Skip to main content

Dalibor Stupar: Srbija je na strani Rusije

Vojvodina 20. јун 2023.
4 min čitanja

"Većina medija ne izveštava kritički, već je na strani Rusije"

Novinar i jedan od urednika portala Autonomija Dalibor Stupar izjavio je da nije tačno da je Srbija danas na prekretnici, već je izabrala svoj pravac neusaglašavanjem sa EU i Zapadom po pitanju sankcija Rusiji.

“Velika većina medija koji su uglavnom prorežimski su već pokazali čiju je Srbija odabrala stranu”, rekao je Stupar na okruglom stolu “Srbija pod ‘bratskom’ agresijom”, koju je u Tavankutu pored Subotice organizovao Pokret Novi optimizam.

„Kad su svi krenuli da uvode sankcije Srbija je rekla mi smo neutralni pa ćemo da krenemo na stranu agresora, iako ne tim rečima konkretno. Evo, odbijamo i dalje da uvedemo sankcije pod najraznovrsnijim izgovorima. Nismo ispratili veliki broj tih preporuka, odluka, deklaracija i u vrlo malom broju Srbija je to podržala, a u ogromnom nije. Kao društvo, nevezano za vlast, mi možda jesmo na prekretnici, ali mi se čini da smo mi slabija strana da onu glavnu makar natera da nešto uradi. Zato što ako je do vlasti – mi nikad nećemo odraditi to”, istakao je Stupar.

Kako je rekao, većina medija ne izveštava kritički, već je na strani Rusije, a takvi mediji dopiru do najvećeg dela publike.

Na okruglom stolu je rečeno da većina građana u Srbiji i dalje ne dobija prave informacije o stradanjima u Ukrajini i razmerama ruske agresije, zbog jakog medijskog narativa koji direktno kontroliše Rusija uz pomoć aktuelne vlasti.

Istaknuto je da se umesto kritičkog sagledavanja prošlosti i okretanja demokratskom svetu, Srbiji danas nameće novi vrednosni sistem koji promoviše Rusija.

Na tribini je upozoreno da ukoliko se ne usaglasi sa restriktivnim merama EU i uvede sankcije Rusiji, Srbija će ostati “parija” koja u svom odnosu prema Rusiji očekuje nemoguće.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar je ocenila da je ovo pitanje danas ključna tema za srpsko društvo.

Osvrćući se na naziv diskusije koja govori o „bratskoj” agresiji, ona je rekla da ta definicija provocira brojne odgovore i otvara brojna pitanja.

Koren problema treba tražiti, dodala je Olga Manojlović Pintar, u reviziji istorije i negiranju istine o ratovima 1990-ih godina, i kreiranju nove stvarnosti kroz fenomen poklanjanja spomenika državi Srbiji koji su dolazili iz Rusije i bivših država Sovjetskog Saveza.

„Umesto obeležavanja i kritičkog sagledavanja uloge Srbije u ratovima 90-ih, srpsko društvo je suočeno sa anahronim konceptom veličanja nacionalnih heroja iz druge nacionalne zajednice. Ti spomenici su gradili otklon od jednog vrednosnog sistema i time proizveli slepilo i negiranje”, ocenila je ona.

Kako je kazala, ona kao analitičarka spomenika ukazuje da je to fenomenološki problematično jer spomenici u savremenim društvima treba da predstavljaju materijalizaciju dijaloga koji se u društvu vodi, a pre svega dijalog o kolektivnoj odgovornosti i sećanju na prošlost.

„Zapravo onaj koncept suočavanja sa prošlošću koji je definisan kao jedan od delatnih koncepata na kojima se konstituišu moderna društva postavljen je na marginu i počeo da gradi jedno društvo prilično anahronih vrednosnih sistema. To se vidi kada se od preispitivanja sopstvene odgovornosti i jasnog obeležavanja zločina iz vremena ratova 90-ih, došlo u situaciju da kako koji zločinac odsluži svoju kaznu nakon presude u Haškom tribunalu, u Srbiji biva proslavljen kao nacionalni heroj”, ističe Manojlović Pintar.

Profesorka sociologije u gimnaziji u Zrenjaninu Senka Jankov izjavila je da je medijski prostor u Srbiji prihvatio da treba abolirati Rusiju zbog agresije. Prema njenim rečima, prosečan građanin stavove o Ukrajini gradi na osnovu narativa koji se od početka agresije promoviše.

Jankov je ocenila da iza svega stoji demonizacija zapada i prikazivanje Rusije „kao nekog ko će nas, našu državu i srpski narod da zaštiti”.

Politikolog i novinar Boris Varga ukazao je da se u malim sredinama širi i promoviše ruska ratna propaganda, jer je sada već svuda vidljivo slovo Z kao simbol ruske agresije.

On je ocenio da će biti „Sizifov posao“ situaciju promeniti, ali da se o tome mora govoriti.

Dodao je da je nakon ruske agresije “probuđen zombi, srpsko-ruski svet”.

„Rusko-srpski svet je ta agresija o kojoj pričamo. Zato je važno da se bavimo pitanjem suočavanja sa prošlošću i ulogom Srbije u nedavnim ratovima. Ova vlast je potpuno zamutila stvari, i u vezi spomenika, zločina, revizionizma, i time uspešno generisala nacionalističke potencijale u društvu, zato je zapad video da je SNS i Vučić jedini sagovornik koji kontroliše nacionalistički narativ i tu ideologiju. Ja se nadam da će se taj zapad probuditi”, rekao je Varga.

On je objasnio da se u srpskom društvu uloga Rusije smatra ključnom u političkim dešavanjima.

„Ekstremističko orijentisani delovi društva smatraju da se Kosovo može vratiti nasilnim putem isto onako kao što to sada radi Putin sa izmišljenim teritorijama iz ruskog sveta, i moramo razumeti da iako na Balkanu nema oružanog vojnog potencijala da se vode ratovi kao 90-ih, iako Rusija možda nema toliko ekonomski uticaj, ima politički”, kazao je Varga.

Građanska aktivistkinja i osnivačica Zelene mreže Vojvodine Olivera Radovanović izjavila je da većina građana u Srbiji ne dobija prave informacije o ruskoj agresiji na Ukrajinu, i da je iskrivljena priča rezultat uticaja ruskih medija u Srbiji.

Ona je ukazala da Srbija zbog tereta svoje prošlosti, iz koje umesto da nauči lekciju ona nastavlja da promoviše ratne zločince, ne dolazi do jasne slike nasilja u Ukrajini.

„To naše gledanje u Rusiju je zapravo naš pogled u svoj odraz u ogledalu, zato što je Rusija sve ono što mi želimo da sakrijemo pod tepih. Ja bih volela da se mi kao građani Srbije odlučimo, da je došlo vreme da se pogledamo i otvoreno priznamo šta smo radili i da napravimo jedan civilizacijski iskorak. Da ne poričemo budućnost, da tražimo oproštaj zbog svega što je urađeno, jer ne možemo imati budućnost poricanjem prošlosti, a to zahteva od nas žrtvu, priznanje i suočavanje“, izjavila je Radovanović.

„Neko treba da napravi taj iskorak“, dodala je.

Domaćini skupa bili su predsednik Hrvatskog kulturno prosvetnog društva „Matija Gubec“, Ladislav Suknović, i osnivač Pokreta „Novi optimizam“, Branislav Guta Grubački.

Suknović je izrazio zahvalnost organizatoru što događajima u malim sredinama skreće pažnju javnosti na zajednice u Srbiji.

„Mi smo možda manje zajednice, koje možda nisu vidljive, ali su snažne i daju doprinos i iskazuju želju da Srbija sa svim potencijalima bude društvo svojih građana i njihovih potreba. Ovime se čini dodatni napor da se u malom mestu na severu Srbije čuje važnost ideje o boljoj i pristojnoj Srbiji”, poručio je Suknović.

Prema rečima Branislava Grubačkog, serijal diskusija na ovu temu ima za cilj da se analitički na javnom prostoru sagleda šta je najbolje za Srbiju.

„Na ovim okupljanjima razmatramo da li je Srbiji, koja je geografski deo Evrope i okružena zemljama NATO-a, mesto među evropskim narodima ili je put Srbije da bude deo nekog novog srpsko-ruskog sveta, i da tako bude balkanska Belorusija, izolovana od sveta i svih vrednosti koje taj svet označava”, poručio je Grubački.

„Ovo je tema koja opterećuje celokupno naše društvo”, poručio je Grubački.

(Autonomija, foto: Pokret Novi optmizam)