurs, ali mislim da bih za njih ipak birao neki drugi opis; a ima ih onoliko. Biće da su na percepciju o pitomim ljudima nemali doprinos imali vicevi o Lali i pripadajući stereotipi, no mislim da bi Sremci prvi rekli da ljudi sa strane pre misle na pitomost krajolika. O tome, siguran sam, postoji sveopšti konsenzus.

PODSMEH: Njene jedine dve planine večiti su predmet podsmeha jer, vole da seire neki, nit su nešto visoke nit poseduju štimung zastrašujuće veličine, divlje prirode i opasnosti, kakve imaju, je l’, stvarne planine. Reći će to i za njene tri reke koje su, istine radi, sve samo ne pitome i bezopasne, ali, ok, nisu ni baš skroz divlje.

DIVLJAČ: Ta i najveći deo divljeg životinjskog sveta što imamo nije dosad pripitomljen samo da bi lovci imali šta da rade nedeljom a gurmani se ulovu radovali. Što od divljači nije za jelo, toga ovde i nema mnogo, ali znaju štetu načiniti.

LAVIĆ: A onda je nekoć u subotičkom ataru otkriven – lavić. Jadan, sa svega nekoliko meseci, slab, loše hranjen. Sa Palića, tvrde, nije pobegao, ali izgleda jeste iz nekog doma.

PANTER: Sad nešto više ne zvuči tako suludo priča o crnom panteru koji luta vojvođanskim atarima, a? Čuj, ako lavić može da šeta po Čantavirskom putu, što ne bi crni panter (leopard) stigao sve do Apatina? Da ne pričam o bizonima na Fruškoj gori! Ma gde se još u ovoj zemlji slobodno šeću lavić, panter i bizoni? Pa ko je, bre, ovde pitom, pitam vas?!

HIROVI: Osim bizona, osnovano se može pretpostaviti odakle, recimo, mladunče lava u ovim krajevima (pa i, što da ne, crni panter). Novcem se očito baš sve može kupiti i nabaviti. I tako hirove zadovoljiti. Ne uvek i potrebe egzotičnih mezimaca.

KROKODIL NA TISI: Prošlo je vreme kad su se egzotikom po kućama imali smatrati samo gušteri, pauci i zmije. Nemojte se otuda iznenaditi ako uskoro u nečijem dvorištu uočite – krokodila. A već sledeći put na obali Tise kako se spokojno čvari na suncu.

EVOLUCIJA: Ne znam čime bi se taj gmizavac na duže staze hranio, kao ni bilo koji drugi zatočeništva oslobođeni egzotični mezimac. Možda bi, ko zna, evoluirali i vremenom se prilagodili. Ovi prostori naglo su postali pogodni za to, ali bila bi to ipak skroz drugačija divljina za sve njih. Najmanje zbog životinjskih vrsta.

(Autonomija)