Nove optužbe studentkinja protiv profesora za seksualno uznemiravanje na fakultetu aktuelizuju pitanje šta se tačno nalazi u Pravilnicima za sprečavanje ovakvog ponašanja. Sagovornice N1 Smiljana Milinkov i Biljana Đorđević kažu da na fakultetima na kojima rade postoje pravilnici o prevenciji i zaštiti od seksualnog uznemiravanja ali da konkretne prijave protiv profesora – gotovo da ne postoje.

Vanredna profesorka i članica tima za prevenciju seksualnog uznemiravanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Smiljana Milinkov za N1 kaže da ne može na fakultetima da bude mnogo bolje nego što je u društvu, ali da je akademska zajednica vrlo specifična zato što su to različite pozicije moći i odnosa – kad su neki ljudi zavisni od drugih ljudi – da li to bila hijerarhija u odnosu među zaposlenima ili u odnosu profesor-studenti i tudentkinje.

„Kada je reč o problemu seksualnog uznemiravanja mi nemamo nijednu prijavu“, rekla je Milnikov i dodala da je na fakultetu usvojen pravilnik 2021. godine.

„Ali to što nemamo nijednu zvaničnu prijavu, to ne znači da se seksualno uznemiravanje ne dešava i to može da ukaže na nekoliko segmenata problema. Optimistična varijanta je – da se o seksualnom uznemiravanju mnogo više govori i da pravilnik ima preventivnu ulogu i da mnogim ljudima postaje jasno koje su granice koje se ne pralze. Ali plašim se da je veći razlog da ne postoji dovoljna informisanost o načinima na koji oni koji su izloženi mogu da se zaštite“, naglasila je Milinkov.

Ona kaže da su slučajevi sigurno prisutni kod i studenata i studentkinja, ali i među zaposlnima i da je možda čak i veći problem kod zaposlenih.

Mladi češće progovaraju i bore se za svoja prava, bojim se da je među zaposlenima dominantnijna tišina i ćutanje jer se plaše da će njihova karijera biti ugrožena ako progovore, naglasila je Milinkov.

I docentkinja Fakulteta političkih nauka i poverenica za ravnopravnost Biljana Đorđević potvrđuje da načelno koliko zna prijave za seksualno uznemiravanje na fakultetu su gotovo nepostojeće i da, pored i dva pravilnika koja postoje, oni nisu zaživeli kao nešto što svi znaju i da to koriste.

FPN je inače, prvi od svih fakulteta još 2014. godine doneo pravilnik, a kasnije je on usklađivan sa drugim pravilnikom koji je donet za ceo univerzitet.

Đorđević kaže da sada postoje dva pravilnika – jedan o sprečavanju seksualnog uznemiravanja i drugi o disciplinskom postupku. „Mi smo se kao fakultet odlučili da imamo i tri poverenice da bi dali mogućnost studentima i zaposlenima da se obrate. Mi služimo kao osobe kojima bi trebalo, kada se oni koji osećaju ugroženo, jave za neformalni razgovor i da im damo savet u zavisnosti od onoga što čujemo i da u saglasnosti sa žrtvom postupamo – ili da se obraćamo dekanu ili osobi koja je optužena da je učinila seksualno uznemiravanje“, navodi Đorđević.

Ona kaže da poverenice mogu da daju i savete šta su pravne mogućnosti van fakulteta, ali i za pokretanje disciplinskog postupka.

„I studenti žrtve seksualnog uznemiravanja“

Upitana zbog čega ako postoji dva pravilnika nema prijavljivanja, a ima ga na platformi Ženske solidarnosti gde „kao kiša pljušte svedočenja“ i uglavnom se svode na jednog profesora FPN, Đorđević kaže da misli da je generalno lakše bilo šta objaviti na društvenim mrežama gde ste anonimni i očekujete da se nešto reši.

Ona, međutim, objašnjava da je nemoguće pokrenuti disciplinski postupak na fakultetu na osnovu takvih anonimnih prijava na internetu. „Mi to ne požemo da pokreneno na osnovu storija i Instagrama. Moramo dobiti neku vrstu razgovora da bi imali osnov da odemo kod dekana“, navodi Đorđević.

Smiljana Milinkov kaže da je kod njih na fakultetu drugačije, da nemaju poverenike, ali da imaju tim za podršku koji jeste obavezan ako im se neko obrati da reaguju. Prijava, kako dodaje, može da bude i anonimna, a u prvom susretu razgovor i treba da bude poverljiv.

„Najvažnije je da se neželjeno ponašanje zaustavi, a ako se zvanično pokrene postupak, onda više nije anonimno i onda se ide ka izricanju disciplinskih mera“, dodaje.

Ona otkriva i da su i studenti žrtve seksualnog uznemiravanja i da se kada je reč o momcima, uglavnom radi pripadnicima LGBT zajednice.

Na fakultetu imaju i brošuru šta je sve nedozvoljeno i ona obuhvata svaki vid ponašanja koji kod druge osobe utiče na gubljenje dostojanstva, nesigurnost, strah i ima seksualnu konotaciju.

„Cico, lutko, mačko – to je u akademskom prostoru nedopustivo“, kaže Milinkov.

(tekst i foto: N1)