Na izborima u Beloj Crkvi u maju 2012. godine cenzus je prešlo osam stranaka. Najveći broj odbornika osvojile su Jedinstvena Srbija i Demokratska stranka: svaka po osam. Za njima slede Bogata Srbija sa osvojena četiri odbornička mandata i Liga socijaldemokrata Vojvodine sa tri odbornika. Po dva odbornička mesta su pripala koaliciji SPS–SDPS, DSS-u i Grupi građana Belocrkvanska slobodna inicijativa, koju su osnovali odbornici DSS-a, izbačeni iz te stranke, a sada bliski URS-u.

Dva meseca nakon izbora održana je i konstitutivna sednica na kojoj su većinu činila 26 odbornika JS, DS, BS, LSV, URS i SDPS. Za predsednika Skupštine postavljen je Nenad Živanović iz JS, a za njegovog zamenika izabran je demokrata Ivica Terzić. Njegov stranački kolega, Stanko Petrović, postao je predsednik opštine, a za zamenika je postavljen biznismen Marjan Aleksić, koga je predložila JS. Ostale stranke većine dobile su mesta u Opštinskom veću.

Nakon nekoliko turbulentnih sednica Skupštine Bele Crkve činilo se da je vlast stabilna. Međutim, početkom prošle godine, na početku zasedanja četvrte redovne sednice, predsednik SO Nenad Živanović predložio je dopunu dnevnog reda i imenovanje zamenika predsednika skupštine, razrešenje člana Opštinskog veća i imenovanje novih članova. U belocrkvansku vlast tog dana je ušla i Srpska napredna stranka. Novoizabrani zamenik predsednika skupštine je Jovan Daja iz SNS-a. Dragan Tikić iz Bogate Srbije razrešen je dužnosti člana veća, a novi opštinski većnici postali su Dušan Milosavljević i Mirjana Pančić-Bužek, takođe iz SNS-a. „Naprednjaci“ su najavili da je njihov cilj borba protiv korupcije i kriminala i da od njega neće odustati. Obećali su maksimalno zalaganje za sprovođenje programa SNS-a u Beloj Crkvi. Sednicu su tada bojkotovali odbornici LSV, međutim ova stranka je nastavila da učestvuje u vlasti i nakon promena tog dana, što čini i danas.

Naprednjaci izlaze iz vlasti? 

Krajem prošle godine, Predsedništvo SNS donelo je odluku o povlačenju iz vlasti u 11 opština, među kojima je i Bela Crkva. Za sada, međutim, još uvek ni jedan funkcioner SNS-a nije dao ostavku na svoju funkciju u lokalnoj samoupravi Bele Crkve. Na pitanje da prokomentariše političku situaciju u opštini, kao i odluku vrha SNS  da napusti vladajuću koaliciju u Beloj Crkvi, Stanko Petrović podseća da su u izbornoj kampanji sve političke stranke i kandidati obećali da će njihov anganžman biti posvećen poboljšanju uslova života sugrađana. – Bela Crkva je bila rekorder u Srbiji po broju kandidovanih lista, sa čak 15 stranaka i grupa građana. Odborničke grupe koje su formirane u skupštini čine predstavnici stranaka koje su dobile poverenje glasača. Svaka odbornička grupa pojedinačno sebe predstavlja na način na koji misli da je za nju i njene glasače najbolji – objašnjava Petrović. – Mi za par meseci završavamo prvu polovinu mandata i moj lični stav o kvalitetu rada svake stranke zavisiće od rezultata koje budu postizale. Na koaliciji je da te rezultate vrednuje i na osnovu njih donosi odluke o eventualnim kadrovskim i svakim drugim promenama, a da li smo zrelo političko društvo i da li su rezultati merilo nečije vrednosti pokazaće sledeći lokalni izbori kada će glasači dati svoj sud o radu svake stranke – istakao je predsednik opštine Bela Crkva, koji je zaključio da će svoj rad nastaviti na operativan način, radeći na konkretnim projektima. – A to ko će učestvovati u vlasti, a ko će biti u opoziciji zavisi od spremnosti i ambicija svake stranke da urade nešto za svoju opštinu i svako ko može tome da doprinese dobrodošao je kao partner i saradnik.

Stanko Petrović, predsednik opštine Bela Crkva, kaže da ovdašnju vlast čine gotovo sve političke opcije koje participiraju u republičkoj i pokrajinskoj vlasti. – Prednost široke koalicije jeste stabilnost u radu, jer stabilna većina sprečava da se kod nas dešava ono što se dešava u mnogim drugim opštinama: da mandat prolazi u stalnim pokušajima promene većine i bavljenjem vladajuće koalicije da održi tanku većinu, a kada se vlast i opozicija bave samo sobom, najčešće trpi posao i nema rezultata zbog kojih su nas naši sugrađani izabrali. Ono što je bio drugi motiv pravljenja široke koalicije, jeste želja da svaka stranka iskoristi svoj potencijal i svoje političke veze usmeri ka privlačenju investicija i lobiranju ka ministarstvima – objasnio je Petrović.

On je dodao i da nije zadovoljan postignutim rezultatima u tom smislu i konstatovao da koalicija nije u dovoljnoj meri funkcionalna. Petrović je izrazio očekivanje da će u naredne dve godine veća angažovanost svih političkih stranaka rezultirati većim brojem realizovanih projekata iz republičkih ministarstava.

Investicija u hepo kockice

Petrović je kao najvažniju investiciju u prošloj godini izdvojio otvaranje fabrike za proizvodnju hepo kockica Flamat. – U pitanju je nemačko-srpska fabrika, čije je sedište u Nemačkoj i matična firma ima tradiciju dugu više od 100 godina. Ozbiljnost firme garantuje da ćemo osim novih radnih mesta kao benefit za Belu Crkvu imati i činjenicu da je investitor u Beloj Crkvi našao pouzdanog partnera, pa će primer dobre prakse biti dobra reklama za dalje pregovore sa potencijalnim investitorima – ističe predsednik opštine Bela Crkva.

Prema njegovim rečima, ako se uzme u obzir opšta situacija u zemlji i loše funkcionisanje lokalnih samouprava zbog nedovoljno sredstava kojima se raspolaže, on je zadovoljan urađenim, kao i brojem i značajem započetih i realizovanih projekata. – Najznačajniji projekti su izgradnja gasovodne mreže u Beloj Crkvi i svim naseljenim mestima, izgradnja kanalizacione mreže u Kruščici, početak rekonstrukcije lokalnog puta Bela Crkva-Kusić, projekat rekonstrukcije fudbalskog terena u Grebencu, početak rekonstrukcije gradskog parka i još nekoliko desetina manjih projekata. Potpisan je ugovor sa rumunskom županijom Karas-Severin za izgradnju mosta i graničnog prelaza između Vračev Gaja i Sokolovca – naveo je Petrović, koji je u prošlom mandatu obavljao funkciju zamenika predsednika opštine.

Komentarišući budžet za 2014. godinu, predsednik opštine je istakao da se Bela Crkva ubraja u nedovoljno razvijene opštine i da je svrstana u treću kategoriju, te da budžet od 495 miliona dinara nije ni približno dovoljan da se u ovoj godini uradi sve što se planira. On, ipak, napominje da maksimalnim angažovanjem u privlačenju investicija i projekata od viših nivoa vlasti i nastavak rada na projektima koje finansira Evropska Unija mogu da se postignu značajni rezultati.

Na otvaranju fabrike Flamat u Beloj Crkvi bio je prisutan predsednik Vlade AP Vojvodine, a neretko su i pokrajinski funkcioneri isticali dobru saradnju sa rukovodstvom opštine Bela Crkva, među kojima se isticala ona sa VIP Fondom. Upravo je saradnja sa pokrajinom i sredstva koja su odavde stizala u Belu Crkvu ono što ističe Sandra Ristić, odbornica Lige socijaldemokrata Vojvodine u SO Bela Crkva. – Obezbedili smo sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu za rekonstrukciju fudbalskog igrališta, u koje se ništa nije ulagalo unazad 40 godina. Obezbedili smo i sredstva za fudbalski klub u Kusiću. Imali smo i podršku Sekretarijata za kulturu i informisanje. Sa druge strane, očekivali smo da će pomoć stići i iz republičkih izvora, što se nije desilo – istakla je Sandra Ristić. Ona je ocenila da LSV u Beloj Crkvi nije u potpunosti zadovoljna načinom na koji funkcioniše lokalna koalicija, odnosno pojedini činioci u njoj, te da se očekuje sastanak stranačkog opštinskog odbora, na kojem će se razmatrati i ostanak u koaliciji.

– Liga u Beloj Crkvi ima člana veća i jednog direktora i mi smo doprineli boljem kvalitetu života u Beloj Crkvi. Iskoristili smo i stranačku poziciju i uspeli smo da obezbedimo sredstva iz pokrajine. Sa druge strane, nismo toliko u prilici da učestvujemo u odlukama koje se donose i potrebno je da se situacija ponovo proceni – napominje odbornica LSV u SO Bela Crkva. Ristićeva je dodala i da je njena stranka spremna na razgovor sa koalicionim partnerima, kako bi se iznašlo rešenje koje bi bilo najbolje za građane Bele Crkve. Međutim, ona je upozorila i na nepravilnosti u radu, među kojima je istakla davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta. Ristićeva je, komentarišući budžet za ovu godinu, rekla da smatra da je budžet dobro projektovan i da će biti razvojni, a da će se posebna pažnja usmeriti na prekograničnu saradnju.

Skromne informacije sa vebsajta 

Opština Bela Crkva imala je tokom prošle godine i ulaganja u kulturu, pa je tako završeno opremanje depoa u Gradskom muzeju Bele Crkve. Na ovaj način će se likovna zbirka i zbirka primenjene umetnosti od sada čuvati u adekvatnom prostoru. Za ovaj projekat Ministarstvo kulture i informisanja dalo je 250 hiljada dinara, a dodatna sredstva, u iznosu od oko 30 hiljada uložila je opština. U depou su zamenjene elektroinstalacije, urađena je nova rasveta, postavljeni su klizni regali za odlaganje slika, nabavljene su i postavljene četiri metalne stalaže za odlaganje predmeta od porcelana, srebra i stakla, ugrađen je klima uređaj i postavljen termohidrometar za kontrolu vlažnosti vazduha i temperature. Pre opremanja depoa umetnička dela su bila poređana na podu i neka od njih pretrpela su oštećenja. 

Opština Bela Crkva spada u multietnične sredine, u kojoj su, posle većinskog srpskog stanovništva, najzastupljeniji pripadnici češke nacionalne zajednice. Od projekata koji su zasnovani na ovoj specifičnosti u prošloj godini se izdvojio „Bela Crkva – Europolis“ Fondacije De Deo. U kreiranju ovog projekta krenulo se od činjenice da Bela Crkva predstavlja bogatstvo različitosti nacija, kultura, jezika i arhitekture. Sastoji se od pet celina: „Evropska zajednica Belih Crkava“, „Ulice traže gradove“, „Etno voz – Peron Evropa“, „Bela Crkva – grad muzej“ i „Etno sela traže partnere“, a podršku ovom projektu dao je Nacionalni savet nemačke nacionalne manjine.

U Beloj Crkvi se takođe beleži i volonterski aktivizam kada je reč o zaštiti životne sredine, pa je tako zahvaljujući tome uspešno završeno i čišćenje lokaliteta Mali pesak u ovoj opštini, koji je bio ugrožen brojnim divljim deponijama. Tokom prošle godine izvedeni su i merenje ukupne količine i selekcija smeća koja se prikupi u toku jedne nedelje u opštini Bela Crkva, čime je počela i praktična realizacija GIZ Impact projekta upravljanja otpadom i otpadnim vodama u opštini. Zajednički sporazum o ovom projektu potpisali su Ministarstvo energetike, održivog razvoja i zaštite životne sredine, nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i opština Bela Crkva, a merenje, koje je organizovao JKP Belocrkvanski komunalac izvedeno je u saradnji sa ekipom Tehnološkog fakulteta iz Novog Sada, u prisustvu predstavnika GIZ-a. Krajnji cilj ovog projekta je uspostavljanje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, koji će biti isplativ, održiv i u interesu krajnjih korisnika.

Zanimljivo je da većina navedenih informacija ne može da se nađe na zvaničnoj prezentaciji opštine Bela Crkva na internetu, koja veoma skromno informiše o radu lokalne samouprave i koja, sem jedne mejl adrese, ne sadrži druge elemente interaktivnosti. Na njoj se, takođe, ne mogu pronaći ni izdanja Službenog lista, kao ni usvojeni budžet za ovu godinu.

Maja Živanović 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje)