14: Sećate li se kada je svojevremeno objavljeno da će na 15 pružnih pravaca u Srbiji biti uklonjene šine i pragovi, a da je od svih tih pružnih pravac njih čak 14 na teritoriji Vojvodine? Sećate se? Dobro je.

ZARADA: Ta operacije je verovatno do sada već okončana, ili je makar blizu toga. Nisam ni mislio da će se sve to razvući u nedogled, svakako ne onoliko dugo koliko je potrebno da bi se nešto izgradilo. Ovde je pride u igri bila i solidna zarada: šine su prodate u staro gvožđe; nekih 12 dinara po kilogramu.

NAVIKA: Nekim od tih rastrandžiranih pružnih pravaca u Vojvodini vozovi, sva je prilika, više nikad neće proći. Nisu išli ni godinama, čak i decenijama pre svega ovoga pa, ko veli, i nije neka šteta. Navikli se ljudi da nema vozova, navići će se i da nema pruge.

BRISANJE: Nostalgični prema „onoj staroj Vojvodini“ zavapili bi kako je ovi potezom skoro u potpunosti izbrisana jedna od njenih nekadašnjih posebnosti: najgušća železnička mreža u ovom delu Evrope. Ne tako davno, iz Subotice se direktnim vozom lako stizalo do mora. Na železničku stanicu u Somboru nekad su stizali vozovi iz čak sedam pravaca – danas iz svega dva, i to veoma retko; još ređe na vreme.

ZAKLJUČAK: Možda neki od tih ubijenih pružnih pravaca zaista i odavno više nikom nije potreban. Ali, kako se došlo do tog zaključka? Nije bilo putnika? I nije – vremenom je bilo sve manje onih kojima se život trošio na truckanje u raspadnutim šinobusima, s brzinama manjim nego kada su vozovi prvi put stigli u ove krajeve.

KO JE PROFITIRAO: Na kraju su zadovoljni bili samo autobuski i, nešto kasnije, taksi prevoznici. Putnike iovako niko ništa nije ni pitao. A ni sada – raspitajte se malo koliko autobusa dnevno saobraća između opštinskih centara i manjih mesta. Ne stižeš na onaj u 10 časova? Nema problema, sledeći je već u 17.

ŠOKANTNO: Znam da će zvučati šokantno, ali mene je, na jedan specifičan način, obradovala najava da će se graditi 18 kilometara novog pružnog pravca, između Prokopa, via aerodrom, do onog placa sa budućim stadionom i još koješta. Ako ne računam izgradnju superbrze pruge između Subotice i Beograda, pa dalje do Niša, ne pamtim sličnu vest: novi, lokalni pružni pravci danas zvuče kao naučna fantastika.

NEZADOVOLJNI: Ironično, od same najave tog beogradskog megaprojekta slutim da već sada najviše taksisti, naročito oni „divlji“, škrguću zubima: ako sve to bude realizovano u narednim godinama, putnici na beogradskom aerodromu konačno bi mogli da dobiju alternativni, uzgred i najbrži i dalekooo jeftiniji, vid prevoza sa aerodroma do Beograda.

MOGAO BI: Mogao bi biti i u Vojvodini, ali samo jedna malecna stvar tu nedostaje: pruge. Nekih 400 kilometara odavno je osuđeno na staro gvožđe, ali tu su i oni pravci koji nekim čudom još postoje, ali pitanje je do kada će.

SAMO DA: Mogao bi biti, samo da nije činjenice da dizanje šina i pragova ovde, hoće to baš često, kod većine ipak ne spušta prag tolerancije. Čudni su ti pragovi.

(Autonomija)