Skip to main content

Bečki institut prognozira Srbiji najmanji rast i najveću inflaciju na Zapadnom Balkanu

Info 05. јул 2023.
2 min čitanja

Na nivou Zapadnog Balkana, rast BDP biće u proseku 1,9 odsto u 2023, 2,8 odsto u 2024, a 2025. će neznatno premašiti 3 odsto

Srbija će ove godine imati najmanji ekonomski rast na Zapadnom Balkanu a Crna Gora najveći, predviđa se u danas objavljenim prognozama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2023. Bečki institut prognozira na 1,3 odsto nakon 2,3 odsto godinu dana ranije.

Budžetom Srbije za 2023. planiran je rast BDP od 2,5 odsto, Narodna banka ga prognozira na između dva i tri procenta a EBRD na 2 odsto.

U 2024. BDP Srbije će, prema predviđanju Bečkog instituta, porasti za 2,5 odsto a 2025. godine za 3 odsto.

Crna Gora, Kosovo i Albanija će u 2023. imati rast BDP veći od tri procenta, od 3,5 odnosno 3,4 odnosno 3,3 odsto, Bosna i Hercegovina će ubeležiti rast od 1,5 odsto a Severna Makedonija od 1,6 odsto.

Na nivou Zapadnog Balkana, rast BDP biće u proseku 1,9 odsto u 2023, 2,8 odsto u 2024, a 2025. će neznatno premašiti 3 odsto, navodi se u saopštenju WiiW.

Inflacija na Zapadnom Balkanu u 2023. prognozira se na 9,5 odsto u proseku pri čemu će najviša biti u Srbiji, 12 odsto, a najniža u Albaniji, 4 odsto.

Bečki institut je u izveštaju „Letnje prognoze: Rast u Istočnoj Evropi slabi“ analizirao ekonomije 23 zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.

U mnogim ekonomijama tog regiona očekuje se slabašan rast, uprkos, kako se navodi, impresivnoj otpornosti pokazanoj u suočavanju sa ekonomskim posledicama rata u Ukrajini.

Rast BDP regiona prognozira se na 1,6 odsto u 2023. U saopštenju WiiW navodi se da ekonomije regiona u velikoj meri i dalje opterećuju visoka inflacija, pooštravanje monetarne politike i slabost međunarodnog okruženja.

Ekonomski rast zemalja regiona koje su članice EU Bečki institut prognozira na u proseku 1,2 odsto u 2023. Pri tome će članice EU iz Jugoistočne Evrope Rumunija i Hrvatska imati rast od 3, odnosno 2,5 odsto a zemlje Višegradske grupe samo 0,6 odsto u proseku.

(Beta, foto: Pixabay)