Trudim se da zadržim otvoren um i da razumem suprotne perspektive. Ali postoje trenuci kada to stvarnost poriče. Ovo je jedan od onih trenutaka u tekućem sukobu između Srbije i Kosova. Da je Priština uradila nešto slično onome što je uradio Beograd, možete biti sigurni da bih bio isto tako oštar prema Kosovu.

Pokušaj srpskog ustanka na severu Kosova pretprošlog vikenda je upravo to. Beograd je obučio i opremio tridesetak paravojnika, koji su ubili kosovskog policajca pre nego što su izgubili trojicu svojih ljudi. Verovatno su nameravali da izazovu mnogo više nasilja i obračuna, s ciljem da opravdaju srpsku vojnu intervenciju. Srbija je mobilisala svoje snage i poslala ih na granicu, što sugeriše da je planirana invazija.

Dvadesetak počinilaca pobeglo je u Srbiju, gde se i danas krije. Među njima je i kolovođa Milan Radoičić. On je blizak politički partner predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a sada je navodno u kućnom pritvoru. Nisam video ništa o tome gde su ostali.

Verbalne reakcije nisu dovoljne

Do sada su reakcije javnosti SAD i EU bile isključivo verbalne. I Vašington i Brisel znaju da je srpska država odgovorna za pokušaj nasilne pobune u političke svrhe, odnosno terorizam. Kosovska predsednica Vjosa Osmani je u pravu što poziva na sankcije. Ako se Srbija oslobodi u javnosti, to će samo podstaći slično ponašanje, možda ne samo Beograda. Postoji mnogo prestonica koje bi mogle da podstaknu pobunu u susednim demokratijama.

Ovaj pokušaj pobune samo je poslednji u dugom nizu srpskih nastojanja da destabilizuje situaciju na Kosovu. Krajnje je vreme da se uvedu ozbiljne sankcije. Šta bi to moglo značiti? Evo nekoliko razmišljanja o mogućim opcijama:

1. Obustaviti letove Er Srbije za SAD i EU.
2. Zamrznuti projekte Svetske banke i EBRD u Srbiji.
3. Obustaviti zvanično finansiranje EU i SAD za ekonomske (ne demokratske) projekte u Srbiji.
4. Zamrznuti pregovore Srbije za pristupanje EU.
5. Obustaviti vojnu saradnju Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja.
6. Uvesti putne i finansijske sankcije pojedincima koji su naredili i nadgledali obuku paravojnih formacija.

Očekivanja treba da budu jasna

Jednako kao i sankcije su važna očekivanja šta bi Srbija trebalo da uradi. Evo nekoliko predloga:

1. Zvanično, javno izvinjenje predsednika Srbije predsednici Kosova.
2. Isporuka kosovskim vlastima na suđenje svim navodnim počiniocima koji se kriju u Srbiji.
3. Raspuštanje političke stranke Srpska lista.
4. Dokumentovani kraj svakog naoružavanja i opremanja pobunjeničkih snaga na Kosovu.
5. Dokumentovano povlačenje svih tajnih srpskih snaga bezbednosti sa teritorije Kosova.

Ovo nisu mnogo više od nasumičnih misli. Postoji mnogo drugih stvari koje bi se mogle uraditi, bilo putem sankcija ili zahteva. Poenta je da samo usmene optužbe neće biti dovoljne. EU i SAD bi trebalo da imaju za cilj da trajno oslabe uticaj Srbije na sever Kosova.

Potreban uravnotežen pristup

Kosovo trenutno trpi značajne „posledice“ EU zbog neispunjavanja zahteva Brisela za uklanjanje izabranih gradonačelnika iz opštinskih zgrada i smanjenje prisustva kosovske policije u srpskim zajednicama na severu Kosova. Ne znam da li su gradonačelnici, ali je verovatno prisustvo policije omogućilo brzu, efikasnu i profesionalnu reakciju na pokušaj pobune. EU bi trebalo da ukine svoje sankcije Kosovu. Okolnosti koje su dovele do njihovog nametanja su isparile.

Došlo je vreme da se shvati da su „posledice” po Srbiju daleko važnije i potpuno opravdane. Došao je trenutak da se popravi ravnoteža u politici EU i SAD, koja je do sada nepravedno išla u korist Srbije i protiv Kosova.

(Peacefare.net, prevod: Autonomija, foto: Medija centar Beograd)