Skip to main content

CRTA: Rezultat međustranačkog dijaloga ne obezbeđuje slobodne i fer izbore

Info 23. sep 2021.
2 min čitanja

Organizacija CRTA analizirala je predlog dokumenta proziašlog iz dijaloga vlasti i opozicije, uz posredovanje poslanika Evropskog parlamenta, i zaključila da predlozi koji su izneti u “nedovoljnoj meri omogućavaju slobodne i poštene izbore po međunarodnim standardima”.

Dijalog vlasti i opozicije, uz posredovanje evroposlanika, završen je prethodne subote, a veći deo opozicije napustio je pregovore pre kraja nezadovoljan predlozima evroparlamentaraca, i nije podržao finalni dokument. Međutim, jedan od evropskih posrednika u dijalogu Vladimir Bilčik, odbacio je mogućnost da se razgovara o novom dokumentu.

U aktuelnog predlogu za unapređenje sprovođenja izbora, između ostalog, predlaže se da opozicija učestvuje u radu Republičke izborne komisije, kao i u radu privremenog nadzornog tela za medije, u kojem bi polovinu činili članovi aktuelnog Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

U CRTI navode da bi predložene mere dovele do ograničenog, ali nedovoljnog poboljšanja, kao i da neki gorući problemi nisu rešeni.

“Uzimajući u obzir preduslove za poštene izbore – ravnopravnost učesnika u kampanji i ravnomernu medijsku zastupljenost – CRTA je stanovišta da ove mere ne bi imale efekat na postizanje ravnopravnosti izbornih učesnika”.

CRTA upozorava da mera koja se tiče ponašanja privatnih medija tokom predizborne kampanje unižava već postojeće standarde jer bi bilo regulisano samo na osnovu preporuke REM, koja nije pravno obavezujuća.

“Duboko nas zabrinjava i to da je ovo drugi put da međupartijski dijalog relativizuje zakonske obaveze komercijalnih medija. Analiza medija pokazuje da su privatne televizije s nacionalnom pokrivenošću najvećim delom nosioci pristrasnog izveštavanja u korist vlasti”, piše u saopštenju CRTE.

CRTA ukazuje i da efekte pojedinih mera, koje se odnose na zloupotrebu javnih resursa i javne funkcije i pritisak na birače nije moguće oceniti, s obzirom na njihovu nedovoljno preciznu formulaciju.

Jedan od glavnih zaključaka analize je da mere “ograničeno odgovaraju na goruće probleme koje su zabeležili domaći i strani posmatrači”, te da se predviđene mere poklapaju samo sa 8 od 29 preporuka posmatračke misije OEBS/ODIHR, donete posle parlamentarnih izbora 2020.

(Glas Amerike)