Profesor univerziteta u Gracu Florijan Biber ukazao je da treba biti oprezan kad se govori o nasilnom ekstremizmu na Zapadnom Balkanu i načinu kako se širi, odnosno pomeriti se od fokusa na islam i obratiti pažnju na radikalni nacionalizam.

Biber je, na panelu 11. Beogradskog bezbednosnog foruma, naglasio da kada se govori o nasilnom ekstremizmu, fokus je uvek na islamskim zajednicama, stranim borcima i radikalizaciji islama, ali na Zapadnom Balkanu to nije slučaj i toliki problem.

„Ovde se radi o drugačijim konceptima koji mogu biti povezani sa nasilnim ekstremizmom“, rekao je on i kao primer naveo ekstremni nacionalizam.

Biber je ukazao da je jedan od takvih primera i to što je u Beogradu ulaz u prostorije nevladine organizacije Žene u crnom ispisan pogrdnim porukama i pretnjama.

Prema njegovim rečima, ključnu ulogu u otporu takvim pojavama trebalo bi da imaju snažne institucije države.

U regionu, ocenio je Biber, imamo slučaj da institucije koketiraju da takvim fenomenima ekstremnog nacionalizma, dobijaju podršku političkih aktera i grupa, a slično je i sa religioznim elementima.

„One koketiraju sa takvim grupama, apsorbuju ih, umesto da ih pacifikuju“, upozorio je Biber.

Saradnica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Ignjatijević predstavila je neke nalaze svoje analize o verskom ekstremizmu u Sandžaku i navela da radikalizacija i otpor često, ali ne uvek, predstavlju dve strane istog novčića.

„Istraživanje koje smo sproveli pokazalo je da je uloga lokalne zajednice od posebnog značaja u sprečavanju nasilnog ekstremizma. Ranih dvehiljaditih godina, zastupnici ultrakonzervativnih stavova u Sandžaku posmatrani su kao stranci u lokalnoj zajednici, koja je u početku reagovala zainteresovano i iznenađeno, ali je to vrlo brzo preraslo u odbijanje i otpor“, rekla je ona.

Ignjatijević je istakla i da su na ublažavanje stavova pojedinih radikalnih imama u Sandžaku uticale religiozne i političke reforme u Saudijskoj Arabiji, jer se većina njih školovala u toj zemlji.

Sandžak ima veliku dijasporu u zapadnim zemljama i Turskoj, koja podržava finansijski taj deo Srbije, rekla je Ignjatijević, ali je ona svojim uticajem ojačala i tu otpornost ka radikalizmu.

Profesor Instituta za balkanske studije Bugarske akademije nauka Evlogi Stančev predstavio je analizu o Severnoj Makedoniji, koja pokazuje da je u toj zemlji vodeći faktor za otpor nasilnom ekstremizmu etnička homogenost regiona, a potom sledi ukorenjenost tradicija, obrazovanje i demografija.

U naredna tri dana, na 11. Beogradskom bezbednosnom forumu diskutovaće se i o efektima pandemije, ekonomskoj neizvesnosti, krizi demokratije i rastu autoritarizma, ksenofobije i nepoverenja, što sve, kako upozoravaju organizatori, „stavljaju čovečanstvo na jedan od najvećih ispita u istoriji“.

Forum zajednički organizuju Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji.

(FoNet, foto: N1)