Skip to main content

Bilčik: Prošlo je vreme kada je moglo da se sedi na više stolica

Info 25. jan 2023.
4 min čitanja

Bilčik: Pratio sam promene u javnom mnjenju Srbije u proteklih 15 godina, nekad je EU bila mnogo popularnija, ali nekad je i popularnost Rusije bila neznatna. I to se promenilo. A razlog tome nisu samo spoljni uticaji, ili kontekst, već i retorika koju čujemo u javnosti u Srbiji. Ako bi polovina političara iz celog spektra govorila o EU kao o strateškom cilju, nečemu što donosi korist građanima, ali i podrazumeva teške izbore – ubeđen sam da bi se srpsko javno menjenje promenilo u korist integracija. A to je u rukama onih od kojih zavisi javno mnjenje. To nisu neke spoljne sile, već oni koji odlučuju, vladaju i govore javno u ime Srbije.

Ako Srbija sedi u začelju voza za EU, onda se podrazumeva da to sa sobom nosi neke posledice, izjavio je za Glas Amerike Vladimir Bilčik, izvestilac Evorpskog parlamenta (EP) za Srbiju. On je precizirao da unutar EU nema razgovora o prekidu pregovora sa Srbijom, ali da neće biti napretka u pregovaračkom procesu ako ne bude pomaka u domenu vladavine prava, dijalogu Beograda i Prištine i usklađivanju spoljne politike sa Briselom – pre sveta u domenu sankcija Rusiji.

Izvestilac EP je kazao i da je moguće da strane investicije budu ugrožene zbog aktuelne pozicije Srbije, i poručio da je “prošlo vreme kada je moglo da se sedi na više stolica”. Bilčik je nedavno podneo nacrt izveštaja o Srbiji, o kojem će Odbor za spoljne poslove glasati u februaru, a očekuje se da ga Evropski parlament usvoji u maju.

Glas Amerike: Gospodine Bilčik, u nacrtu izveštaja ste naveli da će tempo pristupanja Srbije EU zavisiti od vladavine prava, normalizacije odnosa sa Kosovom i usklađivanja spoljne politike sa EU, posebno u domenu sankcija Rusiji. Evropski parlament je više puta pozvao Srbiju da uvede sankcije Rusiji, uz mogućnost da i pregovori budu zaustavljeni. Šta će se desiti ubuduće ako srpske vlasti nastave da ignorišu ove signale iz EU?

Bilčik: Mislim da je važno razumeti da su ove tri stvari isprepletane: normalizacija odnosa Beograda i Prištine, rad na vladavini prava, demokratiji i reformama, kao i usklađivanje sa pozicijom EU u spoljnoj politici, posebno od kako je Rusija krenula u invaziju na Ukrajinu – sve to je povezano. Što više Srbija bude uradila na reformama, demokratiji i usklađivanju, biće lakše diskusije u dijalogu Beograda i Prištine. A što više bude napredovala u dijalogu, biće lakše otvaranje i drugih oblasti u evropskim integracijama. Znači, sve je to povezano u jedan paket, i taj paket se ne može izbeći.

Glas Amerike: Ako Srbija ne bude ispunila kriterijume u ovim oblastima, da li će pregovori biti prekinuti ili samo neće biti napretka?

Bilčik: Da budem potpuno jasan – niko u Briselu ne govori o zamrzavanju pregovaračkog procesa. Sve što je do sada otvoreno – tako i stoji, ali ključne odluke su u rukama Srbije. I tu nije reč o spoljnom pritisku, nekom ultimatum EU, reč je o izboru Srbije. Srbija je pre nekoliko godina napravila izbor i sada su okolnosti i kontekst teški za sve nas. I želimo da Srbija bude dosledna svom izboru. Nastavićemo da razgovaramo, nastavićemo da šaljemo iste političke poruke i procenjivaćemo napredak u pregovorima na osnovu izbora koje Srbija bude pravila u domenu spoljne poltitike, dijalogu Beograda i Prištine i unutrašnjim reformama.

Glas Amerike: U nacrtu izveštaja ste iskazali zabrinutost za mnogo stvari povezanih sa Rusijom – to što ruski mediji rade u Srbiji, sporazum koji su dve zemlje potpisale u domenu spoljne politike, to što je proruski političar Aleksandar Vulin postavljen za šefa BIA-e. Rekli ste i da je “neprihvatljivo biti uz ratnohuškačke, autokratske režime”. Vlasti u Begradu često naglašavaju da, politikom prema Rusiji, Srbija štiti svoje nacionalne interese i da kao suverena zemlja ima pravo da vodi politiku kakvu želi. Ipak, može li sa ovakvim vezama sa Rusijom u EU?

Bilčik: Vreme je da se napravi izbor. To je poruka koju šaljemo sve vreme od februara 2022. i neće se promeniti. Srbija mora da izabere. Srbija je suverena zemlja za koju verujem da joj je mesto u EU, i da ima kapacitet da ispuni uslove za članstvo. Samo je potrebno doneti neke teške političke odluke. Srbija je, kao suverena zemlja, pre nekoliko godina donela odluku da otpočne pregovore sa EU. I želimo da to uspešno privedemo kraju. Ali, ceo taj proces nije kompatibilan sa razvijanjem veza sa ratnohuškačkim, autokratskim zemljama. Da budem veoma jasan – prošlo je vreme kada ste mogli da sedite na više stolica. Ako Srbija želi da napreduje ka EU, mora da napravi jasne izbore.

Glas Amerike: Predsednik Srbije je izjavio, nekoliko dana posle sastanka za petoricom zapadnih izaslanika, da evropske integracije mogu biti prekinute, a investicije obustavljene ako Srbija ne prihvati evropski plan za Kosovo. Da li se o ovakvim posledicama govori među predstavnicima država članica, ili u krugovima EU?

Bilčik: Ako Srbija sedi u začelju voza koji vodi ka EU, jasno je da će to imati posledice. Nema nikakvih tajnih razgovora, niti tajnih planova u EU. Ako su uslovi u nekoj zemlji takvi da investitori imaju sumnje u održivost investicija, ako postoje problemi vezani za sigurnost, stratešku poziciju, stabilnost – a videli smo šta se dešavalo na Kosovu proteklih nedelja; ako postoje problemi u vezi sa javnim institucijama, vladavinom prava; ako ima potencijalnog uticaja trećih zemalja na politiku, biznis, životnu sredinu – i ti uticaji dolaze iz država koje su otvoreno neprijateljski nastrojene prema Evropi, njenim principima, onda se podrazumeva da će to imati važne posledice po ekonomiju, politiku, investicionu klimu. I to nije pitanje nekih tajnih razgovora, već realnosti.

Glas Amerike: Postoji li rizik da EU Srbiji ponovo uvede vize?

Bilčik: Bilo koja oblast koja nije zatvorena, u kojoj pregovori nisu okončani, može biti ponovo razmotrena ako postoje dobri razlozi za to. Imali smo teške, ali dobre razgovore sa vlastima u Beogradu oko usklađivanja vizne politike i u izveštaju konstatujem da postoji usklađivanje u tom pogledu. U mojoj zemlji, Slovačkoj, devedesetih smo imali vladu koja je takođe oscilirala između Istoka i Zapada. I tek smo 1998. napravili izbor da idemo ka EU i NATO, i budemo partner Zapada. Vizna politika se takođe koristila od strane zemalja članica u raznim fazama pristupnog procesa, da bi nam signalizirala da u nekoj oblasti moramo više da radimo. Činjenica da EU ima bezvizni režim sa Srbijom je veliki benefit. A moja poruka je – hajde da ga zaštitimo.

“U Srbiji vidimo antievropsku retoriku”

Glas Amerike: Kakvi su rizici za Brisel ako ne integriše Srbiju u EU, posebno po pitanju ruskog uticaja?

Bilčik: Deo procesa integracija je i uklanjanje ruskog uticaja, to je jasno svima koji razumeju kako funkcioniše EU. Želimo da Srbija bude članica EU i važno je da Srbija napravi suverene izbore, dosledne strateškom opredeljenju od pre nekoliko godina. Mi smo rekli koji su uslovi za članstvo. Da zaključim – kada pogledate sve zemlje koje su se pridružile EU u proteklih 20 godina, svi imamo nekih problema, ali kvalitet života, životni standard, prilike za građane su mnogo bolje, ima ih mnogo više nego što mogu da vidim izvan EU.

Glas Amerike: Ali, građani ovde izgleda u to nisu ubeđeni, ili ne vide te koristi, i sami ste konstatovali da je EU sve manje i manje popularna u narodu?

Bilčik: Pratio sam promene u javnom mnjenju Srbije u proteklih 15 godina, nekad je EU bila mnogo popularnija, ali nekad je i popularnost Rusije bila neznatna. I to se promenilo. A razlog tome nisu samo spoljni uticaji, ili kontekst, već i retorika koju čujemo u javnosti u Srbiji. Ako bi polovina političara iz celog spektra govorila o EU kao o strateškom cilju, nečemu što donosi korist građanima, ali i podrazumeva teške izbore – ubeđen sam da bi se srpsko javno menjenje promenilo u korist integracija. A to je u rukama onih od kojih zavisi javno mnjenje. To nisu neke spoljne sile, već oni koji odlučuju, vladaju i govore javno u ime Srbije.

Jovana Đurović(Glas Amerike, foto: N1)