Vremena je sve manje – Srbija ima rok do druge polovine juna, kada treba da bude održana međuvladina konferencija u Briselu, da ubedi evropske partnere da je spremna za otvaranje novih poglavlja i klastera u procesu pridruživanja.

U Beogradu vlada umereni optimizam, ali po mišljenju Naima Lea Beširija, direktora Instituta za evropske poslove, teško je očekivati da će Srbija uspeti da ubedi svih 27 država članica EU da u junu kažu „da“ i otvore nova poglavlja.

„Zaista ne razumem entuzijazam ni predsednika niti Vlade Srbije, koji najavljuju da su spremni za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja, a da se u okviru već otvorenih poglavlja – imamo ih 18, vrlo mali napredak beleži. Od toga da imamo 10 godina reformu pravosuđa a da se još uvek ne vide konkretni rezultati i da imamo reforme u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a da nemamo ni jedan značajan slučaj koji je stigao do osuđujuće presude. To sve govori da nije više dovoljno da se zakoni usvajaju, da se strategije i akcioni planovi usvajaju, a da se ne sprovode“, kaže Beširi u razgovoru za Glas Amerike.

Nemačka, Holandija i Švedska deluju kao najveći skeptici u pogledu napretka Srbije ka Evropskoj uniji, ali kako smatra Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku, postoje izvesne šanse da Srbija otvori dva klastera – jedan iz oblasti ekonomije i drugi koji se bavi zelenom agendom i ekologijom.

Međutim, ona upozorava na „kvaku 22“ koja postoji po novoj metodologiji pregovora – da se nova poglavlja ne otvaraju dok se ne ispune prelazna merila za poglavlja 23 i 24, a pred Srbijom je 98 takvih merila, kaže Grubješić.

„Od procene Evropske komisije i zemalja članica o tome koliko prelaznih merila je ispunjeno i koja su ispunjena zavisiće mogućnost da se jedan klaster otvori na toj međuvladinoj konferenciji krajem juna“.

Sagovornici Glasa Amerike se slažu u oceni da su u ovom trenutku ključna pitanja vladavine prava, i treba reći da će u junu biti objavljen polugodišnji izveštaj o vladavini prava u Srbiji i da će tada mnoge stvari biti jasnije.

A u slučaju novih poglavlja Srbiji u ovom trenutku ne ide na ruku ni to kako se pokazala u ključnim poglavljima – 23 i 24, ali i u poglavlju 31 o spoljnoj politici i 35 o Kosovu.

„Poglavlja 23 i 24 su poglavlja koja imaju suspenzivni karakter, koja mogu da zaustave ceo pregovrački proces ukoliko u njima nema valjanog i vidljivog napretka. Nije vidljiv napredak samo usvajanje zakona. Vi taj zakon morate primeniti, za ne da Srbija u poslednjih par godina ne primenjuje sopstvene zakone, nego ide nekoliko godina unazad po nekim pitanjima, pre svega kada je u pitanju sloboda medija, sloboda okupljanja i potpuno državno fokusiranje da se uništi bilo kakav opozicioni način razmišljanja u ovom društvu“, kaže Beširi i ističe da je Srbija do sada pokazala da nema dovoljno kapaciteta da napreduje.

Kako smatra bivša potpredsednica vlade za evropske integracije, Srbiji ipak neke stvari u ovom trenutku idu na ruku – pre svega to što je Srbija ušla u proces ustavnih promena.

„To je ključni deo reforme pravosuđa, uz sve ostalo – borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, slobodu medija, demokratizaciju, pluralizam. Ali reforma pravosuđa je to nešto što određuje taj čitav korpus vladavine prava, tako da je dobro što se kreće u ustavne promene. Ne znam da li će to biti dovoljno za zemlje članice da daju zeleno svetlo za otvaranje jednog klastera u junu“, kaže Suzana Grubješić.

Najlošija premijerka do sada

Istraživanje Instituta za evropske poslove pokazuje da je evroentuzijazam građana Srbije dosta opao i procenat onih koji podržavaju evropski put Srbije je nešto iznad 50 odsto. Beširi podseća da je u decembru 2009- godine, kada je Srbija dobila „beli šengen“, taj procenat bio čak 79 odsto i za trenutni veliki pad podrške građana članstvu u EU on na prvom mestu smatra odgovornom sadašnju vlast:

„I to samo iz jednog razloga – zato što svoju komunikaciju i svoju strategiju o komunikaciji pristupanja evropskoj uniji ne poštuje. Vi nemate ministra koji govori da u svakom segmentu našeg društva EU ne samo finansijki pomaže naše drutšvo, već i ekspertski i šalje stručnjake iz cele unije da nam pomažu u različitim oblastima“, isriče Beširi i dodaje:

„Vrlo je zanimljivo da ministarka Joksimović godinama ostaje na mestu ministra za evropske integracije uprkos činjenici da već dve godine nemamo ni jedno otvoreno poglavlje. I premijerka Brnabić je u poslednje četiri godine pokazala da je najlošiji premijer od demokratskih promena 2000. godine kada su u pitanju evropske integracije“.

Po mišljenju Suzane Grubješić ne treba kriviti samo Beograd za pad evroentuzijazma kod građana Srbije – deo krivice za to snosi i Brisel, kaže ona:

„Možda će se stvari promeniti nakon sastanka ministara spoljnih poslova i ove strateške debate o Zapadnom Balkanu. Jer upravo se i tu kaže u tom non pejperu o kome će debatovati, da se primećuje razočarenje građana Evropskom unijom na Zapadnom Balkanu i da je to razlog za veći angažman EU u regionu. Ne samo zbog drugih aktera poput Kine, Rusije, Turske, arapskih zemalja, nego i taj pad podrške koji je primetan“.

Turski scenario

Ne postoji nikakava dvojba da građani žele Srbiju u EU i da žele standard kakav je u Evropskoj uniji, kaže Naim Leo Beširi i dodaje da su političari shvatili da na vlast mogu da dođu tako što će da ubede građane da se zaležu za evropske integracije, ali da zapravo ništa ne rade na tom polju.

„Ukoliko bi se ministarstva koja su zadužena za evropske integracije i ključne reforme bavila upravo reformama, mi bismo bili daleko bliži EU. Iz nekog razloga u našem političkom društvu obično se jedna osoba ili vrlo mali krug ljudi pita o svim pitanjima i sasvim je logično da ne možete sve sami da uradite. I to je manir ove vlasti koja je već devet godina deklarativno na evropskom putu, a suštinski odbija da sprovede reforme koje građani traže, ali i Evropska unija kako bismo napredovali i dostigli taj nekakav minimalni standar koji postoji u EU“, kaže Beširi.

U poslednje dve godine ni jedno novo poglavlje nije otvoreno i slučaj Srbije i njenog puta ka EU sve više podseća na priču o Turskoj koja više 15 godina pregovara sa Briselom i nije ni blizu članstvu. Na takav scenario su sve spremniji u EU, kaže Naim Leo Beširi i dodaje da se boji da trenutna politička većina u Srbiji nema nikakav interes da sprovodi reforme i bori se protiv kriminala i korupcije jer bi ti time sebi zavukla ruku u džep.

(Glas Amerike)