Profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković kaže da živimo u državi koja je „okrenuta naopačke“ i u kojoj je trenutno najvažnija stvar – osloboditi građane. „Ima različitih stvari oko kojih se ljudi zaista pokreću i koje mobilišu ljude koji žele neki normalni život“, dodaje i kao primer navodi Univerzitet, uzbunjivača Aleksandra Obradovića, aktiviste ZA „Krov nad glavom“.

Profesorka Stojković je ustala u odbranu integriteta Univerziteta, kao profesorka koja je podržala svoje studente i ugrožene kolege iz akademske zajednice. Hrabro i odlučno nastupa u javnosti, braneći demokratske vrednosti. To je deo obrazloženja odluke pokreta Novi optimizam da povodom 15 godina postojanja, tradicionalnu nagradu „Dobar primer Novog optimizma“, ove godine dodeli Biljani Stojković.

O stanju u društvu protiv koga se buni kaže: „Stanje otprilike svi znamo kakvo je. Ima različitih stvari oko kojih se ljudi zaista pokreću i koje mobilišu ljude koji žele neki normalan život. Imali smo i Univerzitet, i Aleksandra Obradovića i ‘Krušik’, koji su tema iznad svih tema trenutno, ali imamo i ljude koji gube krov nad glavom, različite urbicide, kršenje svih arHitektonskih i drugih pravila na kojima treba da počivamo. Sve su to malecne teme u kojima se ljudi pronalaze. To sve jesu stvari koje danas u vreme države okrenute naopačke, zbog kojih ljudi žele da se pokrenu, da probaju da naprave normalan život“.

Na pitanje da li je građanski aktivizam izlaz iz „karnevalskog ludila u kojem živimo“, kako kaže karikaturista Predrag Koraksić Koraks, Stojković kaže da jeste jedan od puteva.

„Ja sam govorila o potrebi umrežavanja svih nas. Političari bi trebalo da prihvate jednu stvar, a to je da borba za slobodne izbore znači prvo osloboditi građane, dakle, sve ove inicijative koje se tiču oslobađanja građana, insistiranje na građanskim pravima koja su vrlo različita, oni bi morali da razmeju da su to zaista samo pitanja građanstva“, rekla je gošća Dana uživo.

Prema njenim rečima, političari za sada ne bi trebalo da potežu politička pitanja.

„Već bi bilo nužno da, ukoliko imaju građanske svesti, da se posvete ovim pitanjima, a da svoje političke razmirice ostave po strani“, kaže Stojković.

„Ja imam svoje političko opredeljenje, ali u ovom slučaju, ono nije važno. Nije važno ni koga simpatiše Aleksandar Obradović ili čovek koji gubi krov nad glavom. Moramo da zbijemo svoje redove i da odbranimo svoja građanska prava koja su vrlo različita“, izjavila je profesorka.

O tome kako vratiti izgubljeno poverenje građana, ona kaže: „Prosto, ovim inicijativama i aktivnostima, ja ne vidim neki drugi način. Razumem neke koji kažu – neće s političarima, ja to mogu da razumem, mnoga su očekivanja zaista izneverena, ali sad se pojavljuju ljudi koji nemaju te ambicije da vrlo brzo sednu u neke fotelje, oni samo žele ovo oslobađanje, u svakom građanskom pogledu“.

Kako je rekla, ona vidi da se ljudi bude.

„Kad izađete na ulicu i vidite tu veliku energiju, kad postavite štand za prikupljanje potpisa za oslobađanje Obradovića iz kućnog pritvora, pa dolaze ljudi da daju svoj potpis, koji žele da doprinesu… Sledeća stvar je da dođu, recimo, na protest Ne davimo Beograd protiv seče drveća, pa na akciju sađenja drveća ili odbranu parkića. Ja znam da sada to zvuči nekako naivno, ali psihološki, to jeste jedan skok koji može da nas uvede u neki ozbiljniji aktivizam“, uverena je profesorka Stojković.

A o tome da li ima solidarnosti, ona kaže da je – optimista.

„Ja sam sad optimista, je l’te, jer jesam videla tu solidarnost, ona postoji i oko te ljudske sudbine koja je ustala da se bori protiv ovog nakaradnog režima, protiv ove, kako je zovem – neprijateljske države, jer mi sad zaista živimo u državi koja ne radi svoj posao, koja umesto da štiti građane, ona je postavila sve barijere i vlada kršeći naša prava“, ocenjuje Stojković.

Što je više loših situacija, energija je veća

A kada vidite osobu koja pojedinačno ustane, na svoju štetu, spremna je da plati cenu, onda se tu, dodaje, probudi ogromna solidarnost.

„…koju ja sad vidim i koja budi optimizam. Ja to vidim kao važan korak i veliku energiju koja se valja. I što je više ovakvih situacija koje nam priređuje ova vlast, to je ta energija sve veća“, kaže.

Međutim, prema mišljenju nekih političara, promene nisu moguće bez političkih partija.

„Jeste moguće ukoliko oni sada u narednom periodu ostave po strani svoje političke akcije i fokusiraju se na građane. Ako se oni uključe a ne stavljaju u prvu plan svoje političke aktivnosti, to je jedna potpuno drugačija stvar“, kazala je Stojković.

I kaže – o tome treba razmisliti.

„To je poruka za njih koji bi možda mogli da porazmisle o tome. Nisam preveliki optimista da je to moguće, ali mi se čini da postoje bar neki politički činioci koji o tome razmišljaju ispravno, neke od njih koje srećem su spremni na to. Ja razumem da se oni bore za svoju vlast, ali sada nije trenutak za to, sada treba da se bore za svakog građanina ponaosob“, rekla je.

Na pitanje da li trpi pritiske u javnosti jer govori otvoreno o tome šta misli, profesorka Stojković kaže:

„Ne, ali da ne prizivam. Kada ste profesor, onda i dalje postoji ta odrednica autonomija, bez obzira što mi imamo dosta te pasivnosti profesora, da retko ko želi da izađe i javno nešto kaže, jer prosto ne želi da sebe izloži ovakvim stvarima, eventualnim pritiscima i pisanju tabloida. Ja sam to do sada malo doživela, ne previše, ali ljudi se toga i najviše plaše. Na univerzitetu nećete doživeti te pritiske, jer univerzitet, bez obzira koliko tih, jeste i dalje jedna snaga koja postoji, čuči, kuva se unutra, ali je još uvek dosta velika tišina. Mada, tišina pred buru je najveća“.

Dodaje da „univerzitet razume da ne može da se proda nekome na vlasti bez obzira što ne čujemo ljude iz akademske zajednice koji su spremni da samostalno izađu“.

(N1)