Nema više igre bejzbola, promenada kočijama ili gužvi turista njujorški Central park danas je mesto za usamljene šetnje, pesmu ptica i obnovljeno interesovanje Njujorčana koji u njegovoj prolećnoj lepoti nalaze lek za teškoće izazvane korona virusom.

Poznati njujorški park obično je u punom buđenju u ovo doba godine. Ljudi iz celog sveta dolaze da vide prve zrake sunca, cvetanje pupoljaka ii dolazak ptica selica.

Međutim, pandemija koja je zaustavila ovu glavnu američku metropolu, zbog koje je zatvorena većina prodavnica i mesta za izlazak pa ova zelena pluća grada od 340 hektara ostaju jedno od retkih javnih mesta i dalje otvorenih za Njujorčane.

Više od 40 miliona ljudi poseti Central park svake godine a sa njima ide čitav niz propratnih trgovačkih aktivnosti, od prodaje pereca do uličnih muzičara preko vodiča u taksi biciklima ili akrobata.

Obično mnogi dolaze da vide u zapadnom delu parka spomenik Strawberry Fields posvećen Džonu Lenonu koji je ubijen 1980. nedaleko odatle, ili da poziraju za fotografiju ispred fontane koja liči na onu u uvodnoj špici televizijske serije „Prijatelji“ (Friends).

Međutim, od kada su sredinom marta uvedene prve mere izolacije u američkom eknomskom centru, a nedavno produžene do 15. maja, i kada je već gotovo 9.000 ljudi umrlo od virusa u Njujorku, park je postao mesto za razmišljanje i za usamljene šetnje.

„Mnogo je mirnije što je prijatno. Ali isto tako je zabrinjavajuće ne videti ljude svuda kao obično“, rekla je 45-ogodišnja Kerol Hartsel, književnica.

U luksuznom delu na severoistoku parka podignuto je 12 belih šatora, to je poljska bolnica od 68 kreveta predviđena da olakša teret iz susednih bolnica.

Dejvid Beret, pisac knjige o 200 vrsti ptica koje se nalaze na Menhetnu, u ovom periodu godine rekao je da se čuje više pesme ptica, pošto sada ima manje ljudi i pasa da ih uplaše.

Nisu ptice jedine koje su se okuražile, novinar Frans presa video je rakuna kako mirno šeta putem gde obično jure biciklisti i džogeri.

Predsednica udruženja za očuvanje Central parka Elizabet Smit rekla je da on sada ispunjava svoj prvobitni cilj, i da joj mnogi ljudi govore da se zahvaljuju bogu što park postoji jer ne bi znali šta bi radili bez njega. Park su arhitekte Frederik Lo Olmsted i Kalvert Vo osmislili 1850-ih kao oazu za grad koji sve više raste.

„To je mesto spasa za tolike ljude“, rekla je ona.

(Beta-AFP)