Odgovoran pristup prošlosti između ostalog podrazumeva i kontinuitet čuvanja sećanja, zbog čega se nadamo da je komemoracija porodici Zec u kojoj je učestvovao i gradonačelnik  Zagreba Tomislav Tomašević tek početak zaokreta politika sećanja grada Zagreba u odnosu na devedesete godine prošlog veka, istakla je za Autonomiju Branka Vierda, koordinatorka programa Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Hrvatska. Ona je ocenila da je Tomašević time sa Sljemena poslao važne poruke koje se odnose na važnost pamćenja zločina i ukazao na to kako namerava voditi Zagreb na nediskriminatoran i inkluzivan način.

„Izuzetno je važno da Tomašević razume i prihvata važnost pmćenja onih delova prošlosti koji predstavljaju njen nepobednički i sraman deo, kao sastavni deo njegovog moralnog i politički odgovornog davanja jedne vrste garancije neponavljanju zločina. Takvih primera, osim ubistva porodice Zec, nažalost ima još, i u Zagrebu i okolini, ali i u drugim delovima Hrvatske“ rekla je Vierda.

Opomena za društvo

Sagovornica Autonomije podsetila je da njena organizacija u okviru procesa suočavanja s prošlošću kontinuirano zagovara imenovanje javne površine po porodici Zec. Počeli su još 2014. godine, u okviru inicijative za ’Naselje sećanja’, da bi, dodala je Vierda, 2017. godine YIHR predložio uvrštavanje imena obitelji Zec u Fond imena, dok su 2018. godine, zajedno s inicijativom Neobeležena mesta stradanja, obeležili Poljaničku ulicu i mesto ubistva Mihajla Zec, kao i Adolfovac, mesto ubistva Aleksandre i Marije. Poslednji predlog je podnet i novoj vlasti u Zagrebu, u novembru 2021. godine.

„Imenovanje određene javne površine u Zagrebu po porodici Zec ima dvostruki cilj. Prvo, pokazati da je vlast odgovorna i odlučna pri javnom, jasnom i nedvosmislenom komuniciranju činjenice da je porodica Zec ubijena jer su bili etnički ’nepoželjnog’ identiteta, bili su Srbi, da ta ubistva nisu adekvatno kažnjena, da se žele jasno distancirati od neangažovanja insititucija da se s tom strahotom nose. Isto tako, takvo mesto potrebno je svima nama da nas uznemiri i posrami kad tom lokacijom prođemo i vidimo ime porodice Zec, da se osećamo loše, jer su u našem gradu ljudi, civili, ubijeni, ali i odgovorno i inspirisano, jer minimum koji kao ljudi možemo učiniti je sećati se tog događaja koji će nam služiti kao podsetnik, opomena, društvu u celosti, da utičemo da se tako nešto više nikad ne ponovi“, rekla je Vierda.

YIHR Hrvatska je tim povodom napravila i „Preporuke za komemoriranje civilnih žrtava rata za predstavnike lokalne i područne samouprave u Republici Hrvatskoj“, pre svega jer je iskustvo pokazalo da su politike sećanja u Hrvatskoj još uvek snažno etnički i nacionalno obeležene – žrtve se ne posmatraju kao ljudi kojima je oduzeto pravo na život ili neko drugo ljudsko pravo, nego se gleda da li su u pitanju Hrvati ili Srbi.

„Kako bismo uticali da se takve prakse promene, izradili smo preporuke koje prate međunarodne propisane standarde, nazvale smo ga ’Inkluzivno sećanje’, a njima želimo potaknuti tela lokalne i područne samouprave da se aktivno angažuju u čuvanju pamćenja i komemoriranju svih civilnih žrtava rata“, kazala je Vierda, dodavši da učešće zagrebačkog gradonačelnika na komemoraciji porodici Zec pokazuje uvažavanje tih preporuka.

Milanovićeva izjava sramotna

Branka Vierda poručila je da društva u regionu zaslužuju odgovorne političare i na lokalnim i na nacionalnim nivoima, njihovu međusobnu saradnju, uvažavanje, poštovanje i razumevanje. Stoga je, dodala je, Tomaševićev gest vredan, ali u ovom trenutku predstavlja jedan od retkih izuzetaka u političkim arenama postjugoslovenskih zemalja kojih bi moralo biti više. Sa druge strane, kako je istakla, predsednik Republike Hrvatske Zoran Milanović je ozbiljna prepreka u procesima odgovornog suočavanja s prošlošću.

“Bešćutnost Milanovićeve izjave na pitanja vezana za ubistvo porodice Zec i odgovornost države je sramotna i strašna“, rekla je Vierda, podsetivši da je Milanović u svom govoru prilikom inauguracije jasno odvojio ’sirovi nacionalizam od patriotizma’, ali da sada ne drži do svoje reči.

 „Nažalost, njegove izjave sad već kontinuirano idu u smeru koji Hrvatsku dovodi u sve težu situaciju u odnosu prema susednoj Bosni i Hercegovini, polemiše oko definicije genocida u Srebrenici, najavljuje pozivanja osuđenog ratnog zločinca Milivoja Petkovića u svoj ured nakon odsluženja kazne i slično. To nije dobro ni uvažavajuće prema žrtvama, porodicama, ni narodu kojeg predstavlja“, upozorila je naša sagovornica.

YIHR Hrvatska zato je, zajedno sa još nekoliko nevladinih organizacija, Milanoviću uputila i otvoreno pismo, poručivši mu između ostalog da je prešao na ’mračnu stranu’.

I spomenici po etničkom ključu

Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatske u svojim preporukama za komemoracije civilnih žrtava rata napominje kako na području država koje su bile deo SFR Jugoslavije postoji veoma mali broj spomenika i spomen obeležja civilnim žrtvama rata koji žrtve ne razdvajaju po nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti.
Kao primeri dobre prakse apostrofiraju se dva spomenika – prvi je spomen obeležje „Civilnim žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine“ u parku Pobrežje u Podgorici, a drugi spomenik „Našoj deci – civilnim  žrtvama rata 1992-1995“ u Konjicu, na kojem su upisana imena ubijene dece Konjica: srpske, hrvatske i bošnjačke.

Branka Vierda kazala je da političari koji negiraju genocid i ostale ratne zločine, a u tom smislu i presude Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju te nacionalnih sudova ne doprinose procesu pomirenja i odgovornog suočavanja s prošlošću.

„Jako puno energije i vremena političari troše kako bi izmislili razloge ili opravdanja koja relativizuju ili umanjuju činjenice koje su se tokom ratova devedesetih dogodile, jer nemaju hrabrosti voditi društva u smeru koji uključuje to da se uči iz svojih grešaka. Na taj način proces produbljuju i ostavljaju nerešene odnose narednim generacijama da se s njima nose“, ocenila je ona.

Vierda je napomenula i da istorijski primeri postkonfliktnih iskustava različitih zemalja pokazuju da se neomiljeni delovi prošlosti nakon stavljana ’pod tepih’ još intenzivnije i opasnije vraćaju društvu ’na naplatu’.

Ona je ipak izuzetno ponosna na rad kolega iz Inicijative mladih i u Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, koji dugi niz godina uporno i kontinuirano ukazuju na masovna kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava tokom devedesetih, u nadi i iskrenoj želji da se nikad više ne ponove.

„Na primeru Hrvatske vidljiv je napredak u simboličkim gestovima na komemoracijama 2020. godine. Obeležavanje VRO Oluja i stradanje srpskih civila, donošenje Zakona o civilnim stradalnicima iz Domovinskog rata, te recentna najava imenovanja javne površine u Zagrebu po obitelji Zec -predstavljaju pomake koji za ovo društvo i porodice žrtava mogu doneti smiraj i veru u neponavljanje“, ocenila je Branka Vierda.

Dalibor Stupar (Autonomija, foto: privatna arhiva)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.