Novi set medijskih zakona preživeće mediji, ali ne i novinari , ukazuje novinar Branko Čečen, dok njegov kolega Slobodan Georgiev smatra da se zakoni i prave tako “da ti treba sebe da uništiš, ako hoćeš da radiš”.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet podsetio da su 1997. i 1998, kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja, mediji takođe bili uništavani po zakonu.

”Oni mogu da kažu – ima zakon, ima dva zakona, ima pet, daj pet zakona. Donećemo sve zakone, hiljadu zakona. I zadavićemo vas sve”, ilustrovao je Georgiev u razgovoru sa Tamarom Skrozza.

On ocenjuje da je najštetnija stvar u novim medijskim zakonima povratak države u medije, da u njima ne postoji ništa revolucionarno i da je sve to fingiranje želje da se uredi medijska scena.

Po njemu, vlast ne želi nikakve reforme, a njena je kultura da će uvek hteti nešto da vam podmetnu i da nikada neće ispuniti obećanja.

Zato se zakoni i menjaju posle javne rasprave, krišom od javnosti, a ”mi svi moramo da stojimo na straži kao neki gardisti, i da pazimo šta će da se desi”, objašnjava Georgiev.

Opisujući situaciju, Georgiev se priseća 2015, kada je BIRN radio priču o zloupotrebama u Tamnavi, a Vučić donatore pitao zašto daju novac onima koji pišu protiv njega, umesto da ga daju njemu koji bi ga upotrebio za nešto korisno.

”On tako to razume, to svi znaju, i sada zaista jeste neka prelomnica da vidimo da li će i ta Evropa da nastavi da ga podržava”, smatra Georgiev i ukazuje da Evropa treba da nastavi da podržava Srbiju, ali Vučića teško.

Po njemu, međunarodna zajednica će posle usvajanja medijskih zakona reći da se nešto pomerilo, iako to nije tako.

”Šta smo pomerili? To što je ovih 100 novinara koji se bave novinarstvom Srbije, sačuvalo žive glave? I treba tome da aplaudiramo? I da kažemo – sjajno, živećemo još neko vreme”, poručuje Georgiev.

Istovremeno, Čečen ocenjuje da već imamo dobre medijske zakone, ali da ih vlast krši, a da je medijska zajednica umorna.

Kako je upitao, ”koji je ovo po redu iznurujući, višegodišnji postupak pokušaja da se nešto ispregovara sa vlašću koja medije želi samo kao svoj alat ili nešto što ih ne uznemirava previše?”

On napominje da se radi o vrlo malom delu zajednice koji nastavlja da se bori, a da je zapanjujuće kako su najvažniji mediji lako popustili i svoje uređivačke politike predali Vučiću.

Čečen predviđa da ćemo ponovo dobiti zakon koji će biti primenjivan onako kako odgovara vlasti.

”Bilo je mnogo manje važnih zakona po tehnologiju održanja vlasti nego što je ovaj, mnogo prilika za Vučića da donese neke veoma demokratske i veoma progresivne zakone bez štete po sebe, pa to nikad nije uradio”, kaže on, uz opasku da vlast svaki svoj potez tumači u kontekstu opstanka i korupcije.

Čečenevo je mišljenje da su sporni delovi medijskih zakona problematičniji za nas, nego za Evropsku uniju, koja je pokazala da ne štiti demokratiju u Srbiji, nego Vučićevu vlast, s kojim se lako dogovara.

Jedan od razloga za ovakve predloge zakona i ponašanje vlasti, on vidi i u tome što je Vučić ostao bez glavnog saveznika na koga je računao – Rusije, koja trenutno ima druga posla.

On podseća da je vlast drastično smanjila broj ljudi do kojih mediji dolaze i učinila novinarstvo jako teškim i opasnim poslom, ali da nas nije ugušila.

Upozorava, međutim, da će vlast to učiniti, ukoliko ne dođe do ozbiljnih reakcija EU.

„Ako u jednom trenutku vlast odluči da više ni deklarativno neće da bude okrenuta EU i demokratiji, nego Rusiji i Kini, tog trenutka između ove vlasti i nas ne stoji ništa, i nemam nikakvu sumnju da će oni naći prvi raspoloživ način da nas ponište i da nas ukinu”, zaključio je Čečen u razgovoru za FoNet.

Željko Bodrožić: Vlasništvo sreću kvari

Vlast je neke mehanizme kontrole medija uzela od prošle, nešto svoje je nakalemila po ugledu na Orbana, napravila miks i to usavršila do mere da je medijska scena zarobljena, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik NUNS Željko Bodrožić, koji ne vidi način kako „oni mogu sutra da se probude“ i poštuju medijske slobode.

Osvrćući se na izradu nacrta novih medijskih zakona i aktivno učešće Koalicije za slobodu medija u tom procesu, on je u serijalu Kvaka 23 ukazao da nije zadovoljan ishodom, jer „sreću kvare“ dva člana kojima se država na velika vrata vraća u vlasništvo medija.

To je virus ubačen u ta dobra zakonska rešenja koji sve može da okrene naglavačke, upozorio je Bodrožić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, jer može da derogira sve dobro što smo uradili i potpuno izmeni medijsku scenu u narednih godinu dana.

Aludirajući na članove koji bi telekomunikacionim kompanijama, u prvom redu Telekomu, omogućili da budu izdavači medija, on je predočio da bi time država potpuno zagospodarila medijskim prostorom.

Koalicija za slobodu medija se i dalje protivi takvim rešenjima, naglasio je Bodrožić, i neće praviti nikakve kompromise sa vlastima, jer ne može da se cenjka sa medijskim i slobodama izražavanja.

Izuzev ta dva sporna člana, on je istakao da su nacrti novih medijskih zakona u 99 odsto usklađeni sa Medijskom strategijom i zahtevima Koalicije za slobodu medija, što je postignuto posle mnogo rovovske borbe i odugovlačenja.

Zaboravljamo da se novi zakoni o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima sada usvajaju po hitnom postupku, a potrošili smo dve godine u neradu, jer vlast zaboravi na ove teme, ako nema pritiska iz Brisela, podsetio je Bodrožić.

Sada je ponovo došao neki pritisak, a moguće je i da vlastima, usled nepovoljnog međunarodnog položaja Srbije i mnogo promašaja u poslednje vreme, sada treba neki pozitivan impuls prema Briselu.

„To bi moglo da bude upravo usvajanje ova dva dva zakona koji su usklađeni sa evropskim normama i praksom i koji su korak napred u odnosu na prošle zakone. I oni jesu, u mnogim delovima, ogroman korak napred“, istakao je Bodrožić.

Uprkos tome, on je svestan opasnosti da vlast u skupštinskoj proceduri usvajanja ovih zakona amandmanima u poslednjem trenutku u njih unese još neke sporne članove ili da dobra rešenja zabobiđe i da ih banalizuje kroz podzakonske akte.

„Znamo s kim imamo posla, ali smo, kao medijska zajednica, ipak postigli nešto što odavno nije nijedan esnaf, a to je da nateramo vlast da dobrim delom reterira“, naglasio je Bodrožić i ocenio novinarska i medijska udruženja mogu da postignu mnogo kada zajedno i usklađeno nastupaju.

Moramo, međutim, da priznamo da su „prošla“ rešenja koja imaju ozbiljnu falinku, ponovio je on, misleći na povratak države u vlasništvo medija, jer mogu da promene sve ono dobro što je postigla medijska zajednica.

Na osnovu tih rešenja, napravljen je prostor da vlast, koja i ovako drži zarobljenim ogroman broj medija, sada proširi svoj uticaj i lakše eliminiše ove dve televizije, koje im očigledno najviše bodu oči, predočio je Bodrožić, misleći na televizije N1 i Nova S.

U restoranima i kabinetima otvarana pića u slavu zakonskih rešenja

Kako je opisao, „najviše nas je zabolelo što su u nekim restoranima i kabinetima otvarana pića u slavu takvih zakonskih rešenja, jer su neki vlasnici medija dobili jasan signal da će Telekom za nekih mesec dana da im da ogromne pare i kupi njihove medije, koje oni i žele da prodaju“.

Imamo problem i sa predstavnicima međunarodne zajednice, rekao je Bodrožić i precizirao da nas dobar deo ljudi koji predstavljaju moderne evropske zemlje posmatra kao prostor u kojem žive neki ljudi koji stalno hoće da ratuju i samo im je bitno da ne ratuju.

A to što mi nemamo demokratije, što su institucije zarobljene, što su mediji uglavnom lažni mediji i propaganda, to sad u ovom trenutku nema veze, rekao je on i parafrazirao Čerčila u stilu „hoćeš li ti živeti u Srbiji – nećeš, šta te briga’.

Upitan o rešenjima koja se odnose na Savet za štampu, on je odgovorio da je Koalicija za slobodu medija zadovoljna, jer je posle mnogo borbe uspela da Savet bude unet u zakonske odredbe i time dokaže da je ovo samoregulatorno telo preko potrebno medijskoj zajednici.

Kada je u pitanju Regulatorno telo za elektrronske medije (REM), on je rekao da je to za vlast očigledno bila „debela crvena linija“ koju nije htela da pređe.

To je svojstveno radikalima, ne žele da popuste, jer misle da će se to doživeti kao njihova slabost, ocenio je Bodrožić, povodom rešenja po kojem će promene u sastavu Saveta REM uslediti tek godinu dana posle usvajanja zakona.

Kako je napomenuo, to nas plaši, jer onda vlast, preko raznih udruženja pod njenim uticajem, može da isfingira proces i opet u Savet REM ugura neke ljude koji će je podržavati ili kleknuti i ćutati.

Upitan da li stanje na medijskoj sceni zavisi od zakonskih rešenja ili političke volje, Bodrožić je odgovorio da nažalost zavisi od političke volje, podsećajući da su i zakoni iz 2014. godine sadržali mnoga dobra rešenja i inovacije, poput sufinansiranja medijskih projekata u javnom interesu.

Prema njegovim rečima, vlast je legalnim sredstvima sve to potpuno obesmislila, pa smo dobili legalni odliv novca iz budžeta ka izdavačima medija koji su uglavnom pod direktnom ili indirektnom kontrolom vladajuće partije.

Taj proces je u proteklih 10 godina potpuno kriminalizovan i ogroman novac je otišao u vetar i propagandu, ukazao je Bodrožić, koji misli da su „oni, preko lokalnih samouprava, podelili oko 200 miliona evra živih para, od kojih mi, koji smo sa ove strane, nismo videli skoro ni dinar“.

On smatra da mediji pod kontrolom vlasti u javnosti stvaraju privid onoga što se u državi i povodom nje događa, ali da na medijskoj sceni srećom još ima onih koji kvare i mute tu fatamorganu.

Posledice centralizovanog sistema javnog informisanja u Srbiji mogu, međutim, da budu pogibne i opasne, ne samo zbog ugrožavanja slobode medija, ljudskih prava ili evropskog puta, nego i zbog fizičke sigurnosti svakog čoveka, upozorio je Bodrožić.

Kako je objasnio, desiće se ponovo izlivanje amonijaka, ali dok sa dvora ne stigne da ta vest može da se objavi, stradaće neki ljudi, ili niko od medija pod kontrolom vlasti neće objaviti da je na Kosovu počelo puškaranje, kao pre neki dan, sve dok o tome iz kabineta ne stigne informacija.

Bodrožić smatra da je, uoči najavljenih izbora, sada kasno da se bilo šta promeni nabolje na medijskoj sceni i ukazuje da je prljava kampanja već počela, ne samo protiv opozicije, već i novinara i medija koje vlast ne kontroliše.

Gledajući kako se vlast ponaša, mislim da će biti još gore, predvideo je on i naglasio da to vidi i po sebi i svojim kolegama koji se proteklih dana stalno pojavljuju u „ovim ludačkim novinama“.

Kao sada sam ja neki moćnik koji hoće da sruši Srbiju, ilustrovao je Bodrožić, koji sada razume opoziciju, koja jedva može da se sastavi ko će izaći na izbore, a kamoli ljude iz novinarskog esnafa da neko od njih hoće slobodno da kaže ono što misli, kada će proći torturu.

Kako je opisao, „predsednik Republike na javnom servisu koristi izraze Kurtijevi novinari, ustaše, a da ga novinar ne opomene da kaže: ’Stanite malo, to su moje kolege, nisu ustaše, ili da prekine razgovor i traži reklame, pa da mu mimo auditorijuma kaže sada ću vas izbaciti, možete da budete predsednik Republike deset puta, ja sam ovde šef, ja sam novinar, ja vas pitam, vi mi odgovarate. A ne ja vas pitam, a vi mojim kolega stavljate im krst na čelo i kažete pucajte’. Samo što to nije rekao“.

Upitan da li je slobodan, profesionalan i odgovoran rad novinara i medija moguć dok je ova garnitura na vlasti, Bodrožić je rekao da je „vlast neke mehanizme uzela od prošle, nešto je svoje nakalemila po ugledu na Orbana, napravila miks i to usavršila do te mere da je medijske scena zarobljena“.

Mada ne vidi način da se oni sutra probude i poštuju medijske slobode, Bodrožić, ima veru i nadu da će biti bolje, misli pozitivno i neće odustati, uprkos vanrednim medijskim uslovima.

(FoNet)