Infektolog Dragan Delić izjavio je da je za stvaranje kolektivnog imuniteta neophodno da 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom kovid-19 i vakcinacijom. On je za portal UGS Nezavisnost kazao da je vakcinacija jedina zaštita od težih posledica korona virusa i osudio je lekare koji se protive vakcinaciji.

“Zastrašujuće je da pojedini lekari govore negativno o vakcinaciji, jer lekar ne može da ima negativan stav prema vakcini. Svaki lekar ima pravo na sumnju, sumnjajući dolazimo do istine, ali svoju sumnju ne možemo da plasiramo laicima jer ih na taj način dovodimo u zabludu“, rekao je infektolog.

Delić je istakao da još uvek nismo blizu kolektivnom imunitetu, uprkos tome što je 1,2 miliona ljudi revakcinisano i 660.000 preležalo infekciju.

“Da bi znali odgovor na to pitanje trebalo bi pre svega da znamo koliko je od onih koji su se vakcinisali preležalo kovid-19, a koliko nije bilo u kontaktu sa virusom. Nažalost, mi te podatke nemamo. Kolektivni imunitet se stiče kada 80-85 odsto stanovništva bude zaštićeno preležanom infekcijom ili vakcinacijom”, objasnio je on.

Kazao je da je većina stanovništva neodlučna jer nema pravovremenu i sveobuhvatnu informaciju o značaju vakcinacije.

„Mnogi s pravom ne veruju u poruke Kriznog štaba“

„Osim toga mnogi s pravom ne veruju u poruke ljudi iz Kriznog štaba, jer je očigledno da se politika previše uključila u vođenje borbe protiv pandemije. Vakcinacija je čisto stručno pitanje i o tome bi trebalo da govore samo kompetentni lekari: epidemiolozi, infektolozi, virusolozi, pedijatri i ostali specijalisti koji se time bave“, naveo je doktor.

Dodao je da je politika izdominirala nad strukom i da su zbog toga posledice epidemije kovida-19 mnogo veće nego što bi bile da je obrnuta situacija.

Prema zvaničnim podacima, do 18. aprila u Srbiji je preminulo oko 6.000 osoba, a registrovano je preko 660.000 inficiranih koronavirusom.

Govoreći o novim sojevima korone, Delić je kazao da će se prema novim sojevima razvijati i nove vakcine.

„Sledi nam jedna velika igra ’između’ mutacija virusa i efikasnosti novih vakcina. Dokazano je da se britanski soj lakše prenosi, ali da ne daje težu kliničku sliku. Kada je u pitanju brazilski soj, od kojeg umire veliki broj ljudi u Brazilu, ne mora da znači da će taj virus isto tako biti smrtonosan i ako dođe u Srbiju“, rekao je infektolog.

Mora se što brže vakcinisati veći deo svetske populacije

Delić je naglasio da bi vakcinacija trebalo da bude brža i masovnija, kako se ne bi dozvolilo virusu da se razmnožava i da mutira.

“Možemo da vakcinišemo celu Evropu, ali ako ne vakcinišemo Afriku opet nismo ništa uradili, jer će se virus preliti iz jedne u drugu zemlju, s jednog na drugi kontinent. Mora se što brže vakcinisati veći deo svetske populacije, kako virus ne bi dobio na vremenu za mutacije”, rekao je on.

Naveo je da je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđena obavezna vakcinacija medicinskog osoblja.

“Zdravstveni radnici nose odgovornost ne samo za sebe nego i za svoje pacijente. Svi zdravstveni radnici koji rade s bolesnicima morali bi da se vakcinišu”, istakao je Delić.

(Beta, Foto: MC)