Skip to main content

Carnegie Europe: Pad demokratije u Srbiji, EU ne može da ostane neutralna

Info 14. jan 2024.
4 min čitanja

"Rat se vratio u bivšu Jugoslaviju"

Način na koji su sprovedeni poslednji izbori u Srbiji ukazuje na pad demokratije u zemlji, a EU ne može da ostane neutralna pred provokacijama i autoritarnim tendencijama predsednika Vučića, piše portal Carnegie Europe.

„Sindromom povratka u budućnost“ autor teksta na Carnegie Europe opisao je trenutnu situaiju u Srbiji.

„Čovek bi pomislio da je zemlja odavno krenula dalje od padova iz 1990-ih. Međutim, bar kod nekih Srba, osećaj je da je sat vraćen u doba bivšeg predsednika i moćnika Slobodana Miloševića“, tvrdi Dimitar Bečev.

Kao „dokaz broj jedan“, on navodi: sveprisutne tabloide i popularne TV kanali.

„Ako je verovati grubim naslovima, rat se vratio u bivšu Jugoslaviju. Srbija i dalje vodi jučerašnje borbe protiv kosovskih Albanaca, Bošnjaka i, povremeno, Hrvatske ili drugih susednih zemalja“, navodi Bečev.

Kao „dokaz broj dva“ iznosi tvrdnje da je – perfidni Zapad bez sumnje saučesnik, da sa jednakim guštom pomaže i podržava strane neprijatelje i petokolonaše u Beogradu.

„Toliko da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posle vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora 17. decembra, insinuirao da se ‘važna zemlja’ umešala ‘na najbrutalniji način’ u glasanje (prikriveno spomenuo Nemačku). A premijerka Ana Brnabić peva iz istog stiha. Govoreći o protestima opozicije protiv izbornih neregularnosti, ona je zahvalila ruskim službama bezbednosti što su upozorile vladu na ‘ono što se sprema u Beogradu’“, piše u tekstu.

Za opoziciju, prema autoru na Carnegi Europe, žestoko policijsko razbijanje mitinga 24. decembra „definitivno miriše na Miloševića“.

Opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja (SPN), podseća Bečev, predvodi proteste protiv lažiranja glasanja.

„Lista uključuje registraciju fantomskih birača u centralnim opštinama Beograda, dovoženje autobusima ljudi iz Republike Srpske — entiteta u Bosni i Hercegovini u kojem dominiraju Srbi — do izbornih mesta u Srbiji, kupovinu glasova, ubacivanje glasova u glasačke kutije i pojedince koji glasaju više puta. Ove prakse su iskrivile ishod na lokalnim izborima u Beogradu, koji su se odvijali uporedo sa glasanjem za parlament“, kaže se u tekstu.

U specijalnom izveštaju, dodaje se, međunarodna izborna posmatračka misija je zaključila da su neregularnosti poremetile glasanje.

Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) dobili su mnogo više vremena i na javnim i u privatnim medijima i tako dodatno „borbu učinili nefer“.

„Opozicija je verovatno imala šansu da zauzme Beograd. SNS i njen saveznik, Srpska partija socijalista (SPS) Ivice Dačića, izgubili su većinu u skupštini prestonice. Međutim, prema konačnim rezultatima objavljenim 4. januara, SNS je ipak završila kao prva, ispred SPN-a. A ko će preuzeti većinu, odlučiće iz populističke grupacije Mi – glas iz naroda (MI-GN), koju je osnovao teoretičar zavere i antivakser Branimir Nestorović. Ne treba mnogo da bi se shvatilo da bi Nestorović mogao da stane na stranu Vučića, cementirajući status kvo u Beogradu — iako za sada kaže da nema takve namere“, piše portal.

I zbog toga, nije iznenađujuće da SPN poziva na ponavljanje izbora, dodaje se u tekstu.

„A pošto su praznici prošli, protesti će se vratiti punom snagom. Marinika Tepić, koja je nakratko štrajkovala glađu, postala je lice antivučićevog preokreta. Kriza je daleko od kraja“, naglašava autor teksta.

Šta će reći EU

U prethodnim slučajevima, EU bi verovatno radije delovala neutralno, tvrde.

„Simpatije briselskih zvaničnika su možda okrenute prema demokratskoj opoziciji, ali bi otvoreno biranje strane izazvalo negativne reakcije. Vučić je izazov za EU koliko i partner, ne samo u škakljivim pregovorima sa Kosovom. I iako je Srbija parlamentarna republika, predsednik je već dugo na čelu – činjenica o kojoj je malo ko u Briselu progovorio“, navodi Bečev.

Ali, to više neće moći tako, dodaje se.

Vlada Srbije napala je na EU, optužujući je da vodi kampanju destabilizacije. Peter Stano, portparol Evropske komisije, osudio je takve tvrdnje, uporedivši ih sa ruskom propagandom. Bilo je kritika i od socijaldemokratskog poslanika nemačkog Bundestaga, a očekuje se da će koaliciona vlada u Berlinu pooštriti svoju retoriku. Rat reči bi mogao dalje da eskalira — posebno ako srpski zvaničnici nastave da odaju počast Rusiji, ili se javno savetuju sa njenim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom“, piše Carnegie Europe.

I dodaje da ni pritisak Zapada na srpske vlasti možda neće pomoći da se „izjednače snage“, ishod kojem opozicija zaista teži.

„Vučić može da prizna i odluči za ponovljene izbore u Beogradu i da ovaj put igra poštenije, ali to ne garantuje pobedu SPN-a u prestonici. Republički izbori su još manje verovatni, ali čak i da do njih dođe, SNS bi mogao ponovo da trijumfuje. Stranka ima 800.000 članova u zemlji koja broji manje od sedam miliona stanovnika. To je velika klijentelistička mašina koja omogućava pristup poslovima u javnom sektoru i državnim resursima“, naglašavaju.

Vučić je, kako se dodaje, u dosluhu i sa najpraćenijim medijima, pre svega sa kanalima Pink i Hepi.

„I on ima ubedljiv narativ o tome kako neumorno radi na tome da Srbija postane bogatija, razvijenija i uticajnija u regionalnim poslovima. S vremenom će verovatno pokušati da uveri zapadne lidere da ne misli ni na zaokret prema Rusiji u spoljnoj politici. Nasuprot tome, srpskoj opoziciji nedostaje narativna ili suštinska ponuda srpskoj zajednici, osim poziva da se otarase Vučića, čija je vladavina narušena navodnom korupcijom i vezama sa organizovanim kriminalom“, piše portal.

Podsećaju i da je Fridom haus 2019. godine reklasifikovao Srbiju u „delimično slobodnu”, naveo je da je to „hibridni” režim, za razliku od nekonsolidovane demokratije. Događaji proteklih nedelja podržavaju takve ocene.

Dobra vest je, kako piše Carnegie, da Srbija ima još mnogo demokrata koji EU vide kao saveznika.

„Loša vest je, međutim, da oni u zemlji nemaju prednost. Najviše čemu su mogli da se nadaju jeste zauzimanje Beograda — podvig koji je antimiloševićevska opozicija postigla u novembru 1996. godine“, zaključuje se u tekstu.

(N1/foto: Beta)