-Ja znam, osetio sam kada je naša mama umrla, kako je biti tužan i napušten i kada ti niko ne pomaže. Zato smo, moj stariji brat Ivan i ja odlučili da pomažemo svojim vršnjacima. Mislim da je to jako važno i da je to dobro. Ove rečenice izgovorio je dečak Todor Jolić iz malog bačkog sela u opštini Žabalj, koji uz još stotinak ljudi iz 17 zemalja učestvuje na dvodnevnoj međunarodnoj konferenciji „Siromaštvo i obrazovna deprivacija romske dece – izazovi tokom pandemije COVID-19 pre i posle 2022’’, koja je danas počela u Novom Sadu.

Todor pohađa osmi razred Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Đurđevu, svira gitaru, peva, trenira odbojku i košarku. U đačkoj knjižici ima sve petice i jednu četvorku. Upisaće se, kaže, u srednju Građevinsku školu, a potom studirati arhitekturu.

Todor je jedan od petoro tutora vršnjaka i njihovih mentora, koji su se danas predstavili međunarodnim „kolegama“, predstavnicima nevladinih humanitarnih organizacija, državnih institucija, naučnih i stručnih saradnika koji se bave oblastima i temama iz naslova novosadske konferencije u organizaciji Ekumenske humanitarne organizacije (EHO) iz Novog Sada i Dijakonije Wirtemberg. Tutori vršnjaci u osnovnim školama „Miloš Crnjanski“ u Žablju i „Jovan Jovanović Zmaj“ u Đurđevu pomažu i podržavaju svoje drugare iz ugroženih osetljivih i manjinskih grupa dece, koja su u riziku od socijalnog isključivanja i napuštanja obrazovnog sistema.

Požrtvovani i nadasve veliki rad ove dece i studenata iz Vojvodine, deo su evropske i svetske misije, a valjalo bi i namere svih nas, da se – na različite, a valjane, svrsishodne, humane i načine koji, najviše iz iskustva tokom rada na terenu, donose rezultate – makar malo iskorači iz strašnog sveta siromaštva i socijalnog isključivanja naročito romske i dece iz osetljivih i manjinskih grupa.

-Tokom dva dana konferencije u četiri različita panela učesnici iz naše zemlje, regiona i drugih evropskih zemalja, domaći i strani predavači izložiće svoje radove na temu dečijih prava, obrazovanja, inkluzije i usluga u sistemu socijalne zaštite – iznosi Milisav Milinković koordinator projekta EHO zasnovanom na dvadesetogodišnjem iskustvu u radu sa osetljivim grupama, koji nastoji da doprinese procesu socijalne inkluzije kroz unapređenje životnih uslova (obrazovanje, stanovanje, pravna podrška) siromašnih romskih i drugih socijalno ugroženih porodica.

Milinković podseća da su Romi jedna od najugroženijih društvenih grupa koje su pogođene dubokim siromaštvom, a romska deca koja žive u stalnom siromaštvu ili „u riziku od siromaštva” još su više izložena društvenoj marginalizaciji. Siromaštvo ima negativan uticaj na zdravlje dece, socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj, ponašanje i obrazovne rezultate, a pandemija korona virusa još je više produbila ove nevolje.

Dugoročni uticaji lišavanja programa ranog razvoja i limitiranost obrazovanja deteta uključuju, posebno je istaknuto, izolaciju, depresiju, smanjenu samokontrolu i slabu otpornost. Najveći teret siromaštva obično nose romska deca koja žive u ekstremnom siromaštvu i često su uhvaćena u ciklus transgeneracijskog siromaštva.

Po rečima Milinkovića učesnici novosadske konferencije i ovom prilikom nastojaće da doprinesu predlaganju rešenja i preporuka za ublažavanje siromaštva i napretka u sistemu obrazovanja najugroženijih društvenih grupa, posebno dece.

Neke od načina modela da se što efikasnije sprovede ova namera izneti su na konferenciji i od strane predstavnika švajcarske organizacije HEKS, a u okviru Regionalnog programa za socijalno uključivanje i ravnopravnost u istočnoj Evropi – Srbiji, Rumuniji, Kosovu, Mađarskoj i Južnoj Slovačkoj.

Angela Elmiger, šefica programa za istočnu Evropu/Bliski istok smatra da je nužno raditi i zalagati se za politiku i institucionalni okvir za socijalno uključivanje i nediskriminaciju, te poštovati pristup zasnovan na ljudskim pravima.

-Uvek se voditi time da deca iz marginalizovanih zajednica imaju jednako pravo na obrazovanje ( i u pandemiji i sličnim situacijama), te valja nastojati da je i školovanje na daljinu dostupno i toj deci . To se može omogućiti mobilizacijom podrške javnog i privatnog sektora, institucija i nevladinih organizacija, na primer u obliku donacije elektronskih uređaja. Lokalni službenici i aktivisti na terenu treba da se uvere da li su uređaji dostupni svima, kao i pristup internetu, digitalnim bibliotekama… Time bi se učinilo mnogo na eliminisanju stigmatizacije / izolacije i diskriminacije – ukazuje ona.

Kada je o Srbiji reč za Evropom ne zaostajemo mnogo u donošenjem raznih strategija i mera. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavio je, između ostalog, i publikaciju „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji“.

Nažalost, svakodnevno smo svedoci da sve to još uvek ostaje samo na papiru – situacija na terenu je potpuno drugačija, ni blizu je ne prate predlozi, mere, odluke, zakonski okviri, strategije, planovi, dobre namere… Različite analize na temu siromaštva u Srbiji ukazuju da teško siromaštvo i višestruka deprivacija očigledno imaju i etničku dimenziju i visoko su koncentrisane među romskim stanovništvom.

Branislava Opranović (Autonomija)