Oko 30 hiljada pretplatnih autobuskih karata nekada je prodavano radnicima zaposlenim u Novom Sadu, u Industrijskoj zoni Sever. Danas je taj broj višestruko, 10 puta, pa i više, manji. Ovo je samo jedan od mnoštva pokazatelja kojim Boško Petrov – nekadašnji prvi čovek Novog Sada i dugogodišnji direktor nekada čuvene i uspešne fabrike „Novkabel“– ilustruje svoju tvrdnju da je čuvena „jogurt revolucija“ – na krilima populističke histerije i bez realne procene u šta sve može da se pretvori, osim što je, kako on kaže „neustavno oborila jednu vlast“ – uništila i privredu glavnog grada Vojvodine i osiromašila stotine hiljada ljudi, a da ne govorimo koliko je ta ista politika ljudskih života okončala i uništila…. Plod te, kako su je nazivali, „antibirokratske revolucije“, rezultat tog „događanja naroda“ danas je sveli, isceđeni, osiromašeni Novi Sad i ista takva Vojvodina.

Kakve su posledice te politike pokazuju i rezultati najnovijeg istraživanja Evropskog statističkog zavoda: Srbija spada među zemlje u kojima je najviši rizik od siromaštva, najveća razlika između siromašnih i bogatih i gde stariji do 65 godina, dakle penzioneri, imaju veće prihode od mlađih. Srbija je druga u Evropi po broju umrlih od raka dojke. Srbija je jedna od retkih zemalja gde se deca leče sms porukama, gde banke angažuju agente da dele kredite po kućama i gde se bitka protiv sive ekonomije vodi nagradnim igrama. Vojvođani i Novosađani žive u zemlji gde se podaci o nezaposlenosti koje iznosi premijer i do kojih dolaze nezavisni mediji razlikuju zbog različitih metoda „brojanja“ (nedavno je objavljen podatak da se u zaposlene broje i ljudi koji su dnevno, ili u tekućem mesecu radili bar po sat!).

Još tada, te čuvene 1988. godine, znalo se da Grad neće još dugo, da će ubrzo skomolati. I skomolao je. Danas je u njemu žive 400.000 stanovnika, a oko 40.000 je nezaposlenih! O tome kako su Vojvodina i Novi Sad uništeni, kako su sa zelene spali na ove sadašnje suve grane, koje su sličnosti sa današnjicom, kada je reč o obmanjivanju naroda, o farsi ekonomskog napretka uz političke čistke jedino važne vladajućem režimu – razgovaramo sa Boškom Petrovom. O svemu ovome on, između ostalog, svedoči i u nedavno izašloj Svesci za istoriju Novog Sada.

Bezumlje nacionalizma

U razgovoru za „Autonomiju“ Petrov opisuje „revolucionarne dane“ i kaže da, uz bezumlje nacionalizma nakon „jogurt revolucije“, kreće i ofanziva uništavanja jugoslovenskog tržišta, kao i čistke sposobnih ljudi, direktora najuspešnijih jugoslovenskih preduzeća, ljudi koji znaju šta to skromno jugoslovensko tržište znači za krhke nacionalne ekonomije.

– U gradu su čistke nesmanjenim tempom: imate utisak da se takmiče kao u Francuskoj revoluciji na giljotini. Pre nekog vremena, sadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević izjavio je da moramo početi izgradnju kapaciteta za proizvodnju vode, jer mi danas koristimo kapacitete koji su izgrađeni pre više od četvrt veka. Upravo direktora Bebića, koji je kao direktor „Vodovoda“ vodio izgradnju tih kapaciteta, smenjuju 1989. Smenjen je i Jovan Vulić, generalni direktor „Naftagasa“, na sreću, tek što je zvanično počela izgradnja poslovne palate – priča Petrov.

Kada je reč o eksploataciji nalazišta nafte, Boško Petrov upozorava da je rukovodstvo „Naftagasa“ davno nekada upozoravalo da je „veoma opasno povećati eksploataciju“, jer „postoji mogućnost da se nalazišta ozbiljno ugroze“.

– Nedavno, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavljuje da je eksploatacija nafte od većinskog vlasnika, ruske kompanije, opasna po nalazišta i da će on lično razgovarati sa rukovodstvom! Samo nekoliko dana kasnije, direktor ruske kompanije izjavljuje za novine da će otpustiti 150 ljudi, jer je profit pao za 42 odsto, i to je njihov odgovor. Ne znam zašto napokon ne shvatimo da privredom ruske države upravljaju tajkuni, koji ne samo što su anacionalni već su i, još više od toga, surovi. Njihovi menadžeri će, zarad veće menadžerske premije, isterati na ulicu i pola kolektiva ako treba – podseća Petrov.

U vreme hajke na autonomaše, seća se Petrov, smenjen je i Zdravko Mutin, direktor Novosadske banke, koja je bila razvojna banka Novog Sada. Bez podrške te banke ne bi bilo ni strukturne promene, od uvozničke do pozitivno izvozničke privrede. Ne bi se mogla sprovesti ni sanacija komunalnog sistema, koji je bio urušen nakon izgradnje grada osamdesetih godina. Za vreme obnove i izgradnje zdravstva i univerziteta, i to za vreme tih poslednjih pet godina (od 1985. do 1990.), podignut je najveći broj univerzitetskih objekata u istoriji grada.

Čudo novosadske Industrijske zone Sever

Industrijska zona Sever je plod velikog truda Grada i građana Novog Sada. Ona je isključivo tvorevina druge polovine dvadesetog veka. Tamo su preseljena sva značajnija gradska preduzeća osim Naftagasa i prehrambene industrije. Na Futoškom putu smeštene su konfekcija i precizna mehanika. Petrov se seća:
– Proces formiranja Industrijske zone sever, žile kucavice, nije bio dug, sve je ostvareno u vrlo kratkom vermenu zahvaljujući pomoći grada, jer je tako rešavan deo razvoja Novog Sada, preseljenje industrije sa Podbare i iz Radničke ulice. Odmah je urađena i kompletna infrastruktura, voda, kanalizacija… Veliki broj ljudi iz celog sveta iskazao je veliko poštovanje za taj kompleks, jer je skoro potpuno isključeno zagađenje okoline. Važno je naglasiti da veliki broj novosadskih porodica duguje toj zoni svoj lični i porodični razvoj i prosperitet. Dovoljno je bilo da jedan član porodice radi, pa da se stvori ta čvrsta veza čovek-grad-zona Sever. Radnici su se identifikovali, oni koji su radili u „Novkabelu“ zvali su ih „kabelovci“, sa svojom fabrikom i životnim prostorom. Ta odnos se mogao meriti sa gigantima kao što je, na primer, „Simens“. Najveći trgovac kablova u Evropi, iz Nemačke, prilikom obilaska novosadske fabrike „Novkabel“ tokom osamdesetih, rekao je da bi i predsednik Nemačke poželeo da u svojoj zemlji ima takvu fabriku, sa novom, savremenom opremom! Ljudi, koji su radili na proizvodnim linijama, znali su za koga rade, znali su kupca, što je bilo vrlo važno za radnu motivaciju! I baš zbog toga je bilo zapanjujuće da su tokom jogurt revolucije, u tom čuvenom antibirokratskom maršu, učestvovali, između ostalih, i radnici Novkabela! Razlog je trebalo tražiti u činjenici da su ljudi nahuškani i pelcovani nacionalističkim strahotama, da nas, na primer, Slovenija eksploatiše! Ti radnici nisu shvatili šta je tržište! Sve je „uspelo“ zato što je ubačen nov elemenat – nacionalizam! Štampa je stalno pisala o tome ko nas eksploatiše! Ja sam 11 godina bio direktor fabrike i ni dan-danas ne znam koje su nacionalnosti bili zaposleni radnici!

Staljinistički procesi

Smenjen je u to postrevolucionarno vreme i generalni direktor „Neimara“ najvećeg građevinskog kombinata u Vojvodini, koji je postao iz izvoznik radova. Sklonjen je i Jovica Nešin, direktor PIK Novi Sad, koji je snabdevao grad hranom. Smenjen je i Rada Bedov, koji je do crevare, gde su, seća se Petrov, žene u vodi istresale balegu iz creva i prale ih – izgradio najsavremeniju industrijsku proizvodnju.

– Proces smenjivanja očigledno nije bio dovoljan, jer su ljudi reagovali, pošto su zamene najčešće daleko ispod vrednosti smenjenih – kaže Petrov. – Da bi to kompenzovali, organizuju staljinističke, nameštene procese u kojima je i advokat tuženih policijski čovek. Kad se urušava „Agrovojvodina“, advokat-bivši policajac takođe pronalazi tužene i pre nego što su oni saznali da su tuženi i kaže im da će on njih odbraniti i da će učiniti da „pravi krivci“ odgovaraju…

Jasno je, navodi Petrov, da je vojvođanska privreda nastala u Austrougarskoj i da su njeno tržište bili oni delovi Jugoslavije koji su bili u toj državi: Slovenija, Hrvatska i BiH. U okviru SFRJ, u Srbiji se grade industrijski kapaciteti koji već postoje u Vojvodini, kao što su kablovska industrija, industrija obojenih metala, industrija alata, hemijska i prehrambena industrija…

– Kada je reč o glavnoj oblasti na kojoj gradimo budućnost – poljoprivredi – nemamo nikakav program, počev od svojinskog, uključujući i zakon o nasleđivanju, preko privatizovanih velikih državnih imanja, pa do poreskog sistema, melioracije i čitavog niza drugih pitanja – isnosi Petrov i tvrdi da bez razvijene industrije nema razvijene poljoprivrede, pri čemu za razvijenu industriju može biti baza upravo poljoprivreda.

Ugledni privrednik

Boško Petrov (na čelu Novog Sada kao predsednik Skupštine Grada od 1985. do 1989.) – ekonomista, privrednik, političar, gradonačelnik (Mošorin, 1. mart 1935). Posle osnovne škole u rodnom selu, nižu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima, a Ekonomsku srednju školu u Novom Sadu kao najbolji učenik u generaciji. Na beogradski Ekonomski fakultet upisao se 1954, ali je u junu 1956. prekinuo studije, iako je sve ispite davao sa desetkom. Naredne 1957. godine nastavio je da studira i diplomirao 1959, sa radom na temu „Privredno-geografske karakteristike sreza Novi Sad“.
Kao ugledni privrednik nalazio se na mnogim važnim funkcijama: bio je predsednik Skupštine ekonomske zajednice za odnose SFRJ sa inostranstvom i na čelu ove zajednice u Vojvodini, predsednik Jugoslovensko-poljske komore, a u Saveznoj privrednoj komori rukovodio je sekcijama za odnose sa Egiptom, za zemlje SEV-a, Kinu i Kubu. Ponuđeno mu je bilo mesto predsednika Predsedništva SSRN Jugoslavije, što je on odbio, nakon čega je pao u nemilost režima Slobodana Miloševića. Dobitnik je preko 50 povelja i plaketa, Oktobarske nagrade (1983) i Povelje grada Novog Sada (1982), Ordena rada sa zlatnim vencem (1984), Ordena za zasluge Poljske sa srebrnim vencem (1986)…

O privatizaciji na srpski način i usputnim pljačkama, Petrov kazuje:

– Dva su cilja bila – negde je namera bila da se obnovi proizvodnja, a negde samo da se zauzme tržište. Sudske hronike u medijima vrlo eksplicitno pokazuju da most koji se uspostavlja kroz privatizaciju između privatnog kapitala i državnog koji se privatizuje, predstavlja most najbizarnijih krađa i pljački. Uspostavlja se deo privrede pod nazivom javni sektor. To su organizacije od posebnog značaja za državu i lokalne zajednice. Taj sistem krađe se, kada je reč o privredi, nastavio do danas, ništa se nije bitno promenilo.

Petrov tvrdi da je nemoguće napraviti koaliciju bez sporazuma političkih stranaka oko podele javnog sektora. Do sada ni jedna partija nije odgovarala za stanje u javnim preduzećima, niti je ikoga to interesovalo. Osnovno pitanje je koje funkcije se dobijaju u toj organizaciji i koliko članova ili simpatizera određene političke opcije može da se zaposli.

– U referatu, objavljenom pečetkom marta u „Politici“, guvernerka Jorgovanka Tabaković, kaže da državna preduzeća smetaju razvoju privrede! Ne sme se međutim prenebreći i prećutati činjenica da to nisu državna, već stranačka preduzeća. Pa, treba zaustaviti krađe u njima, a iznad svega stranačku politiku!

Branislava Opranović (Autonomija, foto: Imre Szabó)