ODLUKA: Odluka direktorice škole u Sečnju da se iz proslave Svetog Save izostavi verski obred unapred je bila osuđena na propast. Mogla je to da pretpostavi, čak i da nije iz omalenog Sečnja. Mogla je da anticipira i kako će reagovati meštani, i vaskolika javnost, i tabloidi, i narajcani korisnici interneta. I za to čak nije morala, kao što nije, da prethodno eksperimentiše pišući na Fejsbuku protiv, recimo, Đokovića i, štaznam, podržavajući Ukrajinu.

KOŠARA: Ne znam da li joj je to bila namera, ali direktorica iz Sečnja nam je, po cenu jezive neprijatnosti koje je doživela, dokazala da je Ustav Republike obična košara iz koje svako po potrebi vadi šta mu odgovara kad je potrebno odbraniti svoje stavove. 

NPR: Kad se potegne pitanje Kosova – PIŠE SVE LEPO U USTAVU, NEMA TU ŠTA DA SE DALJE PRIČA; kad se pomene član 11. koji Srbiju karakteriše kao sekularnu – PA ŠTA?; kad se kaže da se ne ispunjava odredba o 7% za Vojvodinu iz budžeta – KAKVA GLUPA ODREDBA, TO NIGDE NEMA U SVETU; kad neko ukaže da predsednik svakodnevno izlazi iz svojih ustavnih nadležnosti – srpski: krši Ustav – TEBI JE BILO SUPER U VREME ŽUTIH??

PRAZNIK: Nisam iz medija uspeo da saznam zašto je Olivera Marjanović baš ove godine odlučila da popu kaže „stop“. Sad to nije ni važno. Pokušala je da ukaže na deklarisanu sekularnost države, na odvojenost države – pa i prosvete – od crkve. Pokušala je da ukaže na to se 27. januara, prema zakonu koji je donela Narodna skupština, proslavlja ne crkveni, već državni praznik: Sveti Sava – Dan duhovnosti.

PODNASLOV: Istina, u podnaslovu tog praznika stoji „školska slava“, ali sad stvarno nije mesto za raspravu o tome kako je u sekularnoj državi jedan državni praznik dobio otvoreno religioznu konotaciju. „Pa na koji način smatrate da je moguće obeležiti slavu ako ne sečenjem slavskog kolača?“, retorički je upitao ministar prosvete. Vidimo kako prolazi svako ko ukaže da je tome mesto svuda – zapravo, ne svuda, svakako ne u javnim preduzećima i opštinskim sedištima, već samo u domovima – samo ne – u školama. 

KRŠENJE: Ipak, slučaj iz Sečnja ne zabrinjava samo po tome što se iznova pogazilo načelo o sekularnosti. Desilo se tamo i nešto što ruši i ono malo iluzije o poretku, o poštovanju prava i propisa.

UPAD: Naime, uprkos stavu direktorice, sveštenik iz Sečnja je na Savin dan, sa grupom meštana i roditelja, ipak ušao u zgradu Osnovne škole „Aleksa Šantić“, održao je obred povodom Svetog Save i obavio rezanje slavskog kolača. Direktorica tom činu nije prisustvovala. Kakva odluka, kakva direktorica, kakvi bakrači!

SUSPENZIJA: Upad ove grupe u školu, suprotno odluci direktorice, nije zavredeo zvaničnu reakcije – štaviše, nadležni ministar Olivere Marjanović pokazao je za to puno razumevanje. Suspenzija pravnog poretka, negiranje Ustava, pljuvanje po odluci direktorice jedne škole – to ga nije uznemirilo.

UMESTO: Umesto Ustava, nama izgleda više priliči da imamo skup kodifikovanih „većinskih mišljenja“. I za njihovu primenu ne bi samo država bila zadužena. Ovako, kao u Sečnju. I ne bi se tolerisala drugačija mišljenja, sem većinskog. Baš kao u Sečnju.

(VOICE Newsletter)