Skip to main content

BCLJP: Komitet UN traži da se Srbija uzdrži od deportacije turskog državljanina

Građani 27. maj 2022.
2 min čitanja

Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) saopštio je da Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija traži od Srbije da se uzdrži od izručenja državljanina Turske, koji se trenutno nalazi u postupku za izručenje, dok traje razmatranje njegovog slučaja pred tim telom.

U dokumentu koji je BCLJP dostavio našoj redakciji, stoji da je Komitet odlučio da putem Izvestioca za nove pritužbe i privremene mere zatraži od Srbije da se uzdrži od deportacije žalbenika Turskoj, dok se njegov slučaj razmatra pred komitetom. Ova molba je zasnovana na informacijama iz pritužbe i može biti razmatrana na zahtev dotične države kroz podnete informacije i zapažanja, dodaje se.

Reč je, kako podseća BCLJP, o jednom od pripadnika pokreta Hizmet koji su izloženi masovnom progonu od strane turskih vlasti od 2016. godine, a koji se od juna 2021. godine nalazi u pritvoru u Srbiji, gde je izrazio nameru da traži azil, tvrdeći da mu u državi porekla preti opasnost od mučenja, kao i od političkog progona.

Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni organ u postupku za izručenje u ovom slučaju, je 17. maja 2022. godine doneo rešenje da su ispunjene pretpostavke za izručenje, naveli su iz BCLJP.

Ova odluka je doneta pre pravnosnažnog okončanja postupka azila, odnosno pre nego što je Ustavni sud ispitao odluku Komisije za azil.

“Na ovaj način su organi u postupku azila sprečeni da u potpunosti ispitaju da li navedenoj osobi preti opasnost da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, a imajući u vidu da rok za podnošenje tužbe Upravnom sudu, pravnog leka koji ima suspenzivno dejstvo, još nije istekao”, ukazali su u saopštenju.

Ustav i zakoni Srbije, kao i brojni međunarodni ugovori, proklamuju da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, poručili su iz BCLJP.

Podsetili su i na slučaj iz 2017. godine, kada je Turskoj nezakonito izručen kurdski politički aktivista Dževdet Ajaz, uprkos postojanju privremene mere Komiteta protiv torture.

Komitet je zbog toga 2019. godine utvrdio da su nadležni organi u postupku azila i ekstradicije u Srbiji povredili odredbe Konvencije protiv torture, i Srbiji naložio da preduzme sve neophodne korake da u budućim slučajevima izricanja privremenih mera Komiteta ne udaljava osobe sa svoje teritorije, pre nego što Komitet donese odluku po pritužbi, podsetili su iz BCLJP.

Ukazali su da nepostupanje nadležnih organa Srbije po privremenim merama međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava ilustruje i primer državljanina Bahreina, koji je 21. januara 2022. godine toj zemlji isporučen uprkos privremenoj meri, koju je u tom slučaju izrekao Evropski sud za ljudska prava.

Ovim putem pozivamo nadležne organe da poštuju privremenu meru Komiteta protiv torture, kao i relevantne nacionalne zakone, kako bi se izbeglo ponavljanje štetne prakse iz prošlosti, što bi za posledicu moglo da ima nenadoknadivu štetu po lice kome preti izručenje, ali i narušavanje ugleda i prouzrokovanje eventualnih troškova po budžet Srbije, poručili su iz BCLJP.

(FoNet, Foto: Pixabay)