Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić izjavio je danas da je radna verzija novog Statuta Vojvodine u potpunosti usaglašena sa Ustavom Srbije. Čiplić je agenciji Beta rekao da „ne postoje nikakve sumnje“ da je radna verzija Statuta Vojvodine zasnovana na Ustavu Srbije koji je liberalniji od prethodnog i autonomnim pokrajinama daje znatno veća ovlašćenja. „Ne treba zaboraviti da je Ustav donet praktično konsenzusom političkih partija“, rekao je Čiplić i naveo da „ne bi smelo“ da bude bilo kakvih problema u donošenju vojvođanskog Statuta jer je on usaglašen sa najvišim aktom Srbije.
Čiplić je ukazao da su se sa ustavnim odredbama kojima su definisana i prava autonomnih pokrajina složile i stranke sadašnje opozicije i ocenio da se u javnosti bespotrebno stvara pogrešna slika o tome šta donošenje vojvođanskog statuta zapravo znači. On je objasnio da je donošenje Statuta Vojvodine po Ustavnom zakonu obaveza i da to nije samostalni akt pokrajine već da se donosi uz saglasnost Skupštine Srbije. „Sasvim sam siguran da Statut, s obzirom da prati i realizuje ustavna rešenja, jeste napredak u domenu ljudskih, a pre svega manjinskih prava, jer se bez njega, kao pravne pretpostavke, ne može ići dalje“, rekao je Čiplić.
Čiplić očekuje da se, kako je rekao, oni koji su podržali donošenje Ustava neće ponašati „politički licemerno i sprečavati ono što Ustav dozvoljava“, i da će se složiti da je Statut pretpostavka da deo Srbije „može da počne da funkcioniše“. Ocenivši da su primedbe opozicije na radnu verziju statuta Vojvodine deo političke borbe, Čiplić je ukazao da su neutemeljene i kritike o promeni termina Izvršno veće u Vlada Vojvodine. „Ime ne označava državnost, reč je o neznanju. Važno je pročitati Ustav, a onda i statut“, rekao je Čiplić i ponovio da su novim Ustavom Srbije autonomnim pokrajinama date veće ingerencije, ali u skladu sa najvišim aktom države i zakonima. Objasnio je da po Ustavu Srbije pokrajine imaju pravo na samoorganizovanje i svojim statutima mogu da organizuju izvršnu i zakonodavnu vlast. „U domenu ljudskih prava takođe postoji napredak. Radnom verzijom statuta predviđeno je da pokrajina može nacionalnim savetima manjina da prenese neke nadležnosti, ili da ih uključi u odlučivanje“, rekao je Čiplić.
On je rekao da je jako značajno imati u vidu da je moguće da Autonomna pokrajina statutom, a preko nacionalnih saveta, uveća kulturnu autonomiju u domenu obrazovanja, ili upotrebe jezika i pisma. „Pokrajina praktično na ovaj način prepušta deo svoje nadležnosti naravno pod kontrolom i određenim uslovima, nacionalnim savetima. S druge strane, pokrajina nema pravo da uradi sama nešto što je obaveza države“, rekao je Čiplić.
Ustavom Srbije predviđeno je da autonomne pokrajine pored prava na samoorganizovanje, imaju sopstvene izvore prihoda, imovinu, a sve nedoumice otklanja Član 12 Ustava koji građanima daje pravo na pokrajinsku autonomiju kao sredstvo ograničenja vlasti, zaključio je Čiplić.

(Beta)